Rusija instalira „pomorsku verziju S-400“ na svom najnovijem ratnom brodu

Projekat 22350M ruske mornarice biće opremljen raketama zemlja-vazduh maksimalnog dometa od 400 kilometara, prema nedavnom izveštaju ruskih državnih medija. Prema izveštajima, ovo je sistem izveden iz presretača raketa 40N6 najnaprednijeg ruskog sistema PVO S-400.

„Sistem Poliment-Redut koji će biti instaliran na poboljšanim fregatama Projekta 22350M koji će na kraju dobiti teške rakete dugog dometa sa mogućnošću gađanja vazdušnih ciljeva na maksimalnoj udaljenosti od 400 km, pored raketa srednjeg i dugog dometa.“, rekao je TASS-u neimenovan izvor iz ruske odbrambene industrije.

Projekat 22350M je velika verzija fregata klase „Admiral Gorškov“ projekta 22350. Ratni brod Admiral Gorškov nedavno je bio na naslovnim stranama zbog njegove ekspedicije u Atlantskom okeanu.

Ovo je prvi put da je ratni brod naoružan hipersoničnim projektilima stavljen u borbeno dežurstvo.

Nakon toga, Admiral Gorškov će se pridružiti pomorskim vežbama sa kineskom i južnoafričkom mornaricom koje će se održati od 17. do 27. februara, u Indijskom okeanu, kod istočne obale Južne Afrike u blizini gradova Durbana i Ričards Beja.

Admiral Gorškov nosi dva lansera raketa zemlja-vazduh Poliment-Redut za 16 raketa, dok će peta fregata svoje klase, Admiral Amelko, nositi četiri lansera od po osam projektila. Veće varijante Projekta 22350M biće opremljene sa šest lansera za 48 projektila.

Od sada, ovi bacači Poliment-Redut su mogli ispaljivati rakete sa dometom od 150 kilometara, međutim, domet rakete od 400 kilometara će biti trostruko povećanje u njihovom dometu presretanja, što će navodno omogućiti brodovima da štite sedam puta veću oblast.

Izvor iz ruske odbrambene industrije objasnio je da bi takvo trostruko povećanje dometa presretanja omogućilo ruskim fregatama da dejstvuju i prema NATO avionima za rano upozoravanje i kontrolu dugog dometa (AEV&C).

Pomorska verzija raketa S-400?

Nova pomorska verzija rakete 40N6 je navodno bila u razvoju više od jedne decenije. Iako njene performanse nisu precizirane, ruski izveštaji sugerišu da će raketa delovati slično kao 40N6.

40N6 je dizajnirao i razvio ruski proizvođač raketa MKB Fakel, a proizvodi ga MMZ Avangard iz Moskve. Raketa je prvenstveno raspoređena protiv vazdušnih ciljeva visoke vrednosti kao što su izviđački, avioni za elektronsko ratovanje, vazdušna komandna mesta, strateški bombarderi, hipersonične krstareće i balističke rakete.

Prema zvaničnim izvorima, maksimalni domet rakete prema aerodinamičkim ciljevima je do 380 kilometara, a minimalni do 5 kilometara, dok je maksimalna visina do koje može da gađa ciljeve 30 kilometara.

Prosečna brzina rakete je oko 3,4 maha, a za maksimalnu je oko 9 maha. Navodno može da gađa ciljeve brzinom do 15,6 maha.

Raketa nosi bojevu glavu i takođe je opremljena aktivnim radarskim navođenjem, što joj, kako se navodi, omogućava uništavanje ciljeva izvan radio vidljivosti zemaljskih lokatora, sa preciznošću od 95 odsto.

Uključivanje pomorske varijante rakete 40N6 moglo bi omogućiti ruskim fregatama da potencijalno doprinesu strateškoj protivvazdušnoj odbrani, slično američkim, japanskim i južnokorejskim razaračima AEGIS, koji to rade koristeći rakete SM-3 i SM-6.

Za razliku od ove tri zemlje sa AEGIS-om, Rusija je do sada odlučila da svoju odbranu od balističkih raketa rasporedi preko kopnenih mobilnih lansera umesto brodova.

Stoga je moguće da bi integracija odbrambenih sistema od balističkih raketa dugog dometa na fregatama Projekta 22350M takođe mogla da im omogući da dopune kopnene sisteme PVO S-400 i S-500.

Sve u svemu, može se reći da fregate Projekta 22350M, naoružane hipersoničnim projektilima Cirkon i PVO sistemom dometa 400 kilometara, imaju neuporedive ofanzivne i odbrambene sposobnosti koje bi vrlo mali broj brodova na svetu mogao da izazove.

Ruski protivvazdušni sistem S-400 Trijumf

S-400 Trijumf, ranije poznat kao S-300 PMU-3, je sistem protivvazdušnog naoružanja koji je 1990-ih u Rusiji razvio Centralni konstruktorski biro Almaz kao modernizacija porodice S-300. U službi je Oružanih snaga Ruske Federacije od 2007. godine. 

S-400 koristi četiri rakete: veoma dugog dometa 40N6 (400 km), dugog dometa 48N6 (250 km), srednjeg dometa 9M96E2 (120 km) i 9M96E kratkog dometa (40 km). Čak i The Economist je 2017. opisao S-400 kao „jedan od najboljih sistema protivvazdušne odbrane trenutno napravljenih“.

Jedan sistem koji sadrži do 8 divizija može da kontroliše do 72 lansera, sa maksimalno 384 projektila (uključujući rakete sa dometom manjim od 250 km). Rakete se lansiraju pomoću gasnog sistema iz lansirnih cevi do 30 metara u vazduh pre nego što se raketni motor zapali, čime se povećava maksimum i smanjuje minimalni domet. 

U aprilu 2015. izvedena je uspešna probna raketna testiranja na meti u vazduhu na udaljenosti od 400 km; 40N6 dugog dometa možda mogu da drže samo dve rakete umesto tipičnih četiri zbog svoje veće veličine. Drugi test je zabeležio raketu 9M96 pomoću aktivnog radara za samonavođenje, koja je dostigla visinu od 56 km. Sve rakete su opremljene bojevom glavom usmerenom na eksploziju, što povećava verovatnoću potpunog uništenja ciljeva.

Ruske protivvazdušne raketne trupe su 2016. godine dobile nove vođene rakete za sisteme PVO S-300 i S-400. Protivvazdušni raketni sistem dizajniran za uništavanje aviona, krstarećih i balističkih projektila, može se koristiti i protiv kopnenih ciljeva. S-400 je sposoban da presreće krstareće rakete u dometu od oko 40 km.

Radar i oprema 96L6I rade odvojeno (100 metara), izvozna verzija 96L6E2 ima mogućnost praćenja maksimalno 100 ciljeva. Maksimalna visina za otkrivanje cilja je 100 km i to sa svih strana. Sposobnost detekcije krstarećih projektila i stelt.