Predsednik Srbije je potvrdio da su protivvazduhoplovne rakete francuske proizvodnje isporučene Srbiji. Naime, kako je on u svom televizijskom obraćanju naciji izjavio da su rakete i lanseri iz jedne zapadne zemlje isporučeni Srbiji, a čiju su isporuku isplatili pre par dana tiče se isporuke PVO raketa kratkog dometa Mistral 3 plus.
Na Sardiniji je, još 2019. godine, pretstavljen pa kasnije i zaključen je ugovor sa evropskom odbrambenom kompanijom MBDA o kupovini 18 PVO sistema Mistral i 50 odgovarajućih raketa, a ovih dana je taj ugovor u celosti isplaćen i roba je isporučena.
Pored novopristiglih Mistrala, vojska Srbije poseduje i sovjetske Strela kao i Igla sisteme. Osamnaest lansera raketa “Mistral 3 plus” će prvenstveno biti montirane na domaće hibridne sisteme PVO PASARS, tvrdi SrbijaDanas.
Mistral infracrveni prenosni sistem protivvazdušne odbrane
Razvoj francuske univerzalne rakete kratkog dometa Mistral započela je krajem 70-ih firma Matra. Tokom razvoja rakete postavljeni su sledeći zahtevi: jedna raketa za sve varijante, nezavisno od načina lansiranja uz minimalno održavanje. Puni rad na varijanti SATCP [veoma kratak domet zemlja vazduh] počeo je 1980. Od 1986. do 1988. godine, francuska vojska je sprovodila vojna testiranja, koja su kulminirala prihvatanjem kompleksa naoružanja 1988. godine.
Godine 1986. potpisan je ugovor o izradi avijacione verzije rakete za upotrebu na helikopterima. Ova varijanta se prvobitno zvala HATCP [Helikopter-Vazduh veoma kratkog dometa], ali je kasnije preimenovana u ATAM [Vazduh-vazduh Mistral]. Prva lansiranja raketa ATAM izvršio je helikopter Gazela 1990. godine.
Struktura
Na raketnom sistemu je infracrveni sistem za ciljanje. Sličan je instaliran na Magic-2 SD, ali Mistal ima povećanu osetljivost koja mu omogućava da detektuje mete sa niskim zračenjem, kao što su helikopteri na udaljenosti do 4 kilometra. Sistem ciljanja je opremljen digitalnim procesorom signala koji štiti termalne tačke i termičku pozadinu zemlje.
Odmah zatim tu su četiri male pravougaone upravljačke površine i četiri stabilizatora u repnom delu. Kontejner za transport i lansiranje za jednokratnu upotrebu težak je 3 kilograma. Kontejner ima padajuća vrata kako bi se izbeglo oštećenje tražila tokom lansiranja.
Bojeva Glava
Mistral vazduh-vazduh ATAM je opremljen eksplozivnom bojevom glavom sa kuglicama od volframa kao udarnim elementima. Osigurač je laserski i kontaktni, zaštićen od aktiviranja drvećem ili površinom vode.
Motor i brzina
Raketni motor je na dvostepeno čvrsto gorivo sa šest mlaznica, obezbeđujući stabilizaciju rotacije brzinom od 10 obrtaja u sekundi. Kasniji modeli motora imaju reljefnu mlaznicu za postizanje istog efekta. Ubrzavanje rakete je do brzine od 40 m/s. Na udaljenosti od 15 metara od lansirne jedinice pokreće se motor koji ubrzava raketu do brzine od 800 m/s. Telo motora je napravljeno od kevlara, slično raketnom motoru Super 530F.
Radni režimi
- Autonomni – nišanjenje se vrši uz pomoć jednostavnog kolimatora i omogućava gađanje duž uzdužne ose helikoptera
- Integrisani – nišanjenje se vrši pomoću žiro-stabilizovanog nišana i omogućava gađanje ciljeva pod uglom u odnosu na uzdužnu osu helikoptera
Korisnici
MISTRAL infracrveni prenosni PVO sistem je u upotrebi u Austriji, Bocvani, Brazilu, Bruneju, Čileu, Kolumbiji, Kipru, Ekvadoru, Estoniji, Francuskoj, Gruziji, Mađarskoj, Indoneziji, Indiji, Keniji, Libanu, Maroku, Omanu, Pakistanu, Filipinima, Ruandi, Srbiji, Singapuru, Južnoj Koreji, Španiji, Tajlandu, Ukrajini i Venecueli.
Ukrajinska modifikacija
Norveški raketni sistem Mistral VSHORAD doniran Ukrajini postavljen je na kamionet. Ceo sistem je jednostavno zavaren za pod teretnog prostora pikapa.
Vojska Srbije
Vojsci Srbije je isporučen u dve varijante. U prvoj će se koristiti kao laki prenosni PVO sistem, dok će u drugoj varijanti biti integrisan u artiljerijsko-raketni sistem PASARS-16. Integracijom i ispaljivanjem iz sistema PASARS-16 dobiće se sredstvo sposobno da pruži efikasnu PVO dejstvovanje.
Hrvatska
Hrvatska je pre manje od mesec dana najavila „hitnu nabavku protivvazdušnih raketnih sistema kratkog dometa“. Nabavka raketa zemlja-vazduh Mistral, procenjuje se na blizu 72 miliona evra. Finansiraće se iz hrvatskog budžeta u periodu od 2024. do 2026. godine, navodi se u saopštenju Vlade Hrvatske.
„Okolnosti agresije Ruske Federacije na Ukrajinu i pada bespilotne letelice u Zagrebu pokazale su da je neophodno prilagoditi prioritete i planove nabavke hrvatske vojske“, rekao je hrvatski ministar odbrane Mario Banožić.
Banožić je mislio na pad Tu-141 Striž drona iz sovjetske ere u martu 2022, modifikovan kako bi nosio bombu. Ukrajina i Rusija odbacile su tada odgovornost za bespilotnu letelicu. Identičan dron je pre samo nekoliko dana korišćena za napad na rusku bazu Engels-2, a sami prosudite čiji je dron pao u Zagrebu.
