Zašto Rusija pokreće proizvodnju MiG-35, umesto superiornog Su-75?

Rusija je objavila da Mikojan MiG-35 Fulcrum-F ulazi ponovo u serijsku proizvodnju. Nova serija će biti proizvedena u narednim godinama. Vazdušno-kosmičke snage Rusije (VKS) trenutno imaju osam MiG-35 – šest serijski proizvedenih i dva probna.

Mnogi ruski stručnjaci pretpostavljaju da će MiG-35 odložiti proizvodnju Su-75. U poslednje dve godine Moskva je Su-75 Checkmate nazivala „superiornim“. Međutim, Su-75 je još uvek u procesu proizvodnje prvih prototipova. Ne spominju se testovi na zemlji, a kamoli testiranja leta.

Multifunkcionalni avioni ponovo dolaze u prvi plan. Što više njih to bolje za ruske VKS. Pogotovo u svetlu konfrontacije u Evropi i sa SAD trenutno.

Zašto je MiG-35 zaustavljen 2016. godine?

Ujedinjena avio-kompanija [UAC] nije dala detalje o predstojećoj proizvodnji MiG-35 ali samo vest izaziva diskusiju. Rusija se 2016. godine odrekla MiG-35. Prvi razlog su povećani troškovi, drugi oslobađanje od uslovne “raznolikosti” u VKS. Treći je nedostatak ujedinjenja između porodica Suhoj i Mihojan koja se tek kasnije i desila. Četvrti razlog je složena logistika.

Danas je Rusija u drugačijoj ekonomskoj situaciji. Mnogo je složenije i odluka Moskve da obnovi proizvodnju MiG-35 je možda ispravna. Bolje se fokusirati na jednu stvar, kažu ruski mediji.

Mora da ima nekih pozitivnih stvari u MiG-u 35 pošto je odlučeno da mu se ponovo posveti pažnja? Naravno, ima ih dosta. Od redizajniranog i ozbiljno poboljšanog okvira aviona do potpuno novog elektronskog punjenja i otvorene arhitekture. Ovo rešenje omogućava da se u najkraćem mogućem roku prilagodi na sva nova oružja koja lovac može da ponese.

Možda glavna karakteristika je ažurirani radar Žuk-A sa AFAR-om, koji je ključan za rusku avijaciju. Ovaj radar se ne može pohvaliti karakteristikama visokih performansi, međutim, njegove mogućnosti su u granicama sličnim kao kod američkog F-16, radne udaljenosti od oko 200 kilometara.

Pored toga, MiG-35 je jeftin za održavanje, i to veoma. Neki stručnjaci smatraju da rusko vazduhoplovstvo treba da se sastoji od jedne trećine teških aviona i dve trećine lakih aviona. Sa takvim odnosom postiže se maksimalna efikasnost.

Su-75

Na sceni se pojavljuje još jedan višenamenski lovac, koji može ozbiljno da parira MiG-u35 a to je Su-75. Ima veću listu prednosti. Na primer, šema sa jednim motorom. Ovaj pristup je napušten još 1990-ih usled većeg rizika. Međutim, uz pravilno održavanje nedostatak drugog motora nije problem.

Cena Su-75 u celini je drastično smanjena, njegovo održavanje je pojednostavljeno. Po većini karakteristika približio se MiG-35. Su-75 je stelt avion. Stelt tehnologija mu daje prednost nad zastarelim protivvazdušnim sistemima i njihovim radarima. U slučaju narudžbe za VKS, koristio bi se radar Belka. Tvrdi se da ima nenadmašne karakteristike.

Poređenja radi – Žuk-A vidi metu veličine 5 kvadratnih metara sa udaljenosti od 200 kilometara, ali Belka može da otkrije pet puta manji objekat sa udaljenosti do 400 kilometara. Višestruko povećanje sposobnosti uspešno je demonstrirano tokom pravih vazdušnih borbi, gde je Su-57 koristio R-37M sa maksimalne udaljenosti od 400 km.

Zaključak

Čak i ako Su-75 mora da prepolovi svoje mogućnosti zbog veličine i drugih sitnica, idalje će biti bolji od Žuka-A. Su-75 je veoma, veoma perspektivna letelica i u smislu masovne proizvodnje.

Međutim, MiG-35 ima ključnu prednost – već je u serijskoj proizvodnji i prošao je sve moguće testove, što može da igra ključnu ulogu.

Još uvek nema jednoglasnog mišljenja o Su-75 jer nijedan prototip još nije leteo. Rusija se nada masovnoj proizvodnji Su-75 do kraja ove decenije.

Po svemu sudeći, do tada je MiG-35 kompromisna opcija. Živećemo i videti, ali šanse da Su-75 uskoro krene u serijsku proizvodnju se smanjuju svakim danom.