SEVERNI TOK PODIŽE ULOG

Agencijska vest je, po običaju, bila kratka i jezgrovita: ”Švedski nacionalni emiter SVT javlja da su seizmolozi registrovali eksplozije u blizini gasovoda ”Severni tok” u poslednjih 36 sati.

Merne stanice i u Švedskoj i u Danskoj registrovale su snažne podvodne eksplozije u istoj oblasti kao i curenje gasa u ponedeljak, 26. marta. Nema sumnje da su to eksplozije – kaže Bjorn Lund, predavač seizmologije na ”Švedskoj nacionalnoj seizmičkoj mreži – SNSN”.Prva eksplozija zabeležena je u 02.03, a druga u 19.04 u ponedeljak uveče. Upozorenja o curenju gasa iz pomorske uprave su stigla istoga dana u 13.52, odnosno 20.41, nakon što su brodovi otkrili mehuriće na površini.Oružane snage Danske objavile su snimak na kome se vidi kako mehurići jure na površinu Baltičkog mora iznad gasovoda ”Severni tok 1 i 2”, i navele su da je najveće curenje gasa izazvalo površinski poremećaj prečnika znatno preko jednog kilometra.” Iz centrale projektra ”Nord Stream AG”, operator je izjavio da je 26. septembra zabeležen nagli pad pristiska u oba ”Severna toka”. Šteta koja je izazvana istog dana na tri mesta je ”bez presedana”. Kompanija napominje da još nije moguće proceniti vreme oporavka, a zvaničnici u Nemačkoj, Danskoj i Poljskoj sumnjaju da je uzrok vanredne situacije bila sabotaža”. 

Izgleda da se na svetskoj pozornici podižu ulozi. Dva do sada najvidljivija žarišta, Sirija i Ukrajina, dobijaju novo ubrzanje na Baltiku. Ako je tačno da je reč o diverziji koja nimalo ne liči na teoriju zavere, jer slike i podaci jasno svedoče o razmeri i efektima dejstva, onda nam ostaje da konstatujemo da se u ovo odmeravanje, posle dotura oružja, obuke ukrajinskih vojnika, niza ”paketa” sankcija, neviđenog i beskrupuloznog medijskog rata, pritisaka na neopredeljene ”da usaglase stavove” itd, sve više uključuju sredstva ekonomskog rata… a u tom ratu energenti i hrana su svakako aduti sa kojima nema ni blefiranja ni ishitrenih poteza.

Na našem renomiranom vojno-tehničkom forumu ”MyCity Military” objavili smo tekst koji je bio uvodnik za topik ”Energija i energenti kao strateško oruđe odvraćanja”, pa ga delimično ponavljamo: ”Na temi o Ukrajini pokrenuta je interesantna rasprava o eskalaciji vidljivih i manje vidljivih sukoba koji su, u suštini, vezani za energiju i energente. Ekološka slika Zemlje je katastrofalna. Priroda je deset milenijuma stvarala šume, vode, resurse. Ljudi su za samo pedeset godina uspeli da prepolove šumsko blago… Nezavisno od toga, ljudi sumanuto nastavljaju da troše poklone prirode koji se sporije zanavljaju nego što pristižu. Pri tome, strateške sirovine koriste ne samo za njihovu osnovnu namenu, već i za političku, ekonomsku pa i vojnu konfrontaciju među sobom. Prvi veliki naftni udar iz 1973. pokazao je ono što su svi manje-više odlično znali, samo što nisu znali kada će ”grunuti”. Zemlje OPEK pojavile su se kao organizovana ekonomska snaga i o tome se manje više gotovo sve zna. Energija je konačno postala oruđe. Imperije su uzvratile udarac: povećavanjem proizvodnje, stvaranjem rezervi (u SAD su betonirali pećine, blindirali cele planine, potapali rezervoare u more kako bi stvorili respektabilne zalihe) a zatim politički i vojno krenule u protivofanzivu. Rezultate znamo i vidimo (Suecka kriza, Bliski Istok, Afganistan, Venecuela, Meksiko, Libija, Egipat, Iran, Irak, itd, itd)… Na ovoj temi možemo se baviti najkompleksnijim načinom ratovanja – bitkom za energiju. Ovde možete nastaviti i vašu raspravu o gasu kao strateškom oružju u ukrajinskom slučaju (kao pojavnom obliku) i svemu onome što je ovaj presedan otkrio kao slabost i kao moć ”zaraćenih” strana. Podsetimo se neoprezne (?) izjave Medlin Olbrajt koja je napomenula kako ”ne može Rusija sama da troši ono što je celoj Zemlji poklonjeno”. To što je ona rekla, u mnogo grubljoj i otvorenijoj formi, saopšteno je 1973. godine zemljama OPEK, a rezultat znamo…”  Datum objave?  Sedmi april 2014.

Pogledajmo, ukratko, ”ličnu kartu” glavne žrtve ove faze rata – ”Severnog toka 1” (”Nord Stream 1”, ranije priobalni deo severnoevropskog gasovoda) koji je, očigledno, od samog početka ogroman trn u oku velikim proizvođačima i snabdevačima, posebno SAD. Ovaj gasovod povezuje Rusiju i Nemačku. Ide dnom plitkog Baltičkog mora i predstavlja jedan od krakova gasovodnog sistema ”Jarmal-Evropa”. Ova grana obuhvata i gasovode ”Grjazovec-Viborg” u Rusiji i gasovode ”OPAL” i ”NEL” u Nemačkoj. U projekat su uključene Rusija, Nemačka, Holandija i Francuska. Tom toku su se aktivno protivile zemlje tranzita ruskog gasa drugim gasovodima, baltičke zemlje i SAD. Polaganje je počelo u aprilu 2010, a već u septembru 2011. godine započeto je punjenje tehničkim gasom prva dva segmenta. Osmog novembra iste godine počinje snabdevanje kroz prvi segment. ”Severni tok 1” je do 2021. godine postao najduži podvodni gasovod na svetu sa 1224. kilometra. Vlasnik i operater je ”Nord Stream AG”. Iste godine završeno je i polaganje ”Severnog toka 2” koji je duži za deset kilometara zbog zaobilaženja teritorijalnih voda Danske.  

Akcionarska struktura je sledeća: ”Gazprom” je većinski vlasnik s 51% kapitala, ”Vintershall” (deo ”BASF”) – 15,5%, ”E.ON Ruhrgas”, odeljenje ”E.ON” – 15,5%, ”Gasunie”, jedini holandski operator za gas u svojoj zemlji – 9% i GDF ”Suez” koji sa 9% zastupa ekonomske interese Francuske. Ova kompanija je promenila 2015. godine ime u ”Engie”. Ona je od ”Gasproma” otkupila te akcije čime su udeli ”Vintershalla” i ”E.ON” pali za 4,5%.  Da ne bi ovaj tekst izgledao apstraktan i kako bi se shvatio gigantski značaj ova dva gasovoda, navedimo tehničke podatke jer oni govore sami za sebe.

Kapacitet kroz obe linije je 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Maksimalna dubina postavke cevovoda je 210 metara. Spoljni prečnik cevi je 1220 mm, a unutrašnji 1153 mm. Debljina zida cevi iznosi od 27 – 41 mm. Spoljni zaštitni sloj betonskog omotača je debljine od 60 do 110 mm. On služi, pored spoljne zaštite, da onemogući koroziju jer eliminiše prisustvo kiseonika i soli iz morske vode. Na unutrašnju površinu čelične cevi nanosi se antifrikcioni sloj debljine jednog milimetra. Radni pritisak je 220 bara. Ono što je impresivno jesu i druge brojke: jedna deonica ima masu od 24 tone, a takvih deonica ima 199.755. Gasu je potrebno 12 dana da s ruskog kraja stigne na nemački kraj gasovoda. Pri izgradnji je angažovano 148 specijalnih brodova-platformi, a ukupna količina čelika korišćenog u izgradnji je 2, 42 miliona tona. ”Severni tok 2”, koji se proteže skoro paralelno sa ”Severnim tokom 1” po dnu Baltičkog mora, izgrađen je u septembru 2021. godine, ali nikada nije pokrenut jer je Nemačka odbila da ga sertifikuje. Taj projekat je u potpunosti zaustavljen samo nekoliko dana pre nego što je Moskva, 24. februara, poslala trupe u Ukrajinu.

Na koga pokazati prstom i okriviti ga za ovu diverziju? Poljaci su smesta posle zaključenja ugovora optužili Ruse da je tok ”loš s aspekta ekologije, kao i loš sa ekonomske i političke strane”. Pri tome, Sejm je bio izričit da tok ”ugrožava bezbednost i nezavisnost Poljske” (!). Pribaltičke zemlje su takođe oštro istupile protiv izgranje tog toka, pozivajući se pre svega na ekološke probleme. Premijer Litvanije upozorio je da se na dnu Baltičkog mora nalaze mesta gde je pokopano hemijsko oružje nacističke Nemačke. U Talinu 2005. godine sastali su se predstavnici baltičkih država i Poljske da posebnom rezolucijom insistiraju kod Rusije i Nemačke na tome da imaju u vidu ekološke i ekonomske interese potpisnika. Estonija je čak i zabranila mogući pravac kroz njene teritorijalne vode. Šveđani su 5. novembra 2009. godine odobrili prolaz gasovoda kroz međunarodne vode njene ekonomske zone, ali su postavili nekoliko uslova koje je ”Stream AG” prihvatio i ispunio.

Tok eksploatacije do prestanka rada

Srce i mozak sistema nalaze se u sedištu kompanije ”Nord Stream AG” u švajcarskom gadu Cug. U istom gradu se, inače, nalazi i sedište FIFE. Operativni centar je povezan kablovski i satelitski sa mrežom stanica i kontrolnih punktova, te mogu daljinski da reaguju svakog trenutka. Međutim, počinje SVO u Ukrajini i karte počinju jedna po jedna da padaju na sto, a sa njima i maske. ”Gasprom” je 15. juna obavestio brojne evropske kompanije (austrijski ”OMV”, italijansku ”Eni”, nemački ”Uniper”, itd) kako mora da smanji isporuku gasa jer nemačka kompanija ”Simens” nije sa popravke vratila gasne pumpne jedinice za kompresorsku stanicu Portovaja (Портовая). Iz ”Simensa” je stiglo objašnjenje da oni to ne mogu da urade jer su pumpe poslate u Kanadu na remont, a Kanada se pridružila sankcijama Rusiji. To nije bilo malo smanjenje, već gotovo prepolovljeno jer je isporuka pala na 60% od prvobitne. Već sledećeg dana ”Gasprom” je najavio da će uslediti dalji pad – od početnih 167 preko 100, do 67 miliona kubnih metara. Već 11. jula ”Gasprom” zatvara Tok na deset dana radi  prevencije, a u Evropi počinje očigledno uzbuđenje i sumorne prognoze da to može biti zauvek. Situaciju dodatno zaoštrava Ursula fon der Lajden upozoravajući da Evropa mora da se pripremi za potpuno isključenje gasa od strane Rusije. Tračak nade stiže 17. jula kada ”Komerant” javlja da je Kanada poslala ”Simensu” turbinu i da će ona biti spremna za rad početkom avgusta.

Igre (ako su to uopšte igre) se nastavljaju time što 21. jula u 7 časova ujutru po moskovskom vremenu ponovo kreće gas, bar prema saopštenju nemačke agencije ”DPA”, što potvrđuju i operateri ”OPAL Gastransport” i ”NEL Gastransport”. Međutim, protok iznosi samo trećinu kapaciteta. Samo četiri dana kasnije ”Gasprom” saopštava da mora da prekine rad na stanici ”Portovaja” zbog isteka roka međuremnotnog servisa do kapitalnog remonta. Do 27. jula protok je pao na petinu kapaciteta, ali su zato cene krenule u nebeske visine. Konačno, 19. avgusta ”Gasprom” obaveštava korisnike da mora na tri dana da zaustavi protok dok traje remont. Cene kreću još naviše. Na molbu Nemaca, kako saopštava ministarka inostranih poslova Kanade Melani Džoli 25. avgusta, Kanada će poslati još pet turbina ”Simensu” za ”Severni tok”, bez obzira na proteste Ukrajine. Agonija se nastavlja i 31. avgusta ”Gazprom”, pravdajući to remontom na stanici u Lenjingradskoj oblasti, zaustavlja protok gasa, najavljujući da će gas ponovo krenuti 3 septembra u petini kapaciteta. Cene ne čekaju nova saopštenja, već kreću i probijaju ”zvučni zid” od 3000 $ po m³. Ruska strana nastavlja sa pritiskom i direktor ”Gasproma” Aleksej Miler izjavljuje da zapadne sankcije ne dozvoljavaju kompaniji ”Siemens Energy” da radi redovne remontne radove na ”Severnom toku 1”, tvrdeći da je to osnovni razlog za smanjenje dostava putem ovog toka, a ”Simens” je odgovorio da on i ne učestvuje u tehničkoj podršci radovima koje sprovodi ”Gasprom”.

Kao u grčkim dramama, pojavljuje se ”deus ex machina”, razrešenje koje to nije. Tri eksplozije oštećuju oba kraka gasovoda, a ”Gasprom” konstatuje da je trenutno nemoguće ustanoviti obim štete i rokove popravke, dok administracije Nemačke, Danske i Poljske sumnjaju da je u pitanju sabotaža.  

Počinju teorije zavere, optužbe, užurbano pretraživanje po fajlovima šta je ko rekao, šta je prethodilo, itd. Činjenica je da je Bajden još 7 februara ove godine izjavio da ” ukoliko Rusija uđe svojim tenkovima i trupama u Ukrajinu, ‘Severnog toga 2’ neće biti”. Na pitanje novinarske ”kako ćete to uraditi s obzirom na to da je projekat pod kontrolom Nemačke”, Bajden je odgovorio: ”Obećavam Vam da ćemo biti u mogućnosti da to uradimo” (sic!). U otvorenim izvorima ne skriva se ni sledeća činjenica: stručnjaci za podvodno miniranje iz sastava Šeste američke flote sprovodili su vežbe kod obala Bornholma u Danskoj tokom juna ove godine. U vežbama su učestvovali pripadnici Centra za pomorsko informaciono ratovanje ”Pacifik”, Centra za podvodno ratovanje ”Njuport” i Odeljenja za merenje spremnosti i efikasnosti za minski rat pod rukovodstvom 68. operativne grupe Šeste flote US Navy. Jedan ekspedicioni odred predvođen univerzalnim amfibijskim jurišnim brodom USS ”Kearsarge” izveo je te vežbe 30 km od mesta navodne saboaže ”Severnog toka 1” i na 50 km od spoja sa ”Severnim tokom 2”.

Međutim, ovo nije prvi put da se ugrozi ”Severni tok”! Prema saopštenju ”Pipeline Tehnology Journal” od 12. novembra 2015. godine specijalne jedinice Švedske uspešno su neutralisale vozilo na daljinsko upravljanje opremljeno eksplozivom, nađeno pored cevovoda ”Severnog toka 2”! Pri tome, u saopštenju nije jasno da li je švedska vojska isključila mogućnost sabotaže (što bi trebalo da znači da je ovo bila vežba) ili je sprečila sabotažu.

Dolazimo do ključnog pitanja: ko je ovo uradio?

Zašto – to znamo. Ono što se danas u ”politički korektnom” govoru naziva geostrateškim interesima nekako se poklapa sa opštim pojmom pohlepa, za koju smo se mnogo puta uverili da je vodeći motiv većine zemalja (uzimati više nego što je potrebno). Koji bi još motiv mogao da bude? Ti gasovodi su zamišljeni da se izbegnu nesporazumi sa zemljama preko kojih prelaze gasovodi ka Nemačkoj, a to su Poljska, Belorusija, Slovačka, Češka i, naravno, Ukrajina. Onesposobljavanjem ova dva toka Evropa nije potpuno lišena ruskog gasa, jer ostaje stara ruta kojom se snabdevala decenijama – a to je Ukrajina. Međutim, prema najnovijim vestima, i tu su Rusi zavrnuli slavinu jer Ukrajinci ne ispunjavaju svoje finansijske obaveze. Ako je i odvrnu, uvek mogu da je ponovo zatvore. Mogućnost havarije usled ratnih dejstava i ne spominjemo. Svi su krenuli sa osudama ove akcije, tražeći krivca. UN se ”mudro” distanciraju jer nemaju načina da provere da li je ovo bila sabotaža ili ne, tako je bar saopštio portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik, a Zaharova ”proziva” Bajdena da odgovori da li je Amerika izvršila svoju pretnju.

U kom trenutku se dogodila ova diverzija (slobodni smo da je tako nazovemo jer tri eksplozije na tri različita mesta u kratkom roku teško da mogu biti slučajnost)? ”Severnom toku 2” bio je potreban samo sertifikat. On je inače bio ispunjen tehničkim gasom kako ne bi došlo do korodiranja i nepotrebnog naprezanja cevi i instalacija usled pritiska vodene mase. Nemački ”Tagesspiegel”, pozivajući se na autoritete iz oblasti bezbednosti, smatra da su ova dva toka za sva vremena izbačena iz upotrebe. U međuvremenu, danas je svečano otvoren  MGP Baltic Pipe, gasovod između  Norveške i Poljske, koji treba da postane operativan prvog oktobra. Tako na listu sumnjivih možemo (teorijski) dodati još dve države.

Pitanja je mnogo, dilema još više, a odgovora, za sada, nema. Sabotažu je mogao da izvede bilo ko, mada ni to nije lako. Baltičko more je zasićeno senzorima svih vrsta pre svega zbog ruskih podmornica. Najveća dilema ostaje motiv, a njega ima svaka strana, pa čak i ruska. Samo u ”Tok 1” uloženo je, prema različitim računicama, nešto manje od 20 milijardi evra. Skupa investicija za bilo kakvu igru, ali u igrama velikih sve je moguće. Najviše zbunjuje to što je akcija obavljena praktično na očigled javnosti, kao da je neko hteo da pošalje jasnu poruku. Setimo se takve jedne kod ubistva Kenedija. Mogli su to da urade gde su hteli, oni su izabrali javno mesto. A Baltik je, s obzirom na navedene okolnosti, upravo to. No najveća enigma je to što je isuviše očigledno da iza toga direktno stoje SAD. Dok se oni ne oglase (a slutimo da će čekati najpovoljniji trenutak da kapitalizuju ovaj događaj), ostaje nam da zavezanih očiju tražimo crnu mačku u sobi bez svetla.