Sukob u Ukrajini je prvi veliki rat između modernih vojnih snaga u poslednjih nekoliko decenija, a mnoge zemlje analiziraju svaki aspekt sukoba kako bi saznali kako bi bolje obučili i opremili sopstvene snage.
Jedna od najvećih lekcija je da uprkos velikim gubicima, tenkovi idalje ostaju vitalni deo modernog ratovanja, pri čemu Rusija planira da poveća njihovu proizvodnju, dok se Ukrajina trudi da obezbedi tenkove zapadne proizvodnje za svoje trupe.
Napori Zapada da se tenkovi i druga oklopna vozila dopreme u Ukrajinu skrenuli su ponovo pažnju na korisnost lakih tenkova, koji su uglavnom pali u zaborav nakon Drugog svetskog rata.
Iako nisu tako moćni ili teško oklopljeni kao glavni borbeni tenkovi, laki tenkovi se sve više vide kao popunjavanje jaza u sposobnostima između punopravnih tenkova i borbenih vozila pešadije.
Čak i pre nego što su ruske trupe prošle godine prešle u Ukrajinu, nekoliko zemalja je investiralo u lake tenkove kako bi ojačale svoje oklopne snage na budućim ratištima.
Laki tenkovi
Termin “laki tenk” podseća na vreme kada su glavne vojne sile još uvek formulisale svoju tenkovsku doktrinu početkom 20. veka.
U to vreme, uloga tenkova je bila predmet debate, ali su se njihovi dizajni uglavnom zasnivali na tri faktora: mobilnosti, oklopu i vatrenoj moći. Laki tenkovi su odražavali naglasak na mobilnosti. Bili su manji i imali su lakši oklop ali i manju vatrenu moć.
Dok su teški i srednji tenkovi bili uglavnom za upotrebu u direktnoj borbi protiv neprijateljskog oklopa i utvrđenja, laki tenkovi su bili namenjeni za borbu protiv pešadije i drugih lakih oklopa. Korišćeni su za izviđanje neprijateljskih snaga i skrining za prijateljske trupe, kao i za okršaje i misije vatrene podrške.
Do sredine Drugog svetskog rata tenkovi su uglavnom klasifikovani kao teški, srednji ili laki. Drugi specifični tipovi, kao što su razarači tenkova i jurišni topovi, povučeni su nakon rata.
Vojske su nastavile da razvijaju lake tenkove tokom Hladnog rata — SAD i SSSR su imali lake tenkove koji su se mogli bacati iz vazduha ili razmeštati amfibijski — ali su postali manje prisutni do kraja 20. veka, posebno pošto se pokazalo da su borbena vozila pešadije bila jeftinija i praktičnija.
Ta promena je stvorila jaz između glavnih borbenih tenkova, borbenih vozila pešadije i lakih oklopnih vozila na točkovima.
Ono što mnogi vide kao nedostatak je oružje koje može efikasno da podrži pešadiju u teškim okruženjima kao što su planine, šume i ostrva, dok ima dovoljno vatrene moći da se nosi sa preprekama kao što su bunkeri, rovovi, mitraljeska gnezda i laka oklopna vozila.
Glavni borbeni tenkovi nisu toliko pouzdani u tim okruženjima zbog svoje veličine i njihove potrebe da motre na neprijateljske tenkove. Dok borbena vozila pešadije uglavnom nisu adekvatno naoružana ili oklopljena, a vozila na točkovima muče sa teškim terenom.
Samohodni protivtenkovski topovi
Taj jaz u sposobnostima podstakao je interesovanje za lake tenkove, a tokom protekle decenije, glavne vojske na svetu su usvojile nove dizajne.
Kina
Najpoznatiji i najbrojniji je kineski Tip-15, poznat i kao ZTQ-15. Zvanično je usvojen 2018. godine, veruje se da ih je oko 500 u upotrebi. Sa punim oklopnim paketom težak je oko 36 tona (Abrams ima 73 tona), ima tročlanu posadu i naoružan je topom kalibra 105 mm.
Tip-15 se posebno dobro snalazi u okruženjima na velikim visinama poput Himalaja, gde razređen vazduh otežava upravljanje težim tenkovima. Tamo ih i ima najviše kako bi predstavljali otpor Indiji.
Japan
Japan je takođe predstavio svoj Tip-16 prvi put 2018 godine. Tip-16 ima kupolu nalik tenku, ali i točkove umesto gusenica, što odražava nameru da dejstvuje samo na japanskoj teritoriji, gde je putna infrastruktura odlično razvijena. Težak je 26 tona, ima četvoročlanu posadu i naoružan je topom kalibra 105 mm.
Tokio klasifikuje Tip-16 kao „manevarsko borbeno vozilo“, a nabavljen je kao deo napora da se smanji japanska tenkovska flota, a da se i dalje može suprotstaviti Kini. 141 Tip-16 je u upotrebi trenutno sa planovima za izradu čak 230 komada.
SAD
U junu, američka vojska dodelila je kompaniji General Dynamics Land Systems [GDLS] ugovor od 1,14 milijardi dolara za “pokretni zaštićeni sistem vatrene moći [Mobile Protected Firepower, MPF]”, prvi dizajn novog vozila ove službe u više od 40 godina.
Deo programa “borbenih vozila sledeće generacije”, MPF je pokušaj američke vojske da obezbedi borbenim timovima pešadije sredstvo koje može da uništi neprijateljska utvrđenja i lako oklopna vozila.
Težak 38 tona, MPF će imati četvoročlanu posadu i top od 105 mm. Poseduje poboljšani paket za vid sa kamerama na prednjoj, bočnoj i zadnjoj strani i ima spoljašnji „pešadijski telefon“ tako da trupe mogu direktno da razgovaraju sa posadom. Kao i Tip-15 i Tip-16, na MPF se može montirati dodatni oklop ako zatreba.
GDLS je počeo da sklapa prve MPF-ove u decembru, a planira da isporuči prvu seriju kasnije ove godine. Američka vojska planira da nabavi ukupno 504 komada.
Rusija
Novi ruski samohodni protivtenkovski top 2S25M biće opremljen optičko-elektronskim sistemom za suzbijanje i dodatnim oklopom. Ovu vest je preneo zvanični predstavnik kompanije Rostec, Bekan Ozdoev, dodajući da će modernizacija obuhvatiti kompleks optičko-elektronskog potiskivanja i dodatnog oklopa.
Inženjeri holdinga Visokoprecizni kompleksi (deo državne kompanije Rosteh) već rade na razvoju potencijala za povećanje odbrane 2S25M. Prema rečima Ozdojeva, uvedene izmene će poboljšati bezbednost posade i izdržljivost samog vozila u borbi.
Optoelektronski kompleksi za suzbijanje oklopnih vozila koriste se, posebno, za onesposobljavanje sistema za navođenje protivtenkovskih vođenih raketa.
Prema navodima kompanije za razvoj, daljinski detonirani projektili eksplodiraju na željenoj tački putanje koju je izračunao sistem za upravljanje vatrom. Ovo omogućava operateru da pogodi ljudstvo neprijatelja koje se krije u rovu – projektil se detonira u trenutku kada dođe do tačke tačno iznad rova na kojoj se nalazi pešadija.
Sistem 2S25M je opremljen topom 2A75 kalibra 125 mm i po vatrenoj moći uporediv je sa glavnim borbenim tenkom T-90MS. Vozilo se prvenstveno razvija za ruske Vazdušno-desantne snage.
Municija uključuje podkalibarske, visokoeksplozivne i fragmentirajuće granate za probijanje oklopa, kao i već spomenuta municiju koja se detonira na daljinu. Protivtenkovski top ima domet paljbe od 5 km, brzinu na putu do 70 km/h i brzinu plovidbe od 10 km/h. Tročlana posada opslužuje ovaj sistem.
