Dronovi-samoubice izraelske proizvodnje IAI Harop u vlasništvu Vazduhoplovnih snaga Azerbejdžana korišćeni su za napad na jermenske ciljeve. Podsećamo da su protekle noći Azerbejdžan i Jermenija nastavili sa bovama duž svoje granice.
Kako vidimo na videu, Harop IAI su pogodili skladište municije i najverovatnije S-300 Oružanih snaga Jermenije. Napad se dogodio u gradovima Jermuk i Sotk. Korisnici brojnih socijalnih mreža su takođe prijavili eksplozije u ove dve oblasti.
Upotreba IAI Harop od strane azerbejdžanskih oružanih snaga ne vidimo prvi put. Tokom sukoba u Nagorno-Karabahu, 2016, 2018 i 2020 je već viđeno borbeno dejstvo IAI Haropa. Osim Azerbejdžana, vlasnici ovog drona su Izrael, Nemačka, Maroko, Indija, Turska, Singapur.
Nema informacija o tome koliko je IAI Harop dronova-kamikaza Azerbejdžan kupio od Izraela.
IAI Harop
IAI Harop je dizajniran i proizveden od strane izraelske kompanije Israel Aerospace Industries [IAI]. Njegova primarna funkcionalna efikasnost je planiranje iznad položaja, pronalaženje i eliminisanje mete samouništenjem.
IAI Harop se može lansirati na dva načina – kopnenim i pomorskim lanserom. Prema izraelskim izvorima, IAI radi na mogućnosti da se ovaj dron lansira iz borbenog aviona.
Domet rada drona je 1.000 km i može da ostane u vazduhu do šest sati. Dron nije autonoman i kontroliše ga operater. Operater može izabrati ili odbiti pokretnu ili statičnu metu. „Oči operatera“ su elektrooptički senzori i kamere.
IAI Harop takođe postoji u manjoj verziji za kraće udaljenosti. Može ostati u vazduhu do tri sata i veoma je pogodan za gradsku borbu i taktičku potragu za neprijateljskim pojedincima koji se povremeno kriju i ponovo pojavljuju. Bojeva glava male verzije drona je 4 kg, dok glavne veće verzije iznosi 23 kg.
Konflikt Nagorno-Karabah
Azerbejdžan i Jermenija su se sukobljavale oko Nagorno-Karabaha od februara 1988. godine, kada je Nagorno-Karabaška autonomna oblast objavila da se povlači iz Sovjetske republike Azerbejdžana.
Tokom oružanog sukoba 1992-1994, azerbejdžanska strana je izgubila kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam oblasti. Od 1992. godine u okviru Minske grupe OEBS-a vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba. Grupu predvode kopredsedavajući – Rusija, SAD i Francuska.
Azerbejdžan, Jermenija i nepriznata Republika Nagorno-Karabah, uz posredovanje Rusije, potpisale su Protokol o primirju iz Biškeka 1994 godine. Istovremeno, vojne operacije idalje traju, a periodično su se obnavljale. Najznačajnije pogoršanje sukoba bio je četvorodnevni rat 2016. Tada su se žrtve merile u stotinama vojnika sa obe sukobljene strane.
Situacija u Nagorno-Karabahu eskalirala je ponovo 27. septembra 2020. godine. Vojno stanje je uvedeno u Azerbejdžanu i Jermeniji i obe zemlje su najavile mobilizaciju. Obe strane su prijavile poginule i ranjene, uključujući i civile. U Bakuu su se pohvalili kako kontrolišu nekoliko karabaških sela i strateških visina, dok je Jerevan govorio i o granatiranju teritorije Jermenije. Posle šest nedelja borbi, Baku je stekao značajnu prednost i teritorijalne dobitke. Trilateralni mirovni sporazum potpisan je u noći sa 9. na 10. novembar 2020. godine uz posredstvo ODKB.
To je dovelo do prekida vatre i raspoređenih ruskih mirovnih snaga u regionu sa ciljem da ostanu tamo najmanje pet godina. Jermenija se obavezala da će preneti Azerbejdžanu okupirane teritorije u Nagorno-Karabahu i tri susedna područja. Put koji povezuje Jermeniju sa glavnim gradom separatističkog regiona, Stepanakertom, zaštićen je od strane ruskih trupa. Kome ide u korist otvaranje novog fronta trenutno prosudite sami.
