Sredinom prošlog veka Amerikanci su prvi put upotrebili atomske bombe protiv Japana. Od tog trenutka svet je postao drugačiji. Postoji realna opasnost od uništenja naše civilizacije. Vodeće svetske sile počele su da gomilaju nuklearne bombe u svojim arsenalima dok političari koriste termin – nuklearno odvraćanje.
Danas su zalihe atomskog oružja postale toliko opasne da ljudi širom sveta govore o potrebi nuklearnog razoružanja. Iako u pravom ratu nuklearno oružje nikada više nije korišćeno, stvaranje i testiranje atomskih bombi traje do danas. Ovaj članak daje pregled pet najmoćnijih nuklearnih bombi na svetu.
5. Castle Romeo (11 megatona)
Sjedinjene Države su započele seriju nuklearnih testova u okviru projekta Castle 1954. godine. U tom periodu su stvorene i testirane najmoćnije američke atomske bombe. U martu iste godine testirana je nova bomba Romeo kapaciteta 11 megatona TNT. Takav pokazatelj oslobađanja energije omogućio mu je da zauzme peto mesto među najvećim atomskim bombama na svetu.
Ovaj destruktivni produkt je detoniran na otvorenom okeanu na morskoj barži u blizini koralnih grebena kod Maršalskih ostrva. U Sjedinjenim Državama jednostavno nema više ostrva za testiranje nuklearnog oružja.
4. Ivy Mike (12 megatona)
Ivy Mike je na četvrtom mestu naše liste najmoćnijih nuklearnih bombi na svetu. Ovo je prvi test nove vrste bombe zasnovane na principu termonuklearne fuzije.
Sa kapacitetom od 12 megatona, ovaj jezivi proizvod je potpuno uništio ostrvo Elugelab, nanevši pečurku visoku 37 km. Veličina šešira procenjena je na 160 km. U krateru od dva kilometra dubokom 50 metara, koji je ostao na mestu ostrva, prvo su otkrivene velike količine ensteinijuma i fermijuma. Dokumentarac snimljen tokom suđenja prikazan je na televiziji.
3. Castle Yankee (13.5 megatona)
U to vreme, SAD su sanjale da naprave malu bombu, ali sa mnogo snage. Prototip takve ideje kreiran je u okviru serije testova Castle. Bomba je nazvana je Castle Yankee. Nakon testiranja, ispostavilo se da je snaga eksplozije veća od 13 megatona.
Ovo je Castle Yankee stavilo na treće mesto na rang listi najmoćnijih nuklearnih bombi na svetu. Pečurka visine od 40 km i prečnikin šešir veći od 16 km stvorili su radijacioni oblak, koji je za 4 dana stigao do glavnog grada Meksika.
2. Castle Bravo (15 megatona)
Cilindrična bomba teška 10 tona, imala je dužinu od oko 5 metara, a postala je drugo najmoćnije nuklearno oružje u svetu. Bomba je projektovana tako da se može transportovati avionom.
Testovi u okviru projekta Castle počeli su sa ovim konkretnim proizvodom. U martu 1954. bomba je detonirana u regionu napaćenog atola Bikini. Visina nuklearne pečurke bila je 40 km, dostižući prečnik kape od 100 km. Oslobađanje energije bombe tokom eksplozije bilo je dvostruko veće od izračunate snage. Stručnjaci su je procenili na 15 megatona. Posledice eksplozije i naknadne radioaktivne kontaminacije bile su strašne. Na morskom dnu ostao je krater od dva kilometra. Naučnici koji su gledali testove na atolu Rongerik, 240 kilometara od eksplozije, morali su hitno da budu evakuisani.
Brodovi mnogih zemalja bili su izloženi radioaktivnoj kontaminaciji, što je izazvalo negativnu reakciju međunarodne zajednice. Nakon ovog testa, revidirane su norme međunarodnog prava u obezbeđivanju bezbednosti tokom nuklearnih testova.
1. Car Bomba (Царь, RDS-220, AN602) (58 megatona)
Car Bomba (AN602) je najmoćnija nuklearna bomba na svetu. Sredinom šezdesetih, sovjetski nuklearni naučnici na čelu sa akademikom I.V. stvorili su ovu termonuklearnu bombu. Zasluženo je stavimo na prvo mesto u našoj listi. Sovjetski Savez je u najkraćem mogućem roku uspeo da zatvori jaz sa Sjedinjenim Državama u oblasti nuklearnog naoružanja. Vremenom je SSSR preuzeo vođstvo u ovom suludom takmičenju.
„Car Bomba“ ili „veliki Ivan“ – kako je bomba kasnije nazvana – testirana je 1961. na poligonu izgrađenom na ostrvu Nova zemlja. Iz aviona Tu-95M bačena je bomba od osam metara na visini od 10 km. Zatim je spuštena padobranom. Nakon dostizanja projektovane visine od 4000 metara, punjenje je aktivirano. Izmerena snaga je premašila 58 megatona i značajno je premašena predviđene vrednosti. Dobijeni su naučni dokazi da termonuklearna bomba ne može biti precizno ograničena u snazi.
Oblak pečurake je dostigao 67 km. Dvostruka kapa karakteristična za termonuklearnu bombu imala je prečnik od 95 km. Efekat nuklearne eksplozije osetili su ljudi na udaljenosti od 1000 km. Eho je odleteo na ostrvo Dikson, 800 km od test poligona.
Glavni rezultat testova je da taj što su tako pokrenuti procesi pregovora o zabrani nuklearnih proba širom sveta. Više od 100 zemalja je potpisalo ovaj sporazum.
Zamislite šta bi Car Bomba, bomba od 58 megatona, skoro 4.000 puta snažnija od one bačene na Hirošimu, učinila stanovništvu? Pa, imate sreće, jer to možete da testirate ovde na ovoj veoma informativnoj interaktivnoj Nukemap-i, a da ne povredite nikog živog.
Svaki test nuklearne bombe na Zemlji je praćen i obračunat.. osim jednog
U svetu postoji samo osam zemalja koje su testirale (detonirale) nuklearno oružje. 528 od tih nuklearnih eksplozija bile su atmosferske, znači iznad zemlje, a 1.528 podzemnih. Svih tih 2.056 nuklearnih eksplozija je pažljivo praćeno i zabeleženo i sve su uračunate osim jednog misterioznog nuklearnog “bljeska” koji je otkrio američki satelit “VELA 6911” koji je dizajniran da otkrije nuklearne eksplozije u svemiru ili na Zemlji. Ujutro 22. septembra 1979. desilo se upravo to, problem je bio nuklearni “bljesak” koji se dogodio u Indijskom okeanu i niko do danas ne zna šta ga je izazvalo.
Posle nuklearnog oružja, najjačim oružjem koje se pojavilo kao rezultat želje da se protivniku zada što teži udarac, smatraju se termobarične bombe.
Pored toga što su jedini u istoriji čovečanstva praktično upotrebili atomsku bombu, SAD ostaju upisani u istoriju upotrebivši i najjaču nenuklearnu bombu, u Avganistanu, popularno nazvanu; “Majka svih bombi”.
