Više puta smo analizirali situaciju na obalama Dnjepra, prvenstveno zbog opasnosti koja je pretila od uništenja nuklearne elektrane AES ali, možda i relanije – zaporoške brane. Pre nedelju dana analizirali smo ”Sve češće tvrdnje o mogućem uništenju brane na Dnjepru. Preti li potop”? Ispostavilo se da smo pravilno razmišljali – iste opasnosti uočio je i komandant združenih snaga Sergej Vladimirovič Surovikin, general ”Armagedon”. Pri tome, Surovikin je situaciju analizirao bez emocija, sa čisto vojničkog stanovišta, ne upuštajući se u moralne i društveno-političke implikacije njegovih ”teških, jako teških odluka”. Možda je svojim planiranjem izbegao pravi ‘’Armagedon’’ i spasao hiljade života ruskih vojnika ali – doveo je do moralnog i političkog poniženja Rusije.
Naime, Surovikin, je još 18. oktobra nazvao situaciju na hersonskom pravcu “veoma teškom“ i nije isključio mogućnost donošenja “teških odluka“. Navodno, gomilanje ukrajinskih snaga ukazivalo je na moguću ofanzivu na Herson i okolna naselja.Tokom borbenih dejstava moglo bi doći i do diverzije na hidrocentrali Nova Kahovka. Ukoliko bi bila oštećena brana, sva naselja nizvodno bila bi potopljena. Već 19. oktobra započeta je organizovana evakuacija stanovnika Hersona na levu obalu reke. No, samo tri dana kasnije, 31. oktobra, objavljeno je da se zona evakuacije proširuje i na regiju 15 km od leve obale Dnjepra, od Kahovke do Golog Pristana. Početak evakuacije u dubinu Hersonske oblasti najavljen je za 6. novembar. Očito je da se situacija na vojištu komplikovala i ugrožavala ruske trupe.
General ‘’Argamemnon’’ je Ministru odbrane ubrzo uputio detaljan izveštaj sa, na izgled, poražavajućim predlogom: između ostalog, Surovikin je naveo da se ’’Herson i susedna naselja ne mogu snabdevati i funkcionisati zbog neprijateljskog granatiranja; svi u Hersonskoj oblasti, a to je više od 115 hiljada ljudi, napustili su zonu neprijateljstava’’. Surovikin je dalje napomenuo da je najcelishodnija opcija za dejstva u zoni specijalne operacije organizovanje odbrane duž linije barijere reke Dnjepar. On je to pravdao činjenicom da bi ukrajinska strana mogla da ide na ‘’dalje povećanje protoka vode iz rezervoara ili na snažniji raketni napad na branu Kahovka’’. Time bi se „formirao tok vode koji bi stvorio ogromne poplavne zone (koja) bi dovela do značajnih žrtava među civilnim stanovništvom. Naime, sprovođenje neprijateljskih planova da stvori plavnu zonu ispod hidroelektrane Kahovskaja moglo je dovesti do opasnih posledica. Ako bi Kijev izvršio snažniji napad na branu, poplava bi rezultirala značajnim vojnim i civilnim žrtvama. Dodatna opasnost po civilno stanovništvo bila bi i potpuna izolacija ruske grupe armija na desnoj obali Dnjepra.“ Upravo na ovu mogućnost ukazali smo pre sedam dana, kada je aktuelna bila samo evakuacija civilnog stanovništva.
Prema Surovikinu, rešenje se ogledalo u organizovamoj odbrani duž barijere koju je činio Dnjepar, i to duž njene leve obale.
Ministar odbrane Šojgu se u 22:29 časova 9 septembra saglasio sa Surovikinom i izdao naređenje da se dalja odbrana drži na levoj obali Dnjepra. Tako je Herson ( i ne samo Herson) napušten, Rusima je bio teško da odole emocijama ali, morali su se izvući i realni zaključci.
Iako se odluka o povlačenju sa desne obale Dnjepra pokazala „najtežom“, ona je zapravo imala vojno-strateške razloge. No, ovo je politički bio ogroman udarac: gubilo se na samo uporište nego i regionalni centar subjekta Ruske Federacije! Naime, ne zaboravimo, referendumom (doduše, od mngih država nepriznatog), ovo je postala ruska teritorija što je značilo da se napušta domaći a ne oslobođeni (ili okupirani, kako za koga) deo ukrajinske teritorije! Znači, sada su Ukrajinci postajali ‘’okupatori’’! Emocije su, bez preterivanja, gušile gotovo sve – do poslednjeg trenutka je naime postojala nada da do napuštanja Hersona neće doći. Realno, postojao je vojni razlog za ovakvu odluku, ali politički, ovo je najveći poraz. Herson je ‘’dokumentovano’’ ruski grad a, ujedno, gubila se i prestonica novog ruskog regiona.
Situacija sa evakuacijom iz Hersona i stalni razgovori o mogućem skorom povlačenju ruskog kontingenta iz grada činile su i ranije apsolutno emocionalno nestabilnu unutrašnju rusku informativnu agendu. Herson je od prvih dana operacija u vojnom okrugu bio najznačajniji uspeh, jedini regionalni centar koji je oslobodila ruska vojska. Nakon uključivanja regiona u sastav Ruske Federacije, upravo je Hersonska oblast postala simbol „novih teritorija“ i, naravno, vest o početku prinudne evakuacije mnoge je zatekla.
Istovremeno, sa vojno-taktičkog, pa i strateškog stanovišta, napuštanje Hersona ima niz očiglednih i opravdanih razloga. Prvo, nakon rušenja Antonovskog mosta, grad postaje veoma veliki problem u pogledu njegovog operativnog snabdevanja. Drugo, Herson kao takav ne utiče na kontrolu nad kopnenim koridorom do Krima i nad Severnokrimskim kanalom. Dakle, napuštanje desne obale i prelazak u odbranu na unapred pripremljenim linijama izgleda sasvim svrsishodno. Ovo će omogućiti stabilizaciju fronta u ovom sektoru, koncentrišući glavne napore na niz drugih pravaca. Čini se da je zaključak očigledan, ali postoje nijanse. Uz potpunu neaktivnost liberalne opozicije, zapadni analitičari će uz pomoć ukrajinskih medijskih sredstava učiniti sve da pojačaju negativno raspoloženje u ekstremnom delu patriotskog biračkog tela. Tako Herson u bliskoj budućnosti može postati katalizator političke nestabilnosti i u samoj Rusiji. Konačno, porodicama mobilisanih (pa čak i njima samima) iz središnjih delova zemlje biće teško objasniti zašto bi prolivali krv na frontu ako se bez borbe predaju već osvojene oblasti. I to je problem. Veliki problem.
Još jednom, ako se sa vojno-taktičke pa i strateške tačke gledišta može opravdati napuštanje Hersona, onda će to biti teško izvodljivo sa stanovišta moguće unutrašnje političke nestabilnosti.
Ovde treba pažljivo razmotriti i relativno realne ukrajinske analize ovog povlačenja. Prema Kijevu, ’’ruska komanda je 9. novembra iz Hersona izvukla deo snaga iz sastava 76. gardijske desantno-jurišne Černigovske divizije, 106. gardijske vazdušno-desantne Tulske divizije i 22. armijskog korpusa (sastav sa Krima i iz Sevastopolja).
Karakter dejstava ruskih snaga je da planirano povlači snage sa Hersonskog placdarma oslanjajući se na obodnu odbranu, odstupajući od uporišta do uporišta, čuvajući borbeni poredak i liniju komandovanja; odstupanje će trajati nekoliko dana i vršiće se postepeno kako bi se sa desne obale izvuklo nekoliko hiljada jedinica borbene tehnike i naoružanja; glavni cilj povlačenja je da se očuva borbena sposobnost trupa; u tom cilju sprovodi se ubrzano miniranje linije fronta i izgradnja zaklona; ruska komanda se trudi da sačuva maksimalnu količinu borbene tehnike i sprečava urušavanje mostobrana pod udarima Oružanih snaga Ukrajine, što će dovesti do velikih gubitaka i gubitka borbene sposobnosti najboljih ruskih formacija; na Hersonskom vojištu skoncentrisana je u punom sastavu ruska vazdušno-desantna vojska – borbene grupe sve četiri VDV divizije (7, 76, 98 i 106 gardijske vazdušno desantne divizije) i sve četiri VDV brigade (83. 46, 31 i 11 posebne gardijske desantno-jurišne brigade), snage 22 armijskog korpusa (operativno-taktičke grupe sastavljene od Obaske vojske Vojno-pomorske flote) i 49 opštevojne armije (operativna grupa u sastvu Južnog vojnog okruga kopnene vojske). Zaključak Ukrajinaca je da bi gubitak ovih grupacija lišio Moskvu najboljih i najsposbnijih grupacija ruske vojske.
Ono što još više komplikuje situaciju i pokreće nova pitanja je podatak da je istoga dana kada je izdata naredba o povlačenu, u saobraćajnoj nesreći poginuo zamenik guvernera Kiril Stremeusov. Uzged, Kijev je stremeusova optužio za izdaju i saradnju sa ruskim ’’okupatorom’’. Zaista još jedna nesreča ili….
Razvoj situacije narednnih dana biće neizvestan i – za posmatrače sa strane – zanimljiv.
