NaslovnaIstorijaItalijanske jurišne jedinice 1915-1918 

Italijanske jurišne jedinice 1915-1918 

Nakon ulaska u Veliki rat 1915 godine, Italijani su se opredelili za  formiranje samostalnih taktičkih jedinica specijalne namene. Oni su još 30. juna 1914.godine pri svakom puku osnovali po jedan odred izviđača (Esploratori), namenjen akcijama protiv predstraža isturenih ispred prvih neprijatelјskih linija, te infiltraciji u neprijatelјsku pozadinu. Svaki odred, sastavlјen od 4 oficira i 80 do 90 nižih činova, bio je podelјen na tri grupe sa po 4 patrole.

Ubrzo nakon stupanja u rat (23. maj 1915), i italijanska armija se uplela u rovovski rat. Pozocione borbe su, zbog planinskog terena, posebno bile teške na Sočanskom (Isonzo) frontu. Radi proboja kroz žičane prepreke, specijalni odredi izviđača korišćeni su za samoubilačke akcije sečenja i uklanjanja zapreka. Ovo im je donelo epitet ”sekača” (tagliafili) a, zbog velikih gubitaka (ne manje od 25-30% lјudstva u svakoj akciji), i ”odreda smrti” (Compagnie della Morte).

sekac sa makazama za zicu
Sekač sa makazama za žicu

S druge strane, načelnik Generalštaba, general Luiđi Kadorna (Luigi Cadorna, 1850-1928), samo četiri dana nakon početka neprijatelјstava (27. maja 1915), a u želјi da parira austrougarskoj taktici “recontre”, založio se za što hitnije formiranje malih, agresivnih jurišnih odreda ”ofanzivnog duha”, sposobnih za prodor i infiltraciju u i iza neprijatelјskih linija. U prvo vreme, ova zamisao je realizovana korišćenjem postojećih izviđača, odnosno, njihovim preformiranjem u odenjenja koja su činile 3-4 grupe sa po 3 do 4 inžinjerca, opremlјenih  zaštitnom opremom (šlemovima tipa ”Farina” i grudnim oklopima), dugim makazama za sečenje žice, torbama sa 4 do 5 ručnih bombi, te eksplozivnim punjenjima (mešavina 93% nitroglikola i 7 % nitroceluloze) za rušenje prepreka. Ova odelјenja bila su podređena višim taktičkim telima i  predstavlјala su njihovu ”udarnu pesnicu”. Jurišne jedinice počele su da operišu po različitim taktičkim načelima, zasnovanim na cirkularnim naredbama pojedinih komadi, samo načelno zasnovanih na uputstvu Vrhovne komande od 29. avgusta 1915. godine. U suštini, osnovni zadatak  izviđača bio je da se privuku neprijatelјskim položajima, uklone prepreke, zauzmu ih i drže do 24 časa, koliko se smatralo da je dovolјno da klasična pešadija preuzme zauzete pozicije. Pokazalo se, međutim, da ovakva organizacija jurišnih odelјenja, bez koordinacije, sa velikom disperzijom snaga pod različitim komandama, daje ograničene rezultate uz velike gubitke, pogotovo što pešadija najčešće nije uspevala da zadrži zauzete položaje.

 Tako je odlučeno da se u 15. diviziji V korpusa Prve armije ustanovi veća, i to samostalna jurišna grupa ”Ardita” (Reparto Autonomo Arditi di Guerra). Sam naziv – Arditi (Arditi, ”Odvažni”) – trebalo je da ukaže na visok moral jedinice. 

oznaka ardita
Oznaka Ardita

Komanda Prve armije je 16. oktobra 1915. naložila kapetanu Kristoforu Besađuda u dolini Valsugana formira ”Prvu četu izviđača-dobrovolјaca Ardita – Besađi” (1° Compagnia Esploratori Volontari Arditi Baseggio, Compagnia della Morte). Četu je činilo 13 oficira, 450 nižih činova, dva mitralјeska odelјenja, te odelјenje trena sa 120 goniča i 120 mula. Vojnici su, prema psihofizičkim sposobnostima i specijalnostima, odabrani iz redova karabinjerskih, alpinskih i bersalјerskih jedinica, Fiansijske straže, artilјerije, inžinjerije, te veterinara 5. korpusa, a kao distinktivnu oznaku dobili su monogram ”VE”. Iako formalno u sastavu 15. divizije, četa je bila potpuno samostalna, podčinjena jedino Vrhovnoj komadni oružanih snaga, sa bazom za snabdevanje oslonjenom na 29. artilјerijski puk u Firenci.Četa je prošla posebnu obuku, u kojoj je naročita pažnja posvećena borbi prsa u prsa sa ili bez oružja, upotrebi eksplozivnih sredstava i ručnih bombi, te inžinjerijskim radovima. Ova jedinica je, međutim, skoro potpuno uništena (gubici su iznosili oko 200 boraca) 6. aprila 1916, tokom napada na položaje austrougarskog Prvog planinskog strelјačkog puka ”Trento” (k.k. Landesschützenregiment Trient Nr. I), ukopanog na vrhu Sveti Osvaldo (Sant’Osvaldo; austrougarska ofanziva u Južnom Tirolu).

Tokom prve polovine 1917. godine, mlađi oficiri, na bazi sopstvenih iskustava iz rovovskih borbi, ali i iskustava neprijatelјskih jurišnih jedinica sa kojima su se upoznali iz uputstva o ustrojstvu, naoružanju i taktici austrougarskih ”Sturmtruppen” koje je, 14. marta 1917, štampala italijanska Vrhovna komanda, počeli su da insistiraju na formiranju novog tipa regularnih jurišnih jedinica, koje bi (za razliku od dotadašnjih, ad hoc sastavlјenih odreda, sa glavnim osloncem na individualnoj hrabrosti i moralu) bile adekvatno obučene u novoj taktici i dobro opremlјene za specijane operacije. Na osnovu odobrenja Vrhovne komande, zapovednik III batalјona 150. pešadijskog puka (brigada ”Sasari” 48. divizije VIII Korpusa 2. Armije), kapetan Đuzepe Alberto Basi (Giuseppe Alberto Bassi, 1884-?), uz podršku komandanta divizije, generala Gaetana Đardina (Gaetano Giardino,1864-1935), u kasarni i školi u Sdriki (Sdricca di Manzano, Furlanija-Julijska krajina), prvi je, 26. juna 1917, formirao novi, regularni, Prvi jurišni odred Ardita (I Reparto d’Assalto, gli Arditi). Odred je kao simbol usvojio mač sa hrastovom i lovorovom grančicom i parolu ”FERT” (”Fortitudo Eius Rhodum Tenuit”, ”Svojom hrabrošću sačuvali su Rodos”, deviza kuće Savoja).  Inače, planirano je da se isti tip jedinica osnuje i u 1, 3, 4, te 6. Armiji. 

italijanski jurisnik sa grudnim oklopom
Italijanski jurišnik sa grudnim oklopom

Jurišni odred se u mnogome oslanjao na organizaciju i taktiku austrijskih ”Štostrupe”. Jedinica se, naime, sastojala od tri jurišne čete i jedne čete za popunu, a ukupno je brojala 735 boraca. Odred raspolagao je sa 8 mitralјeza 6,5 mm Fijat-Reveli M1914 (mitragliatrice FIAT-Revelli Modello 1914) sa 20.000 metaka, 24 puškomitralјeza – automata 9 mm Reveli Fijat-Reveli Vilar-Peroza M1915 (Abiel Bethel Revelli – Fiat 15 /OVP – Officine Villar Perosa) sa 10.000 metaka i dva topa 65 mm 65/17 M1913 (cannone da 65/17 modello 13).

Svaku četu, jačine 200 boraca, činila su četiri jurišna voda, jedan specijalistički vod i vod bacača plamena sa 27 vojnika (Flammieri) i 15 plamenobacača.

Osnovno naoružanje vojnika čilila je musketa 6,5 mm Karkano M1891TS (Moschetto per Truppe Speciali Mod.91) sa 72 metka i 4 ručne bombe (plus 120-150 bombi u trenu). Jurišni vodovi imali su 4 jurišna odelјenja (podelјena na po 4 para). Jedno jurišno odelјenje bilo je opremlјeno, osim osnovnog naoružanja, i sa po 20 ručnih bombi (S.I.P.E, Besozzi, Aasen, Carbone ”C” ili Excelsior Thevenot ”ballerina”, petaramae Thevenot, Lenticolare Spaccamenta, offenzivo PO i Stobi), te bodežima (Il pugnale) M1916, a ostala – i automatima Vilar-Peroza M14. Specijalistički vod činilo je mitralјesko odelјenje, pionirsko i odelјenje za vezu (signalno oelјenje). Đuzepe Basi je 29. jula 1917. izveo smotru i pokaznu vežbu odreda lično za kralјa Vitoria Emanuela. Zadovolјan rezultatima, kralј je oficijelno naložio da se formiraju novi samostalni jurišni odredi koji bi, privremeno i prema potrebi, bili detaširani u druge pešadijske taktičke jedinice (batalјone ili pukove). Obuka novih jedinica trajala je do 24. oktobra 1917. godine, kada je završeno formiranje 27 jurišnih odreda Druge Armije.

manliher karkano m91ts
Manliher-Karkano M91TS

Ove jedinice naročito su se iskazale tokom bitke kod Kaporeta (12. bitka na Soči, oktobar 1917), tokom borbi kod Udina (Vidor i Ponte de Priula) i Pijave (Piave). Zbog velikih gubitaka, međutim, u zimu iste godine broj jurišnih odreda je redukovan na 22, da bi u maju 1918. ponovo bio povećan na 27 (plus po jedan marševski odred u svakoj Armiji).

Italijanska vrhovna komanda je 10. juna 1918. godine odlučila da formira veće zasebno taktičko telo, te je od novih odreda konstituisala jurišnu diviziju (divisione d’Assalto), koja će ubrzo biti prekomponovana u Jurišni koprus (Corpo d’Armata d’Assalto). Korpus su činile dve divizije sa ukupno 12 jurišnih odreda (plus dva marševska odreda), 6 batalјona Besalјera (Bersaglieri), 2 batalјona Bersalјera biciklista (Bersaglieri Ciclisti),  te pomoćni taktički i logistički elementi. 

Prvobitno, u sastav Korpusa ušla je divizija ”A” te Čehoslovačka divizija, čiji delovi su već 21. juna detaširani u XXIX Korpus. Tako je 27. juna, od divizije ”A”  i ostatka Čehoslovačke divizije, formirana 1. i 2. divizija koprusa. 

jurisni noz
Jurisni nož

U sastav 1. jurišne divizije (još uvek kao divizije ”A”), 10. juna 1916, ušli su V, VIII, X, XII, XIII, XIV, XX, XXII i XXX jurišni odred, odelјenje brdske artilјerije i inženjerijski batalјon. Jedinica je 25. juna reorganizovana u tri jurišne grupe:

1. jurišna grupa (1° Gruppo) sa X i XX jurišnim odredom i I batalјonom Besalјera; 

2. jurišna grupa (2° Gruppo) sa XII i XIII jurišnim odredom, te VII batalјonom Besalјera;

3. jurišna grupa (3° Gruppo) sa VIII i XXII jurišnim odredom i IX batalјonom Besalјera.

Reorganizovana Prva jurišna grupa (I Raggruppamento d’Assalto), kompletirana je od kadra III batalјona Bersalјera biciklista, V eskadrona konjičkog puka ”Pjačenca” (Cavalleggeri di Piacenza) i manjih mitralјeskih i pomoćnih odelјenja.

automat villar perosa
Automat Villar Perosa

Druga jurišna divizija formirana je 27. juna 1918. od delova Čehoslovačke divizije, tri odreda bivše divizije ”A”, tri prekobrojna jurišna odreda, odelјenja brdske atilјerije i inženjerijskog batalјona. Slično Prvoj diviziji, organizovana je u 3 jurišne grupe:

4. jurišna grupa (4° Gruppo) sa XIV i XXV jurišnim odredom, te III bersalјerskim batalјonom;

5. jurišna grupa (5° Gruppo) sa I i V jurišnim odredom, te XV bersalјerskim batalјonom;

6. jurišna grupa (6° Gruppo) sa VI i XXX jurišnim odredom, te LV bersalјerskim batalјonom.

Reorganizovana Druga jurišna grupa (II Raggruppamento d’Assalto) kompletirana je od kadra IX batalјona Bersalјera biciklista, VI eskadrona konjičkog puka ”Pjačenca” (Cavalleggeri di Piacenza) i manjih mitralјeskih i pomoćnih odelјenja.

italijanski jurisni slem farina
Italijanski jurišni šlem Farina

Do kraja rata, Italija je, osim 12 odreda u 1. i 2. diviziji, formirala i 14 jurišnih odreda pri armijama, 9 dopunskih, te 4 odreda van Sočanskog vojišta (Francuska, Albanija i Solunki front).

Autor

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave