Vest da su ruske snage 30. juna 2022. evakuisane sa Zmijskog ostrva (Zmejno) u prvom trenutku je zvučala kao senzacija. Kao što smo pisali, Rusi su ostrvo zauzeli 24 februara i sve do kraja juna uporno ga branili.
Prvi ukrajinski pokušaj da povrate Zmejno, započet je između 7. i 8. maja, kada su dva ”Suhoja” Su-21 bombardovala skladišta municije i goriva na ostrvu. Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, u daljem napadu su učestvovali avioni Su-27 i Su-24, helikopteri Mi-24 i Mi-8, kao i desantni jurišni čamci ”Kentaur” (Бронированные десантно-штурмовые катера 58181 Кентавр). U prvim časovima, uništen je ruski desantni brod D-107 tipa ”Serna” 11770 (десантный катер Д-107, шифра Серна, проект 11770) u trenutku dok je istovarivao PVO raketni kompleks ”Tor-M2U” koji je trebalo da posluži kao ”kišobran” za ruski garnizon. No, garnizon je pružio snažan otpor i u potpunosti odbio desant. Ukrajinci su izgubili tri višenamenska lovca Su-24 i jedan Su-27, tri helikoptera Mi-8 sa desantom na palubi, jedan Mi-24, 29 pespilotnih letilica, od toga 8 Bayraktar TB2, kao i tri desnatna čamca ”Kentaur”.
Ovaj napad je ukazao na sve opasnosti, pogotovo iz vazduha i od raketnih udara, koje prete ostrvskom garnizonu. O naporima da se ojača PVO u ruskim izvorima postoje pomalo kontradiktorni podaci.
Navodno je ka Zmejnom, kao zamena za ZRK ”Tor-M2U” uništen 8 maja, na desantnom čamcu ”DK-701” upućen novi sistem ”Tor-M2”. No, Ukrajinci su uspeli da potope i ovo plovilo. Po svemu sudeći, priča poslanika Državne dume, bivšeg zapovednika 58. armije i zamenika komandanta Južnog vojnog okruga, general-potpukovnika u rezervi Andreja Guruljova (Андрей Викторович Гурулёв), zasnovana na iskazu Ivana Ščerbakova (Иван Щербаков), odnosi se na brod potopljen tokom prvog napada, samo što je neko permutovao oznaku 107 u 701; naime, u ruskoj floti se pod brojem 701 vodi samo granični patrolni brod (пограничный сторожевый корабль 4 ранга) šifre ”Sokžoj” (”Сокжой”,проект 14230). U svakom slučaju, Rusi su najverovatnije oko 12 maja, doneli odluku da se (opet) morskim putem ostrvskom garnizonu upute sistemi ZRK ”Tor-М2” (9К330) i ZRPK ”Pancir” (”Панцирь”-С1, 96К6). Oko ovog transporta ima najvećih nedoslednosti. Naime, već citirani Andrej Gruljov u svom članku od 25. juna (О героизме наших воинов в защите острова Змеиный) navodi kako je ovom operacijom komandovao zamenik zapovednika ruske Crnomorske flote za materijalno-tehničko obezbeđenje, Mihail Jasnikov (Михаил Ясников). Jasnikov se, inače, u medijima prvi put spominje kada je u Sevastopolju prihvatio 28 ukrajinskih vojnika zarobljenih tokom zauzimanja Zmejnog. Jasnikov je za dostavu raketnih sistema i drugih materijalnih sredstava formirao konvoj koji su činili desantni brodovi (D, DK, klase Serna11770 ?) i ”ploveća dizalica sa sopstvenim pogonom SPK-54150 (самоходный плавучий кран СПК-54150)” sa mogućnošću prebacivanja tereta mase do 150 tona. No, uz citirani članak Gruljova priložen je faksimil izveštaja generala Jasnikova, u kome se navodi da je za pretovar bio predviđen brod za pozadinsko obezbeđenje MSTO ”Vsevolod Bobrov” (судно тылового обеспечения “Всеволод Бобров”, проект 23120, бортовий № 881), opremljen sa dve elektro-hidraulične dizalice nosivosti 50 tona: ”Принял решение в связи с отказом 10 чинов экипажа крана (десять чел.) произвести участие на МСТО «Всеволод Бобров» с последующим их участием на брдк в н.п. Новоозёрное. Пратят в место «Всеволод Бобров» все для эксплуатации катер мальней части Электромеханическей службы. Эксплуатацию грузоподсещней деташмани..”
Ideja je bila da se na otvorenom moru ZRPK ”Pancir”, mase do 30 tona (u zavisnosti od tipa šasije) pretovari na desantni čamac projekta 11770 nosivosti do 40 tona. No, isti čamac pri talasima kategorije 3 (sea state code 3, visina talasa 0,5-1,25 m) smeo se opteretiti najviše do 29 tona. Prvi problem je nastao kada je svih 10 civilnih članova posade ploveće dizalice, uključujući i rukovaoca krana, odbilo da učestvuje u rizičnoj operaciji. Jasnikov je na svoju odgovornost preuzeo da, nakon kratke obuke, sam izvrši pretovar i sprovede konvoj do Zmejnog. Tokom spuštanja ”Pancira” na palubu, čamac je izgubio stabilnost i počeo kritično da se naginje. Kako bi izbegao katastrofu, general je pomoću sajli prikačenih za bokove, dizalicom stabilizovao plovilo; no, to je značilo da i SPK-54150 (ili ”Vsevolod Bobrov” ?), sve vreme održavajući stabilnost čamca vezanog uz bok, takođe mora ploviti do ostrva. Odbranu ove nesigurne skalamerije pružali su desantni čamci, od kojih je jedan nosio raketni sistem ZRK ”Tor-М2”. U trenutku kada je konvoj stigao do ostrva i započet istovar ”Pancira”, Ukrajinci su jednom ”Točkom-U” pogodili Zmejno nedaleko od mesta radova (bez posledica). Nakon 40 minuta, ”Pancir” je iskcan, postavljen na vatreni položaj, radiolokaciona stanica je proradila i sistem je bio spreman za dejstvo. Odmah su lansirana tri projektila, koji su uništili još jednu ukrajinsku ”Točku-U”. Za to vreme, Jasnikov je dizalicom na levom boku sa desantnog čamca iz sklopa zaštite konvoja na kopno istovario i ZRK ”Tor-М2”. Tokom iskrcavanja drugog sistema, ”Pancir” je uništio ukrajinsku operenu protivbrodsku raketu ”Neptun” (ПКР Р-360 Нептун) koja je letela ka dizalici. Iako sam tip ploveće dizalice nije toliko bitan, zanimljivo je da su ukrajinski zvaničnici i mediji objavili kako su 12 maja u blizini Zmejnog oštetili MSTO ”Vsevolod Bobrov” – brod koji u svom izveštaju spominje i Jasnikov. No, ”Vsevolod Bobrov” je već 14 maja snimljen u Sevastopolju bez ikakvih oštećenja. U svakom slučaju, problemi oko dostave raketnih sistema garnizonu na Zmejnom već u maju su ukazali na težinu odbrane ovog kamenitog dela kopna.
Ukrajinska vojska je 20. juna, oko 5 časova, pokušala da izvrši novi desant na ostrvo. Osnovni plan je bio da se nakon masiranih vazdušnih, raketnih i artiljerijskih udara, na Zmejno iskrcaju desantne trupe koje bi savladale odbranu. U vazdušnom delu operacija angažovano je više od 15 borbenih i izviđačkih bespilotnih letilica koje su navodila dva aparata MALEUCAV ”Baykar Bayraktar” TB2 (Taktik Blok 2). Ovu flotilu BPL su u vazduhu štitili raketni sistemi S-300 ”Favorit” (С-300 ”Фаворит”) razmešteni u rejonu Tuzli(Тузли) i Očakov (Очакiв). Sa kopna, Ukrajinci su po Zmejnom dejstvovali balističkim raketama RSZO 220 mm ”Uragan” (”Ураган”, 9К57) i haubicama 155 mm (Tower) Ultralight Field Howitzer (UFH) M777 sa pozicija zapadno od Odese (Одесса) i na ostrvu Kubanski (Кубанский, 35 km udaljeno od Zmejnog). Prema ruskim izvorima, navođenje i korekturu vatre sa velike visine je obavljala strateška izviđačka bespilotna letilica SAD, Northrop Grumman RQ-4 ”Global Hawk”. Ruska ostrvska odbrana je dejstvom PVO sistema ”Pancir” i ”Tor” uspela da odbije vazdušne i raketno-artiljerijske napade pri čemu je uništeno 13 BPL, četiri rakete ”Točka-U” (”Точка-У”, 9K79) и 21 reaktivni projektil sistema ”Uragan”. Usled ovih gubitaka, ukrajinska strana je odustala od desanta na Zmejno. No, u 8 časova istoga dana ukrajinske snage su protivbrodskim raketama i UCAV ”Baykar Bayraktar” TB2 izvršile udar na tri crnomorske gasne platforme “Černomorneftegaza” (ГУП Черноморнефтегаз, poznate i kao ”вышки Юрия Бойко”): platformu ”BK-1” (u potpunosti izgorela), te plovna postrojenja za bušenje ”Krim-1” (Крым-1) i SPBU ”Tavrida” (самоподъемная плавучая буровая установка Таврида). Zahvaljujući podacima kojima je raspolagala obaveštajna služba, Rusi su odmah odgovorili dejstvom operenim protivbrodskim raketama P-800 ”Oniks”(П-800 ”Оникс”, 3М55), pri čemu su uništeni ukrajinski hangari sa UCAV ”Bayraktar” TB2 na vojnom aerodromu ”Školjni” (Школьный) u rejonu Odese i dva artiljerijska voda haubica 155 mm UFH M777 na ostrvu Kubanski. Istovremeno, ruska avijacija je razorila dva lansirna uređaja S-300 u rejonima Očakovo i Tuzla (Odeska oblast). Bez obzira na moguću ekološku katastrofu, Ukrajinci su 26. juna ponovili napad na platformu “Tavrida”. Tri dana kasnije, ruske snage su na Kubanskom (na kome su već bile raspoređene američke haubice M777) uništile jedno odeljenje francuskih mobilnih haubica 155mm/52 “Cezar” (CAmion Équipé d’un Système d’Artillerie, CAESAR).
Već nakon prvog uspešno odbijenog napada na ostrvo, iz suvoparnog izveštaja Ministarstva odbrane Ruske Federacije ipak se moglo naslutiti šta se zapravo dešava na Zmejnom i pod kojim uslovima mora da se brani sićušni komad zemlje koji je pod direktnim vazdušnim, raketnim i artiljerijskim ukrajinskim udarima. Na ovo je među prvima ukazao upravo general-potpukovnik Guruljov. Sergej Maržecki (Сергей Маржецкий) je na sajtu Репортёр (topcor.ru, Проблемы Черноморского флота РФ приходится прикрывать личным героизмом моряков) 28. juna skrenuo pažnju na probleme sa budućim radiolokacionim izviđanjem i na nedostatak operativnih brodova u sastavu Crnomorske flote. Maržecki piše da ”se zbog problema sa PVO na moru moraju vršiti improvizacije, pretvarajući pomoćna plovila koja nisu prilagođena za borbena dejstva u „korvete PVO“. U Crnom moru je potrebno imati najmanje 4-6 korveta projekta 20380 (20385), od kojih bi par bio dovoljan da brani Zmejno. Ali, u nedostatku isitih, general-majori moraju lično da istovaruju kopnene PVO sisteme pod vatrom protivbrodskih raketa Točka-U i Neptun”. Konačno, autor postavlja pitanje zašto dalje braniti ovo ostrvo kada Rusi ”de facto nemaju čime da izvrše pomorski desant kod Odese”.
Samo dva dana kasnije, 30. juna, predstavnik ruskog Ministarstva odbrane, Igor Konašenkov, izjavio je da su ”oružane snage RF u potpunosti izvršile zadatke na ostrvu Zmejno i sa njega evakuisale garnizon”. Konašenkov je podvukao da je Zmejno ”evakuisano u znak dobre volje. Ovim gestom svetskoj javnosti je ukazano da se RF ne suprotstavlja naporima OUN da organizuju humanitarni koridor kojim bi se izvozili poljoprivredni proizvodi sa teitorije Ukrajine, te se Kijevu ne dozvoljava da više spekuliše o krizi hrane”. Naravno, kako bi pomorski saobraćaj bio uspostavljen, na ukrajinskoj strani je da deminira akvatorijum oko Odese. Ukrajinska propaganda je osvajanje Zmejnog prikazala kao još jednu veliku pobedu ali su zapadni mediji odmah izrazili sumnju da je u pitanju ruska zamka: deminirati prilaze, što bi omogućilo pomorski desant na Odesu. No, da Rusi (sa ili bez Zmejnog) nemaju mogućnost da izvrše desant, već je ukazao Maržecki.
Većina izvora saglasna je da je ostrvo evakuisano u cilju zaštite života pripadnika ganrizona pošto je mogućnost artiljerijskih udara iz Odeske oblasti postala zabrinjavajuća nakon postavljanja francuskih SAU ”CAESAR” i OTRK ”Točka-U”. Profesor Aleksej Podberezkin (Алексей Иванович Подберёзкин), direkor Centra vojno-političkih studija Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose, dao je možda najrealnije mišljenje; odluka o napuštanju ostrva ”doneta je i iz političkih i iz vojnih razloga. Prvo, u toku je kampanja u kojoj „svetska zajednica“ pokušava da osudi (Rusiju) za nadolazeću glad u svetu, zbog toga što je, navodno, blokirala izvoz pšenice iz luka Odese i Nikolajeva.
Malo je verovatno da će bilo koja akcija (Moskve) pomoći da se reši ovaj problem ali je ovakva odluka još jednom pokazala da je Rusija uvek spremna da sarađuje na humanitarnom planu, uključujući i borbu protiv gladi. Što se tiče vojno-tehničke strane, Zmijsko ostrvo je imalo smisla zadržati samo ako se spremala desantna operacija na obale Odese i Nikolajeva. Ukrajina se i pripremala za ovo, minirajući apsolutno sve što je bilo moguće i prebacujući na ove lokacije ozbiljne snage”. Ali, po ličnom mišljenju Podberezkina, ruski ”Generalštab je odustao od ove ideje i odlučio se da na ovim prostorima deluje na isti način kao i na drugim urbanim aglomeracijama.
Konačno, Nikolajevsko-Odesku ukrajinsku vojnu grupaciju je moguće pokriti sa istoka, severoistoka i severa, tako da ne bi bilo potrebe za desantom, koji je povezan sa velikim rizicima, gubicima i teškoćama u primeni teške tehnike. Od ideje (desanta) se, po svemu sudeći, odustalo. Verovatno je zbog toga prestala i svrsishodnost očuvanja ostrva i prisustva (ruskih) trupa na njemu. Konačno, Zmijsko ostrvo je veoma ranjivo na raketna i dejstva artiljerije velikog dometa, koju ukrajinska strana aktivno upražnjava”.
