Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara naveo, objavljujući da je naredio otpočinjanje, kako je rekao, “specijalne vojne operacije”, da su njeni ciljevi zaštita stanovništva Donbasa koje je izloženo genocidu, demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, kao i uklanjanje bezbednosnih pretnji po Rusiju.
Istovremeno, upozorio je da će, ako se neko umeša, odgovor Rusije biti trenutan i da će “dovesti do takvih posledica sa kojima se nikada u svojoj istoriji niste suočili”.
Odluka Moskve usledila je nakon što su samoproglašene Donjecka i Luganska narodna republika, koje je Rusija priznala, zatražile pomoć.
Zapadni zvaničnici i mediji mesecima pre toga su tvrdili da Rusija priprema invaziju na Ukrajinu, dok je Moskva to negirala i tražila bezbednosne garancije od SAD i NATO, koje nije dobila.
Zapadne zemlje odmah su oštro osudile akciju Moskve, a i Generalna skupština UN je 2. marta velikom većinom glasova osudila ruski napad na Ukrajinu. Za rezoluciju je glasala 141 država, pet je bilo protiv, a 35 uzdržano. U rezoluciji se osuđuje “ruska invazija na Ukrajinu i poziva Moskva da odmah povuče snage iz Ukrajine”.
EU je već 23. februara uvela nove sankcije Rusiji zbog priznanja samoproglašenih DNR i LNR, koje su uključivale restriktivne mere protiv poslanika ruske Državne dume koji su 15. februara pozvali Putina da prizna nezavisnost DNR i LNR.
EU je do sada Rusiji uvela sedam paketa sankcija koji obuhvataju finansijski i transportni sektor, zamrzavanje ruske imovine, zaustavljanje pristupa banaka evropskim finansijskim tržištima, isključivanje najvećih ruskih banaka iz SWIFT sistema i medije.
Paket usvojen 3. juna uključuje zabranu uvoza ruske nafte koja se doprema brodovima, uz izuzetak za zemlje EU koje nemaju izlaz na more, kao i ukidanje ruske sirove nafte u periodu od šest meseci, a ostalih rafiniranisanih naftnih proizvoda za osam meseci.
Sedmim paketom sankcija, za koji se kaže da je paket “održavanja i usklađivanja”, uvode se, između ostalog, nove zabrane kupovine, uvoza ili transfera zlata, direktno ili indirektno, ako je poreklom iz Rusije ili se iz Rusije izvozi u EU ili u bilo koju treću zemlju kasnije. Takođe, zabrana se odnosi i na nakit.
Pored toga, proširuje se lista kontrolisanih proizvoda onima koji mogu da doprinese ruskom vojnom i tehnološkom jačanju ili razvoju njenog sektora odbrane i bezbednosti, čime se pojačava kontrola izvoza proizvoda dvostruke namene i napredne tehnologije.
Kada je reč o ciljevima, zapadni zvaničnici i mediji tvrde da je Rusija računala da će za nekoliko dana slomiti otpor Ukrajine, ali da je doživela neuspeh, dok ruski zvaničnici ističu da će ciljevi operacije u Ukrajini biti ispunjeni i da će ona tek tada biti okončana.
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov u julu je, međutim, rekao da ciljevi Rusije više nisu ograničeni samo na Donbas, zato što Zapad snabdeva Ukrajinu oružjem dugog dometa.
Na terenu ruske snage su preuzele kontrolu nad Hersonskom oblašću i delom Zaporoške oblasti oko Azovskog mora, na jugu Ukrajine, a novouspostavljene vlasti u tim oblastima najavile su održavanje referenduma o pripajanju Rusiji.
U Moskvi je 3. jula saopšteno da su ruske snage preuzele potpunu kontrolu nad gradom Lisičansk i da je time, kako je navedeno, “oslobođena Luganska Narodna Republika”.
Prethodno su ruske trupe 20. maja, posle teških borbi oko Marijupolja, uspele da zauzmu i bivšu čeličanu Azovstalj, gde su bili poslednji pripadnici ukrajinskih snaga u Marijupolju.
Borbe su potom nastavljene u Donjeckoj oblasti, a ukrajinski Generalštab 20. avgusta saopštio je da je Rusija pokrenula masovnu ofanzivu u Donbasu na nekoliko pravaca, navodeći da se borbe vode na pravcu Slavjanska, Kramatorska i Bahmuta,
Od početka sukoba održano je nekoliko rundi pregovora između Ruisije i Ukrajine i to u Belorusiji i Turskoj. U Belorusiji su od 28. februara do 7. marta održane tri runde, a dogovoreno je otvaranje humanitarnih koridora za izlazak civila iz gradova oko koji su vođene najteže borbe.
Nakon pregovora u Istanbulu 29. marta predstavnici Rusije su saopštili da je doneta odluka o “radikalnom smanjenju vojnih aktivnosti” u blizini Kijeva i Černigova, kako bi se povećalo međusobno poverenje.
Rusija i Ukrajina potpisale su 22. jula odvojene sporazume sa Turskom i Ujedinjenim nacijama, kojima se otvara put za izvoz ukrajinskih žitarica, kao i ruskog žita i đubriva, u nastojanju da se smanji nestašica hrane i njene cene u svetu.
Kada je reč o pregovorima, Kijev je više puta tražio sastanak predsednika Ukrajine i Rusije Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina, ali odgovor Moskve je bio da se još nisu stekli preduslovi za održavanje takvog sastanka.
Zapad se nije direktno umešao u sukob Rusije i Ukrajine, ali šalje Kijevu veliku finansijsku i pomoć u oružju. Američki državni sekretar SAD Entoni Blinken izjavio je 19. avgusta da je Vašington do sada vojno pomogao Ukrajini sa 10,6 milijardi dolara. SAD su, između ostalog, Ukrajini isporučile i raketne sisteme HIMARS.
Tačnih podataka o broju žrtava ovog sukoba nema, a Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za ljudska prava saopštio je 22. avgusta da je od početka sukoba ubijeno 5.587 civila i 7.890 njih ranjeno, ali da je broj žrtava realno mnogo veći.
Glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga Valerij Zalužnji izjavio je 22. avgusta da je gotovo 9.000 ukrajinskih vojnika poginulo u ratu.
Sa druge strane, Rusija ne saopštava koliko je izgubila vojnika u Ukrajini. Američki obaveštajci procenjuju da je u Ukrajini ubijeno oko 15.000 ruskih vojnika, a da je broj ranjenih tri puta veći, dok ukrajinski generalštab tvrdi da je sada poginulo više od 45.000 pripadnika ruskih snaga.
Sukob je stvorio i humanitarni problem, a najnoviji podaci Agencije UN za izbeglice pokazuju da je više od 10,5 miliona ljudi napustilo Ukrajinu od 24. februara i da je veliki deo njih završio u Evropi.
Takođe je pokrenuto i pitanje nuklearne bezbednosti. Ruske snage, naime, kontrolišu Zaporošku nuklearnu elektranu – najveću u Evropi, a ruska i ukrajinska strana optužuju jedna drugu za granatiranje područja nuklearke.
Sukob Rusije i Ukrajine i sankcije zapadnih zemalja Rusiji izazvale su krupne ekonomske posledice po ceo svet – rast cena hrane, đubriva, energenata i metala, što je prouzrokovalo prehrambenu krizu i inflatorni talas u globalnoj ekonomiji.
Izvor: Tanjug