Špekulacije oko upotrebe ”prljave bombe” i taktičkog nuklearnog udara u Ukrajini skrenule su pažnju sa mnogo realnije katastrofe koja preti na frontu. Naime, više puta smo pisali o opasnosti u slučaju oštećenja Zaporoške nuklearne elektrane ili brane na hidrocentrali Nova Kahovka. Za granatiranje nuklearke i/ili eventualno miniranje brane uporno se međosobno optužuju zaraćene strane.
Vredi napomenuti da je čovečanstvo već iskusilo oba scenarija a iskustvo imaju samo Britanci i Amerikanci: u noći između 16. i 17. maja 1943, RAF je u operaciji Chastiseu srušio brane na akumulacijama Mene (Möhne) i Eder što je izazvalo katastrofalno plavljenje dolina u Ruru i Ederu. Američke snage su 6 i 9 avgusta 1945bacili prve atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. Posledice su svima dobro poznate iako su zanemarljive ako se uzme u obzir snaga savremenog atomskog oružja ili količina vode u modernim akomulacijama. Koliko je ovakva katastrofa bliska ukazuju trenutna zbivanja u Zaporožju.
Zamenik gubernatora Hersonske oblasne administracije, Kiril Stremousov (Кирилл Сергеевич Стремоусов), 14. oktobra je uputio poziv na masovno iseljenje stanovništva Hersonske oblasti. Ova najava je postala jasnija nakon što je zapovednik snaga u zoni operacija, general Sergej Surovikin, 18. oktobra nazvao situaciju na hersonskom pravcu ”veoma teškom” i nije isključio mogućnost donošenja ”teških odluka”. Vršilac dužnosti guvernera, Vladimir Saljdo (Владимир Васильевич Сальдо), istoga dana je izjavio da je evakuacija stanovništva sa desne na levu obalu Dnjepra neophodna. Navodno, gomilanje ukrajinskih snaga ukazivalo je na moguću ofanzivu na Herson i okolna naselja.Tokom borbenih dejstava moglo bi doći i do diverzije na hidrocentrali Nova Kahovka. Ukoliko bi bila oštećena brana, sva naselja nizvodno bila bi potopljena. Već 19. oktobra započeta je organizovana evakuacija stanovnika Hersona na levu obalu reke. Za prebacivanje civila u Aljoški (Алёшки,Олешки) i Goli Pristan (Голая Пристань, Гола Пристань) bile su angažovane motorne skele. U ovim mestima su postavljeni privremeni punktovi za smeštaj u kojima su volonteri pridošlice upućivali ka daljim, krajnjim odredištima.
Da se priprema ozbiljan incident ukazuju i zloslutne reči koje je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski 20. oktobra uputio Evropskom Savetu: ”Rusija namerno stvara teren za katastrofu velikih razmera na jugu Ukrajine. Imamo informacije da su ruski teroristi minirali branu i agregate hidroelektrane Kahovka. Ovo je jedan od velikih energetskih objekata. Brana ove hidroelektrane sadrži oko 18 miliona m3 vode. Ako ruski teroristi dignu u vazduh ovu branu, više od 80 naselja, uključujući Herson, biće u zoni brzih poplava. Stotine hiljada ljudi može biti pogođeno… Ovaj ruski teroristički napad mogao bi da ostavi Zaporošku nuklearnu elektranu bez vode za hlađenje – voda za ZNE uzima se iz akumulacije Kahovka. Razorne ekološke, humanitarne posledice ovog ruskog terorističkog napada mogu postati takve da će se nazvati istorijskom katastrofom”. Samo dva dana kasnije, 22. oktobra, stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim Nacijama Vasilij Nebenzja (Василий Алексеевич Небензя) izjavio je da je Rusija uputila pismo SB UN u kome se naglašava potreba da se spreči Ukrajina da napravi provokaciju u hidroelektrani Kahovka.
Stremousov je 28. oktobra saopštio da je evakuacija desne obale Dnjepra uspešno završena. No, samo tri dana kasnije, 31. oktobra, Saljdo je objavio da se zona evakuacije proširuje i na regiju 15 km od leve obale Dnjepra, od Kahovke do Golog Pristana. Početak evakuacije u dubinu Hersonske oblasti najavljen je za 6. novembar a planirano je preseljenje oko 70.000 civila. Uprava Kahovskog okruga je na Telegram kanalu postavila upozorenje: ”Pažnja svim stanovnicima! Odmah napustite svoja naselja. Vaši životi su u opasnosti. Očekuje se eskalacija vojnih pretnji na visokom nivou. Dogovorena je organizovana evakuacija motornim vozilima. Krenite ka centrima za evakuaciju. Ponesite dokumenta, novac, dragocenosti i toplu odeću. Od 6. novembra, oni koji su ostali, biće podvrgnuti merama prinudne evakuacije”.
O kakvoj opasnosti se radi? Rusi tvrde da se evakuacija vrši kako bi se stanovništvo izvuklo iz moguće zone borbenih dejstava i tako se smanjio broj civilnih žrtava. Isstovremeno, i Rusi i Ukrajinci navode opasnost da će druga strana uništiti AES (o čemu se sve manje priča) i/ili branu na Dnjepru, što bi imao dvostruku katastrofalnu posledicu: plavni talas bi nizvodno, sve do Odese, sve zbrisao; istovremeno, AES bi ostala bez napajanja vodom, što bi prouzrokovalo i nukearnu katastrofu.
U Novoj Kahovki, oko 150 km jugozapadno od AES, nizvodno od Kahovskog akumulacionog jezera, nalazi se hodrocentrala snage 351 MW. Hidrocentrala sa branom gravitacionog tipa, dužine 447 m, izgrađena je 1950 godine. Šest godina kasnije, dovršeno je i akumulaciono jezero, ukupne zapremine 18,2 km³. Kada je u periodu od 1979 do 1981 u Zaporožju podignuta ZAES, hidrocentrala je iskorišćena za njeno elektronapajanje i snabdevanje vodom za hlađenje reaktora.
Uzevši u obzir međusobne optužbe, postavlja se pitanje kome bi koristila ovakva kontinentalna katastrofa.
Ruske snage su ovaj objekat posele još 27. februara 2022. godine. Prema tvrdnjama Moskve, ukrajinske snage su do 24. oktobra izvele 19 napada lansirnim sistemima Himars i Alder na Novu Kahovku. Načelnik administracije gradskog okruga Nova Kahovka rekao je da ukrajinske Oružane snage gotovo svakodnevno bombarduju grad i teritoriju fabrike, ispalivši do 120 projektila dnevno. O ovim napadima smo više puta pisali. Ostaje nam samo da se nadamo da su pretnje katastrofama samo psihološko sredstvo zastrašivanja i (ukrajinskog) pritiska na Zapad u cilju dobijanja pomoći.
