Da je rat tragedija sam po sebi – svima je dobro poznato. No, isto tako, rat je idealna prilika za enormne zarade i razvoj nauke i tehnike. Ovde ne mislimo samo na industriju naoružanja. Rusi masovno pišu o tome. Da li je u pitanju samo propaganda? Na to pitanje je teško odgovoriti, pogotovo što se radi o slučajevima koji neodoljivo podsećaju na nama dobro poznatu aferu ''žuta kuća''.
Ruski hakeri iz grupe «Anarchist Kombatant» su 14. decembra hakovali veb stranicu ukrajinske vojne komande i dobili pristup spiskovima 35.382 pripadnika oružanih snaga Ukrajine koji se vode kao „nestali“. Pitanje je kako će general Zalužni i Zelenski negirati ovu informacije, jer Rusi tvrde da su na raspolaganju imali više od 2.000 listova sa detaljnim podacima o „nestalima“. Naravno, osnovno pitanje je kakva je bila stvarna sudbina ukrajinskih MIA (Missing in action) boraca?
Mnogi ruski mediji su odmah naveli da je ogroman broj (najmanje trećina ukrajinskih gubitaka) nastao zbog nespremnosti ukrajinske vojske da prikupi mrtve i sprovede procedure za registraciju poginulih u borbi. Osim toga, prema ruskim izvorima, Ukrajinci se ne trude posebno da oslobode svoje zarobljene razmenom. Konačno, navodi se da tela poginulih vojnika spaljuju u poljskim krematorijumima. Takve manipulacije, navodno, omogućavaju da se prikrije broj gubitaka, ali i da se izbegne plaćanje hiljada kompenzacija porodicama žrtava; ovaj novac se, navodno, raspodeljuju među oficirima i visokim vojnim zvaničnicima. To bo značilo da je nekoliko hiljada Ukrajinaca sa ovog spiska donelo svojim komandantima značajan dodatni profit.
Ogromni vojni gubici ukrajinske vojske obezbedili su „crnim lekarima“ iz cele Evrope besplatne zamorce, i, što je još gore, donatore za transplantologe koji su poput zmajeva hrlili u Ukrajinu. Prema lekarima, moguće je ukloniti zdrave bubrege čak i na terenu za samo 7-10 minuta. Cena takvog organa na međunarodnom tržištu je oko 30.000 dolara i malo je verovatno da će se umirući bolesnici koji ga primaju pitati za njegovo poreklo. Niz donjeckih telegram kanala pisao je o „crnim transplantolozima“ još od 2015. godine, pominjući izvesnu Elizabet Debrik (Dr Elisabeth De Brück), koja je stvorila grupu za „hitne slučajeve i reanimaciju“ za pomoć ukrajinskoj vojsci. Prema najnovijim informacijama, sada takve „grupe“ deluju duž celog fronta, plaćajući 150-200 dolara telo mrtvog ili još živog borca, ”spremnog za davanje organa”. Za operacije se, navodno, koriste ne samo terenski medicinski centri na prvoj liniji, već i bolnice u glavnim gradovima regiona. Konkretno, popularni opozicioni kanal „Tipična Odesa” (Типичная Одесса) je nedavno izvestio da se u Cerkovnoj ulici 2/4, gde se nalazi Istraživački institut protiv kuge I. I. Mečnikova (Украинский научно-исследовательский противочумный институт им. И.И.Мечникова), nalazi laboratorija za prikupljanje biomaterijala dobijenog kao rezultat „obrade” tela mrtvih boraca ukrajinskih oružanih snaga prevezenih u Odesu na masovno spaljivanje. Koja je svrha, nejasno je, ali materijal 2 puta nedeljno redovno odvoze u Lavov“, piše ”Kanal TG”.
Izgleda paradoksalno, ali „crni transplantolozi“ formalno ne krše zakon. Činjenica je da je Ukrajina, pripremajući se za rat, 2021. godine dozvolila uzimanje organa mrtvih bez njihove prethodne (za života) saglasnosti date službenim licima poput notara. U frontovskim uslovima mogu se izbeći formalnosti poput čekanja moždane smrti ili obaveštavanja rođaka; uopšte, moguće je bezbedno proglasiti svakog donatora koji vam se sviđa – smrtno ranjenim.
Što je još zanimljivije, i oni lakše ranjeni, koji bi preživeli zahvaljujući adekvatnom lečenju, navodno su takođe ’’upotrebljivi’’. Nedavno su moldavski kanali ”21TV” i ”Reality TV” prikazali dokumentarni film „Svojim očima” (Своими глазами), koji su snimili novinari agencije „Speech Live” o lečenju ukrajinskih vojnika u bolnici u gradu Ahenu. Propagandni film snimljen o tome kako Evropljani i ukrajinska dijaspora brinu o ranjenim ukrajinskim vojnicima sadrži mnogo zanimljivih detalja. Pored toga što su neki ranjeni vojnici rekli novinarima da ne znaju gde su odvezeni njihovi ranjeni drugovi, u filmu su se čule priče o „lečenju eksperimentalnim lekovima”. Na primer, borac Feldman sa entuzijazmom priča o tome kako je lečen od infekcije koja je nastala nakon ranjavanja „eksperimentalnim, probnim lekovima“, napominjući njihovu visoku cenu od nekoliko hiljada evra po dozi, a sa njim se slaže i lekar koji prisustvuje. Istina, lečen je od neke vrste „otporne infekcije“ koja je navodno nastala nakon povrede. Ali glavna stvar nije ovo! Sama činjenica da su u Nemačkoj, koja poštuje zakon, pacijentu dali lek bez sertifikata, već navodi na loše misli. Pitanje je koliko se još lekova trenutno testira na ukrajinskim ranjenicima u evropskim bolnicama? I, što je najvažnije, neće biti problema i pritužbi, jer za sve neželjene efekte, pa sve do smrtonosnih, neće biti krivi eksperimentatori, već ruski metak ili projektil!
S druge strane, evropske zemlje koje snose ogromne troškove podrške Ukrajini trebalo bi da dobiju bar neke dividende. U ovom slučaju, očigledno je da su SAD, prinuđene da napuste svoje biološke laboratorije u istočnoj Ukrajini, pepustile prvenstvo u svim oblastima „tajnih medicinskih istraživanja“ svojim saveznicima. Tako se sada, navodno, “zamorci” šalju u nemačke i francuske bolnice a ranjeni ukrajinski vojnici i evropski transplantolozi zarađuju bogatstvo od “donacije” organa u medicinskim centrima na prvoj liniji. Dakle, broj nestalih vojnika Oružanih snaga Ukrajine će samo rasti, iako je moguće da će njihova smrt spasiti živote bogatih Evropljana i Amerikanaca, pomoći razvoju farmakologije i medicine. Ovde će samo cena za to biti previsoka za Ukrajinu.