U svetu se trenutno vode dva velika rata. Rat Rusije i Ukrajine su de facto prava neprijateljstva u Evropi. Drugi je proksi rat Tajvana (čitaj SAD) i Kine. Proksi rat, međutim, prema međunarodnim analitičarima, dobija sve veću pažnju. Realnost napada Kine na Tajvan danas je veća nego što je bila juče, mišljenje koje deli sve veći broj vojnih analitičara i političkih eksperata.
Slične izjave počinju da se iznose i među nekim političkim grupama u Vašingtonu. Neki smatraju da će pogoršanje situacije u Ukrajini i nastavak snabdevanja Kijevu oružjem značajno pogoršati zalihe naoružanja koje treba da bude isporučeno Tajvanu.
Kupovina za 18 milijardi dolara
Evo zvaničnih podataka. U decembru 2021. godine, oružje u vrednosti od skoro 14 milijardi dolara trebalo je da bude isporučeno Tajvanu. Ključna reč je „trebalo je“, ali isporuke kasne. Danas, dan pre početka decembra, ova cifra je već preko 18 milijardi USD.
Naravno, tajvanske porudžbine su daleko veće i daleko modernije od onih koje se isporučuju Ukrajini. Upravo zbog toga neki lobisti u Vašingtonu tvrde da snabdevanje Tajvana ne utiče na snabdevanje Ukrajine. Međutim, u isto vreme, deo naoružanja naručenog sa Tajvana uključuje i već poznati HIMARS MLRS, koji nisu dobili. Ukrajina je ipak dobila.
Isti je slučaj i sa tajvanskom narudžbom od 208 protivtenkovskih bacača Javelin i 215 raketa zemlja-vazduh Stinger. Ova porudžbenica je primljena još 2015. godine i nije ispunjena. Brza provera pokazuje da je Ukrajina za nekoliko meseci dobila preko 8.500 protivtenkovskih sistema Javelin i preko 1.600 protivvazdušnih sistema Stinger.
Ispostavilo se da slična sudbina prati i neke vučene haubice naručene sa Tajvana, ali poslate u Ukrajinu. Američka proizvodnja oružja se očigledno fokusirala na Ukrajinu. Tajvan je ove godine naručio još jednu porudžbinu, ovog puta za protivbrodske rakete Harpun. Ispostavilo se da će zbog zauzete proizvodnje za Ukrajinu Tajvan dobiti rakete negde 2026. godine.
Tajvan negoduje
Tajvan više ne ćuti. General Vang Šin-lung, zamenik ministra za naoružanje u tajvanskom Ministarstvu nacionalne odbrane dao je snažnu izjavu prošlog meseca kada je rekao da SAD moraju da ispune svoje obaveze o isporuci oružja. Dok snabdevanje, dodao je general, mora da prati plan koji je postavljen.
Nije samo Tajvan taj koji „primjećuje“ pristrasan stav SAD. Američka komisija za ekonomski i bezbednosni pregled i Kina su zvanično objavili da je Tajvan odložio isporuke. Reč je o MANPADS Stinger i samohodnoj artiljeriji M109A6 Paladin. Ovi podaci su na godišnjem nivou, a ne tromesečni.
„Preusmeravanje postojećih zaliha oružja i municije u Ukrajinu i problemi u lancu snabdevanja u vezi sa pandemijom pogoršali su značajan zaostatak u isporuci oružja koje je već odobreno za prodaju Tajvanu, podrivajući spremnost ostrva“, naveo je komitet u svom izveštaju Kongresu ovog meseca.
Povećati proizvodnju
Glavni oficir za nabavku američke vojske, g. Dag Buš je rekao da Ukrajina nije razlog za odlaganje naoružanja Tajvanu, ali svaki drugi rat u koji su SAD umešane utiče na kratkoročno određivanje prioriteta snabdevanja.
Vojne kompanije u SAD najavile su da će povećati proizvodnju. Ovo je naravno dobra vest za njih, ali predstavnici Raytheon-a i Lockheed Martin-a su najavili da bi ovo povećanje proizvodnje moglo potrajati godinama.
Da bismo vizualizovali šta tačno „godine“ znače, evo primera: Džejms Tajlet, izvršni direktor kompanije Lockheed Martin, koja proizvodi Javelin i HIMARS, rekao je 18. oktobra da će kompanija povećati proizvodnju HIMARS-a na 96 jedinica godišnje sa 60, ali da su potrebne godine da dostigne taj broj.
Međutim, Tajvan je stavljen u delikatan položaj. Vlasti u Tajpeju vode svoju politiku i slušaju direkcije iz SAD a naručeno oružje ne dolazi. Pošto problem očigledno nije u finansiranju ovog oružja, onda svako drugo opravdanje zvuči smešno.