Bugarska ponovo odbila da pošalje oružje Ukrajini

Bugarska je ponovo odbila da isporuči Ukrajinu municiju, malokalibarsko i teško naoružanje. Zahtev je uputio ukrajinski ambasador u Bugarskoj Vitalij Moskalenko.

Vršilac dužnosti ministra odbrane Dimitar Stojanov izjavio je da će Bugarska nastaviti da pruža vojno-tehničku pomoć Ukrajini, ali ne i snabdevanje oružjem.

Ovo je još jedno u nizu odbijanja bugarske vlade da isporuči oružje Ukrajini. Poslednji radni parlament Bugarske odlučio je da ne isporučuje oružje Ukrajini, već da pomaže u humanitarnim aktivnostima. Bugarska ima nekoliko vojnih remontnih fabrika na svojoj teritoriji zemlje. „Dok sam ja ministar, oružje neće biti obezbeđeno“, rekao je Dimitar Stojanov.

Vršilac dužnosti bugarskog ministra odbrane nije precizirao koje je tačno oružje ukrajinski ambasador tražio. Prema OffNevs publikaciji, Vitalij Moskalenko je podneo zahtev za teško naoružanje.

Bugarskoj ostalo dosta sovjetskog naoružanja

Bugarska ima 250 tenkova T-72 u skladištu i dodatnih 160 u aktivnoj borbenoj službi. Bugarska vojska takođe koristi 100 jedinica BMP-23/30, 100 BMP-1P, 150 BTR-60PB i 100 MT-LB / MT-LBu. Bugarska ima sisteme protivvazdušne odbrane S-300, taktičke balističke rakete SS-21 Skarab-A, najmanje 500 samohodnih haubica 2S1 Gvozdika i razne vučne ili samohodne artiljerije. Detaljno o oruzanim snagama Bugarske možete pročitati ovde.

Interesantan primer čišćenja sovjetskih zaliha je sukob u Siriji od koga je, zahvaljujući Pentagonu, Bugarska najviše profitirala.

Situacija u Crnom moru

Stojanov je naveo da se situacija u Crnom moru kontinuirano prati i da su linije komunikacije obezbeđene. Za sada, prema Stojanovu, „ne postoji direktna pretnja od direktnog uključivanja Bugarske u vojni sukob, ali postoje rizici po nacionalnu bezbednost“. Prema rečima vršioca dužnosti ministra odbrane, bugarski državljani sa ruskim pasošima mogu biti pozvani na „rusku“ mobilizaciju, koja se nastavlja u Rusiji.

Bugarsko oružje u Ukrajini

Iako Bugarska zvanično ne isporučuje oružje Ukrajini, ima ga. U sukobu između Ukrajine i Rusije, koji je počeo 24. februara, postoje dokazi o bugarskim bacačima granata, protivtenkovskim i protivpešadijskim minama, isporučeni su i minobacači. Najverovatnije se izvoz odvijao preko treće države. tj. Bugarska prodaje oružje trećoj državi, a ona ga prosleđuje Ukrajini. Na ovaj način je očuvana bugarska politika, budući da je krajnji korisnik oružja treća država. Odgovornost u ovom slučaju pada na treću državu. Ugovor je poznat pod nazivom End-User Certificate (Sertifikat o krajnjoj upotrebi).

End-user sertifikat

Sertifikati o krajnjoj upotrebi predstavljaju liniju odbrane od preusmeravanja ovlašćenih transfera oružja. Ovi dokumenti pomažu da se obezbedi legalno prenošenje naoružanja.

Postoji nekoliko problema sa EUC-ima kao sredstvom za sprečavanje nepoželjnog izvoza oružja. EUC-ovi mogu biti falsifikovani ili falsifikovani. Takođe se mogu dobiti od korumpiranih službenika, tako da svakako postoji potreba za EUC-ima koje je teško falsifikovati. Drugi problem je što EUC ne garantuje da će primalac oružja zaista ispuniti svoje obećanje da neće prenositi primljeno oružje. EUC-ovi koji nisu podržani odgovarajućim praćenjem krajnje upotrebe su slabi.

Navedimo čuveni istorijski primer kada je, između 1936. i 1938. godine, nemačko oružje isporučeno obema stranama u Španskom građanskom ratu preko Grčke koristeći grčke i meksičke sertifikate krajnjeg korisnika.