Nakon što je Rusija 2014. godine stavila pod svoju kontrolu poluostrvo Krim, praktično je ponovo došla u posed “kopnenog nosača aviona” (reči pokojnog Miroslava Lazanskog) – aerodroma ”Saki”, lociranog uz priobalni crnomorski grad Novofedorovka (Новофедоровка). ”Saki” je vojni aerodrom prve klase, na kome se nalazi i kompleks ”Nitka” namenjen obuci letačkih posada palubnih aviona.
Pista 04/22L sa betonskom podlogom, dimenzija 3200×60 m, opšte je namene, a pista 04L/22R – specijalne namene. Paralelno sa pistom 04L/22R nalazi se rezervna neasfaltirana pista 3200×100 metara. Aerodrom prihvata sve tipove aviona bez ograničenja. Noćno sletanje je dozvoljeno samo po prethodnom dogovoru (zbog specifičnosti opreme za osvetljenje – SSP-1 bez CNS). Garnizon letačkog i pomoćnog osoblja je u naselju Novofedorovka. Na ”Sakiju” je od 1. jula 2014. godine baziran 43. lovački puk vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije (43 истребительный авиационный полк воздушно-космических сил РФ).
No, izneneada, 9. avgusta 2022, u 15:20 časova po lokalnom vremenu, vojnu bazu je potresao niz snažnih eksplozija (od 3 do 12, kako prema kom izvoru). U trenutku eksplozija, na aerodromu je bilo 32 zaposlena. Eksplozije su bile tako jake da su video-kamere snimile oštećene automobile na parkingu 400 m udaljenom od baze a razbijeni su prozori na objektima udaljenim i 1000 metara. Nakon toga je izbio požar koji se, navodno, proširio na oko 600 m2. U strahu od otrovnih isparenja i dima, Ministarstvo za vanredne situacije (Министерство по делам гражданской обороны, чрезвычайным ситуациям и ликвидации последствий стихийных бедствий, МЧС) preporučilo je da stanovnici u krugu prečnika 2 km zatvore prozore i ne izlaze van domova.
Rusko Ministarstvo odbrane je ubrzo izdalo saopštenje da od eksplozija niko nije nastradao te da vazduhoplovna tehnika u bazi nije pretrpela štetu.
Načelnik Krima Sergej Aksjonov (Сергей Валерьевич Аксёнов, Сергій Валерійович Аксьонов) je istoga dana saopštio da je, u cilju da se meštani sačuvaju od povreda, ugrožena zona prečnika 5 km ograđena i na njoj deluju ekipe MČS, Državne inspekcije za bezbednost drumskog saobraćaja (Государственнaя инспекция безопасности дорожного движения, ГИБДД) i pešačke patrole, te da nije predviđena nikakva masovna evakuacija. Savetnik Aksjonova, Oleg Krjučkov (Олег Крючков), obavestio je medije da je iz zgrada u neposrednoj blizini aerodroma evakuisano samo 30 osoba, koji su privremeno smešteni u pansionima i restoranima.Nešto kasnije je procurela vest da je u bolnicu prevezeno petoro povređenih, među njima i jedan dečak.
Prema Ministru zdravlja Krima, četvoro ljudi ima uglavnom posekotine od stakla a samo jednom je neophodna operacija grudnog koša. Sutradan, 10. avgusta, Aksjonov je za medije saopštio da su tokom detonacija i požara oštećena 62 višespratna stanbena i oko 20 komercijalnih objekata a da se još uvek ispituje broj demoliranih individualnih zgrada. Ukupno je ranjeno 14 ljudi (u prvim izveštajima se navodio jedan poginuli i 13 povređenih) a u privremene objekte razmeštene su 252 osobe. Aksjonov je proglasio ”visoki (”žuti”) stepen opasnosti od terorističkih napada koji će biti na snazi na teritoriji gradskih okruga Armjansk (Армянск), Džankoj (Джанкой), Krasnoperekopsk (Красноперекопск) kao i Krasnopereskopskog i Džanskog rejona od 20:00 9. августа до 20:00 24. августа 2022. godine”. Osim toga, ”žuti” stepen opasnosti je obuhvatao i sva preduzeća vezana za kritičnu infrastrukturu Krima. ”Žuti” alarm se, inače, daje kada ”postoje potvrđene informacije o realnoj mogućnosti terorističkih napada”. Tokom trajanja opasnosti, žiteljima se naređuje da izbegavaju mesta masovnog okupljanja i da uvek poseduju identifikacione dokumente.
Prema prvim ukrajinskim vestima, zasnovanim na satelitskim snimcima servisa Planet Labs i Twitter projektu OSINTtechnical, na aerodromu je uništeno 5 frontovskih bombardera Suhoj Su-24M (Сухой Су-24М, модернизированный) i 3 višenamenska lovca Su-30SM (Сухой Су-30СМ, серийный, модернизированный). Dugi ukrajinski izvori su naveli da je uništeno 4 Su-30SM i 6 frontovskih izviđačkih Su-24MR (Сухой Су-30МР, 5 uništeno a jedan oštećen) a Volodimir Zelenski je tvrdio da ruski gubici iznose ukupno 9 aparata.
Ministarstvo odbrane Rusije je ostalo pri tvrdnji da na ”Sakiju” nije bilo štete kada je u pitanju borbena tehnika.
Odmah se postavilo pitanje šta je izazvalo havariju na aerodromu. Najbliža tačka sa koje su mogle dejstvovati ukrajinske snage je grad Očakov, udaljen od piste više od 200 km. Ovo znači da ”Saki” nije mogao biti gađan raketama sistema ”Točka-U” (тактический ракетный комплекс Точкa-У – maksimalni domet 70-120 km) ili vođenim raketama M31 GMLRS (Guided Multiple Launch Rocket System, maksimalni domet do 92 km) sa bacača HIMARS (High Mobility Artillery Rocket System). Tako su počele da kolaju četiri varijante:
- oficijelna, koju je zastupalo rusko Ministarstvo odbrane: 9. avgusta je zvanično saopšteno kako je ”oko 15:20 časova na teritoriji aerodroma ‘Saki’ u rejonu naselja Novofedorovka, na nasutom terenu za skladištenje, došlo do detonacije nekoliko avionskih ubojnih sredstava. Na licu mesta nije primećeno nikakvo dejstvo neprijateljske artiljerije”. Neimenovani izvor ruskog MO je napomenuo da je glavni uzrok tragedije bilo odsustvo pravilnih protivpožarnih mera. Bez obzira što je The New York Times izvestio da su udar izvršili Ukrajinci, Kijev je mudro podržao moskovsku tezu, tvrdeći da je ”požar nastao usled detonacije municije” te da ukrajinske snage nisu dejstvovale u navedeno vreme po navedenoj zoni. No, ruska strana u propagandne svrhe za eksplozije može da okrivi Ukrajinu”. Znači, uzrok eksplozija i velikog požara je bio ili nemar ili diverzija;
- udar je bio izveden uz pomoć naoružane bespilotne letilice. No, ova verzija je odmah odbačena zato što je havariju obeležilo više eksplozija;
- udar je izveden raketom lansiranom sa nekog od trgovačkih brodova koji je plovio Crnim morem (piste su udaljene oko 1500 m od obale);
- konačno, poslednja varijanta većini komentatora ”izgleda kao najverovatnija’: Amerikanci su Ukrajini dostavili dalekometne taktičke rakete Lockheed Martin CorporationMGM-140 ATACMS(Army Tactical Missile System) sa bojevim glavama QRU M48 (227 kg eksploziva VDU-18B), dometa do 300 km, a koje se mogu lansirati sa višecevnih raketnih bacača M142 HIMARS i M270 MLRS (Multiple Launch Rocket System)”.
U poslednjoj tezi ostaje nejasno kako su projektili zaobišli PVO, a smatra se da jeбаза branjena i sistemima S-400 (С-400 ”Триумф”40Р6). Kao i u svakom ratu, prava i kompletna istina o slučaju ”Saka” nikada neće biti potpuno razotkrivena. No, ovaj incident pokreće neka važna pitanja: da li su SAD prekršile reč da Ukrajini neće dostavljati projektile kojima se može gađati i teritorija Rusije, koliko je Krim sada zaista ugrožen od ukrajinskih snaga i da li će oštećenje ”kopnenog nosača aviona” značajnije uticati na rusku sposobnost kontrole Crnog mora i kopnenih ciljeva bitnih za dalji tok operacija?