O stanju ukrajinske ratne mornarice pisali smo pravovremeno u tekstu koji je objavljen pre tri meseca na ovom linku. Iz njega izdvajamo samo jedan pasus, kako bismo vama, uvaženi čitaoci, uštedeli vreme u pretrazi i olakšali dalje praćenje ovog članka.
Ni tada niko nije tvrdio da RM Ukrajine ne postoji, a to potvrđuju nedavne izjave iz Ministarstva odbrane RF da je jedan od ukrajinskih brodova uništen u luci Odesa. Razlog za ovaj tekst je nešto drugo: Ukrajina aktivno radi na planovima stvaranja rečne ratne flotile na Dnjepru. Ta flotila je, iz razumljivih razloga, ranije zapostavljana, jer za njom nije bilo realne potrebe. Sastojala se od jednog diviziona ( 24. divizion) rečnih patrolnih čamaca (katera). Međutim, sada stvari stoje drugačije. Dnjepar je kapitalna reka Ukrajine, protiče celom njenom dužinom i deli je na gotovo dva jednaka dela. Pri tom se značajnim delom u donjem toku nalazi u zoni ratnih dejstava. Reč je o geostrateškog prepreci najviše važnosti za Ukrajinu, neka vrsta Rubikona u ovom sukobu. Kako će ruska strana odgovoriti na ovu novu pretnju, kolika je ta pretnja i kako bi mogla biti otklonjena?
Svoju rečnu flotu Ukrajina nije mogla da iskoristi u oblasti Kijeva, a značajan broj patrolnih brodova (čamaca po klasifikaciji, katera po međunarodnom nazivu) uništen je već u bazama. Problem brodova svih vrsta jeste u tome što su to veliki, uočljivi ciljevi, koje je veoma složeno braniti jer mogu biti ugroženi iz svih dimenzija. Pri tom je položaj rečnih brodova još teži jer je mogućnosti za manevar i skrivanje malo. Specijalne snage mornaričke pešadije RM Ukrajine su prepolovljene (uništene ili zarobljene) u Mariupolju, a drugu polovinu morske pešadije Ukrajinci koriste kao snage posebne namene u kopnenim bitkama, ili za izviđanje. Ratna mornarica je uništena ili saterana u luke, pa su sve njene aktivnosti (napadi, presretanja, miniranja) svedene na iznuđene odbrambene operacije. Kada je neki od katera pokušao da izađe na otvoreno more, smesta je dočekan udarima ruskih jurišnih aviona. Sva aktivnost svela se na letove bespilotnih letelica bajraktar jer ih je i flota dobila u izvesnoj količini. Svoju moć sa kopna snage RM demonstrirale su udarima po površinskim ciljevima, gasnim i naftnim platformama. O korišćenju bajraktara i borbama za Zmijsko ostrvo već je pisao Branko B. Bogdanović ( https://oruzjeonline.com/2022/07/03/sudbina-zmijskog-ostrva/). Rakete dostavljene sa Zapada nije bilo teško koristiti jer su praktično bile navođene od strane NATO, pa Ukrajinci tu nisu imali mnogo posla, osim da medijski to podignu na najviši nivo. Ipak, ovi udari nisu ništa odlučujuće ostvarili jer je konflikt na moru na neki način ”zamrznut” i u stanju status quo dok se priobalje i zaleđe nalaze u žiži ratnih zbivanja. Stoga i snage RM u Odesi i Nikolajevu pokušavaju da prežive i da doprinesu koliko mogu, a da ne budu do kraju uništene.
Podsetimo se da su Ukrajinci, u svojim najočajnijim trenucima, sami potopili svoj zastavni brod (flagman) ”Hetman Sahajdačni”, s nadom da će ga jednog dana izvući. S obzirom na dotadašnje njegovo stanje, pitanje je da li to uopšte ima smisla. U suštini, sve aktivnosti RM sada su ograničene na oblast estuara, odnosno Dnjeprovskog ušća (poznato i kao Dnjeparsko-bugovsko ušće). U tom područuju još uvek s različitih mesta deluje ukrajinski desantni brod ”Jurij Olifirenko” (ukr. Юрій Олефіренко), naoružan višecevnim raketnim bacačima koji mogu da podrže iskrcavanje ili evakuaciju diverzantski grupa, ali i za granatiranje združenih snaga RF i DNR, odnosno LNR. To veliko ušće (sa nizom kanala i limana) sada je zasićeno minama i u taj deo pristup ima samo RM Ukrajine. Međutim, usled komplikovane mreže minskih polja brodovi se zadržavaju unutar limana, ne izlazeći na otvoreno more. Pokreti brodova se prate iz satelita i lako se može ustanoviti gde su minska polja na osnovu njihovih manevara. Praktično govoreći, ovu oblast kontroliše Ukrajina i stoga je budućnost njene rečne mornarice značajna za združene snage SVO i njena dalja dejstva i planove.
Američka pomoć
Već smo se i tom temom bavili (https://oruzjeonline.com/2022/05/17/lend-liz-za-ukrajinu/). Pogledajmo kako to izgleda kada je reč o RM. Amerika šalje 18 patrolnih čamaca. Nije još izvesno koji tip čamca je u pitanju, ali svakako je reč o brzim brodovima s minimalnim gazom, sposobnih da se zavuku i u plitke, teško uočljive rukavce. Ranije je Ukrajina već naručila od SAD 16 brzih čamaca Mark VI. Reč je o relativno malim plovilima (do 26 metara dužine i šest metara širine), koji postižu brzinu od 45 čvorova (preko 80 km/h). Pri tom su odlično naoružani: imaju dva Mk38 Mod2 (M242 Bushmaster lančani top kalibra 25x137mm), M2HB.50 mitraljez kalibra 12,7x99mm i M240 B mitraljez kalibra 7,62x51mm.
Ukoliko bi Ukrajinci na ove patrolne čamce instalirali vođene projektile za protivoklopnu i protivvazdušnu borbu, to bi već bio respektabilan protivnik. U slučaju njihovog izlaska na more, snage SVO morale bi da organizuju posebnu operaciju vazduh-more, svakako značajno složeniju u odnosu na ove koje su do sada izvođene. Međutim, nijedan od obećanih (ili naručenih) čamaca još nije stigao u posed Ukrajine. Amerikanci u saopštenju za javnost navode da će to biti rečni borbeni patrolni čamci ”dužine 40 stopa” za otvoreno more, a uz njih će ići i neki manji, ”odbrambeni” čamci. Mark VI se na ovoj listi iz razloga koje možemo samo da pretpostavljamo, ne pojavljuje jer su veliki za transport, za razliku od spominjanih ”manjih čamaca” koji se mogu transportovati kopnenim putem.
Krajem juna Ukrajina je počela da formira rečne snage koje predstavljaju odgovor (formacijski gotovo prekopiran) na nekadašnju Sovjetsku Dnjeparsku flotilu. Do sada su na Dnjepru Ukrajinci koristili čamce bez ikakve borbene vrednosti, a sama flotila se formira u delovima koje su ruske trupe odavno napustile – na severu Dnjepra. Međutim, to ne treba nikoga da zavara: severna zona je mirna, tamo ruska avijacija ne dejstvuje, pa Ukrajinci mogu da se pripreme bez straha od bombardovanja.
Međutim, kada (ako) stignu obećani čamci, Ukrajinci će ih sigurno korisititi da zakomplikuju situaciju. Glavno područje operacija, ako brodovi prođu borbom ugrožene delove Dnjepra, biće svakako poplavna područja na ušću Dnjepra u Crno more. Sa stanovišta borbi koje se vode oko Hersona i Nikolajeva pojava tih čamaca mogla bi da odigra značajnu ulogu u raznim vrstama operacija – izbacivanja ili podrške desantu, dejstvu po kopnenim ciljevima, itd…Razume se, ukoliko ih u međuvremenu snage SVO ne unište ili neutrališu. Ne bi bilo prvi put da pomoć sa Zapada tako završi.
Kakve su mogućnosti realne borbene upotrebe u navedenom području? Ako krenemo uz Dnjepar, situacija je sledeća: združene snage SVO kontrolišu Kinburšku kosu ( Кинбурнская коса – Кинбурнская коса, ukr. Кінбурнська коса: peščani ”rog” severo-zapadnog dela Kinburnskog poluostrva između Dnjeprovsko-bugovskih limana i Crnog mora). Pri tom kontrolišu i celu levu (istočnu, ali gledano u ušću to je južna) obala Dnjepra. Na suprotnoj strani od Južnog Buga, pa nadalje teren kontroliše Ukrajina. Istočna obala Južnog Buga je takođe gotovo cela pod njenom kontrolom, od izvora do mesta Luparevo gde počinje linija dodira; zatim ide na severoistok do Krivog Roga. S tog mesta obe obale Dnjepra su pod ruskom kontrolom, uključujući i poplavne ravnice – zone delimično močvarnih račvi i rukavaca, sa gustom vegetacijom, nepredvidivim plićacima i teško pristupačnim obalama. Odmah iza tih poplavnih ravnica nalazi se Herson u kome su Rusi već organizovali svoju administraciju i kog će sigurno braniti na sve načine. Iza tih poplavnih ravnica korito je već nešto drugačije, ali su te poplavne ravnice u raznim veličinama i oblicima rasprostranjene sve do brane hidroelektrane u Novoj Kahovki (Но́вая Кахо́вка, grad u Hersonskoj oblasti koji snage RF koriste kao svoju logističku bazu i pozadinsko obezbeđenje). Dalje, uzvodno do Zlatne Grede (Золотая Балка, oblast Balaklave u neposrednoj blizini Sevastopolja), duž zapadne obale i nešto severnije od Vasiljevke (oblast Zaparožje), ali i duž istočne obale Dnjepra sve je pod ruskom kontrolom. Nadalje je Ukrajina.
Sada aktivnost ukrajinskih trupa na Dnjepru praktično ne postoji, ali povremeno se beleže pokušaji diverzantskih grupa u poplavnim područjima. Protiv njih RF je isturila posebne jedinice Ruske garde (Федеральная служба войск национальной гвардии Российской Федерации). Na mrežama se mogu videti snimci koji prikazuju pripadnike garde kako deluju u ovoj zoni koristeći vojne vučne i motorne čamce BMK-MT, prvobitno dizajnirane za instaliranje pontonskih čamaca. Gardisti tako hvataju sabotere, izviđačke, pa čak i naoružane dezertere. U tome su prilično uspešni, iako ratni ambijent neodoljivo podseća na Vijetnam – voda je muljava, neprobojne šikare duž obale iz kojih može svašta da vreba…samo još uvek ne vreba praktično niko. Međutim, ako Ukrajina, koristeći obećane čamce i ostatke svoje mornaričke pešadije uspe da formira male, ali dobro opremljene rečne snage, pa ih potom prebaci i u Južni Bug, situacija će se iskomplikovati. Bar tako na papiru izgleda, jer Ukrajincima predstoji da najpre ovladaju prispelom tehnikom (onom koja stigne do njih), a zatim i da uvežbaju mornaričku pešadiju koja se obučavala za drugu vrstu operacija. Pri tom ne treba zaboraviti odlična TT svojstva spomenutih američkih čamaca protiv kojih motorni čamci BMK-MT jednostavno nemaju šta da traže, jer su zavisni od tegljenja do mesta upotrebe.
Ukoliko bi ta zamišljena flota bila zadejstvovana, ona bi mogla od ušća Dnjepra do Odese da napravi priličnu štetu, a svakako da bude smetnja, pa i protivnik i većim pomoćnim brodovima ruske flote. Rusi, naravno, računaju s tim i spremni su da sistematskom blokadom i proverom trgovačkih brodova spreče pojavu tih čamaca koji bi se kretali u radarskoj senci. Svi ovi napori (čak i da maksimalno uspeju), ne mogu da donesu prevagu Ukrajini jer je reč o području koje je i u mirnodopsko vreme teško za korišćenje. Ruska flota, dodatno ojačana patrolnim brodovima koji su prebačeni iz Kaspijskog jezera, jeste sposobna da neutrališe ovu pretnju jer ima punu elektronsku i vizuelnu kontrolu područja. Pri tom su Rusi za te operacije izdvojili 43. samostalni jurišni puk avijacije. Piloti ovog puka su već više puta vrlo uspešno dejstvovali po brodovima RM Ukrajine. Odličnim su se pokazali i mornarički helikopteri Ka-29 sposobni da nose navođene rakete kako za morske, tako i za površinske ciljeve. Tu su i Ka-52K koji su testirani u Siriji, kojom prilikom su uspešno koristili rakete Kh-35, pored svog uobičajenog naoružanja. Na kraju, tu je i veoma širok spektar raznih vođenih raketa dugog dometa, krilatih raketa, ali višecevnih raketnih sistema ”Smerč” koji imaju domet od više desetina kilometara, a sa bojevom glavom od 300 mm mogu da naprave pustoš.
Baterija takvih sistema, raspršena na potesu od Kinburnske kose do Snegirevke na severu mostobrana iza Dnjepra, potpuno pokriva sva moguća sidrišta, pristane i pomoćne dokove na Južnom Buku. Po tome kako su Rusi spremni da dočekaju tu američku pomoć Ukrajini, reklo bi se da ti čamci neće biti veliki problem, osim u slučaju da se izvede desantna operacija ruskih snaga s mora na kopno, o čemu se odavno špekuliše. U svakom slučaju, vojni stručnjaci su saglasni da Rusi imaju potencijal da uklone ovu zamišljenu rečnu flotilu, kako se ne bi ”spoticali” o nju u daljem toku dejstava.
Iz otvorenih izvora
