Ruska “lutajuća municija” (dron-kamikaza) uništila je ukrajinski raketni sistem dugog dometa, zemlja-vazduh S-300. Video snimci sa kamere kamikaze drona i sa kamere izviđačkog drona zabeležili su udar.
Na video snimku vidimo da nema sekundarne detonacije lansera koji skladište i lansiraju rakete. Jedan od mogućih razloga je što su bili prazni. Snimak trenutka pre udara pokazuje da četiri cevi sistema ne izgledaju onako kako bi trebalo. Neki sugerišu da je sistem možda bio mamac?
Trenutno, oruzjeonline.com ne može da potvrdi kada i gde je ruska bespilotna letelica kamikaza udarila S-300, kao ni da li je S-300 bio mamac ili su lanseri bili napunjeni projektilima.
S-300
S-300 je sovjetski protivvazdušni raketni sistem razvijen kasnih 1970-ih. Jedan je od trenutno najrasprostranjenijih sovjetskih sistema PVO sa najmanje 17 korisnika.
S-300 ima kopnenu i pomorsku verziju. Jedna od kopnenih verzija, S-300PS/S-300PM, jedina je iz serije koja lansira rakete sa nuklearnom bojevom glavom.
S-300 se sastoji od šasije koja nosi četiri lansera sa po jednom raketom. Postoji druga šasija sa PESA (pasivno elektronsko skenirano polje) radarom priključenim na bateriju. S-300 ima integrisani sistem za upravljanje vatrom. Osim jedne, sve ostale kopnene verzije S-300 su integrisane u šasiju sa točkovima. S-300V je integrisan na šasiju sa gusenicama. U zavisnosti od rakete koja se koristi, uz nekoliko izuzetaka, standardni raketni sistem S-300 ima domet od 100 do 300 km.
Pogodak na 217 km
Jedna verzija, S-300V4, dospela je na mnoge naslovne strane u ruskim medijima u poslednjih 48 sati. Oni tvrde da je upravo ova raketa oborila dva ukrajinska aviona – Su-24 i S-27, odgovornih za nekoliko bombardovanja ruskih ciljeva u Belgorodskoj oblasti.
217 km je domet na kome su dve rakete pogodile dva borbena aviona. Ovo je „rekord za Rusku Federaciju“, pisali su mediji, podsećajući da je poslednji put S-300 pogodio metu na udaljenosti od 150 kilometara.
Imate mišljenje?
Ovaj članak izražava mišljenje autora koji nije povezan sa uređivačkim odborom publikacije. Ako želite da komentarišete učinite to u formularu ispod ovog teksta. Ukoliko imate svoj članak ili vest koju želite da objavimo, kliknite ovde. Želite više ovakvih članaka direktno na email? Prijavite se da biste dobijali naš bilten.