NaslovnaAnalitikaLegija stranaca - vojnička internacionala

Legija stranaca – vojnička internacionala

”Legio Patria Nostra – legija je naša otadžbina”. Tako glasi moto jedne od najpoznatijih i najmističnijih vojnih formacija. Pored književnika, slikara, Ajfelove kule, Pariza – grada svetlosti, Molijera i Voltera, Sorbone, jedan od ”zaštitnih znakova” Francuske Republike (République française) svakako je i Legija stranaca.

Kada je reč o legijama, ona je jedna od najmlađih u istoriji, ali je sticajem okolnosti postala najpoznatija. Rimljani su prvi imali jedinice koje su zvali legije.

bitka za sevastopolj, 1854 1855,
Bitka za Sevastopolj, 1854 1855,

Naziv je nastao od izvornog latinskog glagola legere, legō: odabrati, sakupiti. Rimske legije su bile sastavljene od probranih vojnika i to je do danas ostao zaštitni znak svih elitnih jedinica.

Poreklo

Legija stranaca (Légion étrangère) je deo KoV Francuske i sastoji se, prvenstveno, od stranaca dobrovoljaca. Njeni koreni sežu u vreme Francuske revolucije, kada su se na strani republikanaca borili obespravljeni ljudi iz cele Evrope. Ozvaničio ju je kralj Luj Filip Orleanski (Louis Philippe de Bourbon, duc d’Orléans) 10. marta 1831. godine. Komandni kadar je iz sastava francuskih državljana, a deset procenata oficira mogu biti stranci (Officier à Titre Etranger). Time je ostavljena mogućnost da se legionari motivišu u napredovanju.

U Legiji je služila samo jedna žena, Suzana Travers koja je bila pripadnik ”Slobodnih francuskih snaga” za vreme Drugog svetskog rata (Forces françaises libres) te je postala pripadnik Legije posle rata. Služila je u Vijetnamu i borila se u Prvom indokineskom ratu. Po čemu je, između ostalog, ona izuzetak u odnosu na druge oružane formacije Francuske? Po tome što ne sme da deluje na teritoriji Francuske.

  • legionari u parizu 1836.
  • legionari u maroku 1920
  • legionari u alŽiru 1962
  • legionari na paradi u rimu drugog juna 2007.

Moto obuke je ”Znoj pri obuci sprečava krv na terenu”, što podseća na izreku Suvorova – ”više znoja u miru, manje krvi u ratu”. Prvobitni slogan, koji stoji i danas na njihovoj zastavi je ”Čast i vernost” – Honneur et Fidélité; njega su koristili švajcarski odredi u vreme kada su bili pod komandom francuskih vladara. Bilo je još slogana, počevši od čuvenog musketarskog ”Svi za jednog-jedan za sve” (”un pour tous, tous pour un”) , preko ”Nec pluribus impar” (”nije nejednako mnogima”), napoleonovskog ”Vrednoća i disciplina”, zatim ”Čast i otadžbina”, stiglo se do današnjeg slogana, ali nije utvrđeno kako. Smatra se da se to dogodilo tokom Prvog svetskog rata.

Zakonski uslovi 

Danas u Legiju mogu stupiti muškarci od 17,5 do 39,5 godina, pri čemu onima koji još nisu navršili osamnaest godina treba saglasnost roditelja. Posle tri godine legionar ima pravo da traži francusko državljanstvo. Prema zakonu koji je Senat doneo 1999. godine, ukoliko pre tog roka bude ranjen, postaje ”Francuz po pravu prolivene krvi” (”Français par le sang versé”). Imaju pravo da se žene ukoliko su ozakonili identitet, ali ne pre godinu dana službe. Takođe, posle pet godina službe imaju pravo na niže činove (od kaplara do narednika). Onaj koji želi da u Legiji stekne penziju mora da odsluži devetnaest i po godina. Za one koji su stupili pre 1996. godine taj rok je petnaest godina. Za legionara koji je odslužio najmanje jedan ugovor ili bio ranjen, postoji mogućnost da bude zabeležen u kući slavnih legionara – ”Veterani Legije”, osnovanoj 1953. godine posle rata u Indokini.

druga peŠadijska regimenta
DRUGA PEŠADIJSKA REGIMENTA

Nije fama da je Legija bila utočište za razne besprizornike, kriminalce, pa čak i esesovce. Mnogi su se sakrili pod okrilje Legije. Sada se vrši krivična provera pa oni koji su osuđeni za ubistvo, silovanje ili trgovinu drogom bivaju izbačeni. Kandidati se veoma pažljivo testiraju na fizičku i zdravstvenu spremnost. Dok traje provera, kandidat je u karantinu, bez ikakvog dodira sa spoljnim svetom. Ono što je ostalo tradicije je ”anonimat”, pravo legionara da promeni ime i prezime kako svoje, tako i svojih roditelja, čak i datum i mesto rođenja. Ovi podaci se unose u njegovu službenu legicimaciju (Carte d’identite militarie). Po izlasku iz Legije, legionar dobija boravišnu dozvolu i mogućnost da promeni dva slova u prezimenu. Često su legionari po odsluženju svog roka birali put plaćenika (”vojnika sreće”), ali  po međunarodnom javnom pravu legionari predstavljaju regluarne jedinice Oružanih snaga Francuske i dok su u Legiji, za njih važe sve konvencije i propisi međunarodnog ratnog prava i običaja rata. Poznato je, međutim, da je Slovačka za svoje građane koji služe u Legiji uvela zaprećenu kaznu do osam godina zatvora, a Švajcarska zatvorsku ili novčanu po osnovi neutralnosti. 

Brojnost i etnički sastav

Početkom Prvog svetskog rata Legija je imala 42.883 pripadnika u pet pukova, da bi u sadašnje vreme imala od devet do deset hiljada ljudi koji su stigli iz više od sto država i služe u 11 pukova. Danas Legija štiti francuske interese u sklopu snaga NATO, sarađuje sa OS Evropske unije, a ima i istorijsku obavezu prema Obali Slonovače, politički nestabilnoj državi, u kojoj je zvanični jezik upravo francuski. Mogli su se videti u Bosni, na Kosovu, u Afganistanu, ali i prilikom humanitarnih operacija tokom elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa u Libanu i Jugoistočnoj Aziji. Aktivno su angažovani u borbi protiv terorizma, oslobođenja talaca, itd. Od 1831. godine Legija je potčinjena samo jednom čoveku – vladaru Francuske, danas predsedniku.

strojeva obuka
strojeva obuka

Prema nemačkim izvorima, posle Drugog svetskog rata mnogi Nemci su potražili sklonište u Legiji, pa se smatra da ih je u jednom periodu bilo i do četiri petine, mada nemački istoričar Bernard Foll negira tu činjenicu smatrajući da ih nije bilo više od jedne trećine. Danas je u Legiji samo dva procenta Nemaca, najveći deo (jedna trećina) su Evopljani iz Istočne Evrope, a četvrtina su Južnoamerikanci. Petina legionara su Francuzi koji su dobili nov identitet i sada se vode kao Belgijanci, Luksemburžani ili Monačani (Monégasque, stanovnici Monaka). U Legiju se može prijaviti na devet biroa za regrutaciju u Francuskoj, jednog centra za predselekciju u Parizu i jednog centra za selekciju u Obanu. Svi oni rade 24 sata. Vrbovanje za Legiju u mnogim državama je zabranjeno, pa se u nju može stupiti isključivo na dobrovoljnoj osnovi. Pored matičnih garnizona u Francuskoj, Legija ima detaširane garnizone na ostrvu Majot (Komorski arhipelag), Ujedinjenim Arapskim Emiratima (Persijski zaliv), atolu Mururoa (Tihi okean), Kuru (kosmički centar u Francuskoj Gvajani) i na Korzici.

Struktura i zadaci

Legija se sastoji od komande i oklopno-konjičkih (tradicionalni naziv), pešadijskih i minerskih jedinica. Trenutno ima sedam pukova, među kojima je i čuveni drugi padobransko-desantni puk u čijem sastavu se nalazi specijalna jedinica Legije – GCP (Groupement des Commandos Parachutiste). U sastavu su još i 13. polubrigada, specijalni odred i školski puk. Tu su i ”Pioniri Legije stranaca”, ceremonijalna jedinica koja predvodi stroj na paradama. Pioniri su u francuskoj vojnoj terminologiji mineri, koji imaju pravo na brade, na paradama nose kecelje od volovske kože i sekire na ramenima. Legionari su raspoređeni po sledećim jedinicama i garnizonima:

  • Prvi puk legionara (1errégiment étranger, 1erRE), lociran je u gradu Obanu (Aubagne), 15 kilometara od Marselja u departmanu ”Bouches-du-Rhône” (”Ušće Rone”). Tu je i Komanda Legije (COMLE-Commandement de la Légion Étrangère). 
  • Prvi konjički puk legionara (1er régiment étranger de cavalerie, 1er REC). Nalazi se u Oranžu (Orange), departman ”Vokluz” i ulazi u sastav šeste oklopno-konjičke brigade. Osnovan je 1921. godine i baštini tradicije konjice armije P.N. Vrangela (Пётр Николаевич Врангель). 
  • Prvi inžinjerijski puk legionara (1er régiment étranger de génie, 1er REG), nalazi se u istom departmanu u gradu Lodan-L’Arduaz. Ulazi u sastav šeste oklopno-konjičke brigade.
  • Drugi inžinjerijski puk legionara (2e régiment étranger de génie, 2e REG), takođe u istom departmanu, u gradu Sen-Kristol (Saint-Christol). On je u sastavu 27. brdskopešadijske brigade (27e brigade d’infanterie de montagne).
  • Drugi pešadijski puk Legije stranaca (2e régiment étranger d’infanterie, 2e REI) u gradu Nimu (Nimes), department Gar. Takođe je u sastavu šeste oklopno-konjičke brigade. 
  • Treći pešadijski puk legionara (3e régiment étranger d’infanterie, 3e REI). Garnizon je u gradu Kuru (Kourou), u prekomoskom departmanu Francuske Gvajane. Ulazi u sastav odreda francuskih oružanih snaga u Gvajani (FAG-Forces armées en Guyane).
  • Četvrti školski puk legionara (4e régiment étranger, 4e RE) nalazi se u gradu Kastelnodari (Castelnaudary) u departmanu ”Od”.
  • Drugi padobransko-desantni puk legionara (2e régiment étranger de parachutistes, 2e REP) je u gradu Kalvi na Korzici (departman ”Gornja Korzika”). Ulazi u sastav jedanaeste padobransko-desantne brigade (11e brigade parachutiste). Prve jedinice ovog sastava, kao naprimer ”1èr régiment étranger de parachutistes (1er REP)”, formirane su još u Alžiru i ratovale su u Indokini.
  • 13. polubrigada legionara (13e demi-brigade de Légion étrangère, 13e DBLE) nalazi se u gradu Larzak. Reč je o detaširanoj jedinici na ostrvu Majot u  Komorskom arhipelagu. Pripada odredu Južne zone Indijskog okeana (FAZSOI— Forces armées de la zone sud de l’océan Indien).
  • Ranije su postojali, pa su rasformirani peti legionarski pešadijski puk (5e régiment étranger d’infanterie, 5eREI) i prvi legionarski padobransko-desantni puk (1er régiment étranger de parachutistes, 1erREP).
oklopno vozilo amx 10p
OKLOPNO VOZILO AMX-10P

Naoružanje

Karakteristika naoružanja i opreme Legije je odsustvo velikog broja teškog naoružanja i oklopnih vozila, što joj povećava mobilnost pri brzim intervencijama. Osnovno pešadijsko oružje je poznata francuska puška ”FAMAS” (od 2017. godine i nemačka ”HK – 416”), belgijski ”FN-Minimi”. Mitraljezi ”FN-MAG” ili francuski ”AA-52” koriste se za vatrenu podršku. Snajperi koriste francusku snajpersku pušku ”FR-F2” ili američku velikokalibarsku ”Barrett M82”. Za PT  borbu koriste se ”ATGM Milan”, a za artiljerijsku podršku minobacač 120mm ”MO-120 RT”. Komplet uniformi usvojen je kao i u ostalim jedinicama francuskih OS, a to je ”FELIN”.

pioniri mineri u tradicionalnoj odeci sa keceljama i sekirama
pioniri mineri u tradicionalnoj odeci sa keceljama i sekirama

Za brže prebacivanje na bojištu i pojačanu vatrenu moć koriste se razni modeli oklopne tehnike: borbeno vozilo pešadije ”AMX-10R”, francusko vozilo iz sedamdesetih godina. Ono je naoružano automatskim topom M693 u kalibru 20 mm postavljenim na kupoli i sparenim sa puškomitraljezom 7,62 mm. Legionari koriste i oklopni automobil, ”tenk-točkaš”  ”AMX-10RC” koji kao osnovno oruđe poseduje  top F2 u kalibru 105mm, sposobnim da dejstvuje protiv teže neprijateljske oklopne tehnike. U voznom parku nalazi se i oklopni transporter ”VAB” (Véhicule de l’Avant Blindé) francuske proizvodnje, naoružan mitraljezom 12, 7 mm (Browning M2NB), zatim Lohr FL 500, lako terensko vozilo Hotchkiss i  VLTT P44. Kao transportna sredstva takođe se koriste avioni ”Transall C-160”, helikopteri ”Aerospaitale SA 321 Super Frelon”, ”Aerospatiale SA 330 Puma” i ”Aerospatiale SA 532 Cougar”.

Obeležja i simboli

Legionari se mogu poznati po čuvenim belim kapama (Képi blanc). Njih nosi redovan sastav. Podoficiri nose crne kape ( Képi noir). Boja berea je zelena (Beret vert), a značka (Insigne beret) nosi se, kao u celoj francuskoj vojsci, na desnoj strani. Amblem Legije je granata sa sedam plamenova. Boje Legije su zelena (koja simbolizuje zemlju) i crvena (simbolizuje krv). Kada jedinica krene u ratni zadatak, onda se trouglasta zastava Legije kači tako da je crvena strana na vrhu i na njoj piše – ”Krv na zemlji”. Himna Legije (”Marche de la Légion Étrangère”)  je ”Le Boudin” (”Krvava kobasica”). Sa izuzetkom marša, ona se uvek peva u stavu mirno. Još jedna karakteristika vezana je za legionare – tempo marša je 88 koraka u minuti, a ne 120, kao kod većine drugih. To simbolizuje otežano kretanje kroz pesak pustinje, ratište na kome su legionari stekli najveću slavu.

Legionari i SVO u Ukrajini

Za poznavaoce savremene istorije nije nikakvo iznenađenje da se Legija pojavila i na teritoriji Ukrajine u toku SVO. O angažovanju Francuza na ovom trusnom području već smo pisali u tekstu  ”Sovjetsko-poljski rat 1919-1921”. ”AFP” (Agence France-Presse)  javlja da je najmanje 25 legionara dezertiralo s namernom da ratuje u Ukrajini. Treba napomenuti da od trenutnog broja (oko 9.500 legionara), 710 su Ukrajinci. Rusi takve učesnike u sukobu nazivaju najamnicima, a ne pripadnicima regularnih snaga i prema njima imaju posebno regulisan odnos.

famas 5, 56 mm
Famas 5, 56 mm

Zvanični predstavnik Ministarstva odbrane RF Igor Konašenkov upozorio je strane učesnike u sukobu na ozbiljne posledice takvog angažovanja i zamolio ih da ”sedam puta razmisle pre nego što krenu tim putem”. Nije to upozorenje uzalud izrečeno. Vlada Ukrajine je ”na molbu predsednika Zelenskog” u februaru ove godine osnovala ”Internacionalni legion TO Ukrajine” (”Міжнародний легіон територіальної оборони України”). Reč je o dobrovoljačkoj jedinici, jednoj od nekoliko dobrovoljačkih bataljona koji su počeli da se formiraju još 2014.

Srbi u Legiji stranaca

Bilo ih je svakako u značajnom broju, no jedan stvarno zaslužuje da se spomene. Oko mnogih srpskih vladara bilo je rasprava, svađa i neslaganja. Međutim, malo ko može Petru Prvom Karađorđeviću, Ujedinitelju, da nešto prigovori. Velike lične hrabrosti i poštenja, školovan oficir, završio je elitne vojne škole u Francuskoj. Bavio se i prevođenjem, pa je u Beču 1868. preveo čuveno delo Džona Stjuarta Mila ”O slobodi”. Predgovor tom prevodu postaće kasnije njegov politički i nacionalni program. U želji da pomogne Francuskoj u ratu s Pruskom, on 1971. godine stupa u Legiju stranaca jer nije mogao, po tadašnjim francuskim zakonima, da pristupi francuskoj vojsci. Njegovo legionarsko ime bilo je Pjer Kara (Pierre Cara). Pobegao je iz Pruskog zarobljeništva, preplivao ledenu Loaru i ponovo stao u stroj za odbranu Francuske. Za vojne podvige i ličnu hrabrost odlikovan je ordenom legije časti. Njegov nemirni, slobodarski duh odveo ga je hercegovačkim ustanicima 1875. godine, gde je ratovao pod imenom Petar Mrkonjić, pa je gradić Varcar Vakuf u njegovu čast 1925. godine promenio ime u Mrkonjić grad.

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo. Molimo Vas da nas kontaktirate!

Povezani članci

Ostanite povezani

2,116FanovaLajkuj
3,432PratilacaZaprati
752PratilacaZaprati
477PratilacaZaprati

Najnovije objave