Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je 8. juna 2022. izdalo saopštenje kako je 7. juna, na graničnom prelazu Preševo, osujećen pokušaj krijumčarenja 607.990 evra, 124.924 dolara, kao i dva smaragda u automobilu BMW X6 nemačkih registarskih tablica. Novac je bio sakriven u skoro svakom delu unutrašnjosti vozila: kutiji za prvu pomoć, levim i desnim vratima, reflektujućem prsluku, u torbama sa ličnim stvarima, u kesi iz supermarketa, kutiji za parfem, kutiji za lekove, plastičnoj korpi sa dečijim igračkama, pa čak i u kutiji dečijih bojica. Vozilom je, inače, upravljao A. A., dok je sa njim u društvu bio A. N.
Pripadnici Odeljenja za borbu protiv korupcije – Odsek Niš, u saradnji sa Upravom granične policije i Upravom carina, a po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu, uhapsili državljanina Nemačke A. A. (1986) i državljanina Ukrajine A. N. (1982) zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo pranje novca. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.
Hapšenje zbog krijumčarenja novca i dragocenosti možda samo po sebi ne bi bilo toliko interesantno da se iza inicijala A.N. ne nalazi bivši visoki oficir ukrajinske obaveštajne službe – Andrij Naumov (Андрій Наумов), jedan od dvojice generala koji su 31. maja 2022. degradirani i optuženi za izdaju.
Karijera dvojice sada već bivših generala započeta je sa stupanjem na dužnost Volodimira Zelenskog, 20. maja 2019 godine.
Sergij Krivoručko (Криворучко Сергій Олександрович) je 7. novembra 2019. postavlјen za načelnika Službe bezbednosti (Служба безпеки України, SBU) u Hersonskoj oblasti (Управління СБ України в Херсонській області). Ukazom predsednika Ukrajine №. 429/2021 od 24. avgusta 2021. unapređen je u čin brigadnog generala. No, 31. marta 2022, Krivoručko je na osnovu člana 48 Disciplinske uredbe Oružanih snaga koja se odnosi na činove, degradiran u pukovnika i protiv njega je podneta prijava. Kijev ne iznosi u javnost detalje optužnice, što ruski mediji uveliko koriste tvrdeći da je Krivoručko ”imao nameru da promeni stranu i radi za Moskvu”.
Daleko je značajnija i burnija biografija Andrija Naumova.
Andrij Naumov je karijeru započeo u javnom državnom tužilaštvu, gde je radio 12 godina. Prvo je obavljao dužnost tužioca Odeljenja za zaštitu finansijskih, ekonomskih i drugih interesa države, zatim je unapređen u višeg pomoćnika zamenika generalnog tužioca, a potom je postavljen za višeg tužioca. Karijeru pravnika je završio kao lice odgovorno za logistiku Generalnog ukrajinskog tužilaštva (Генеральна прокуратура України).
Iz tužilaštva je prešao na rad u ”Državnu agenciju Ukrajine za upravljanje zonom isključenja” (Державне агентство України з управління зоною відчуження, ДАЗВ), u čiju nadležnost je spadao i ”Černobilski centar za nuklearnu sigurnost, radioaktivni otpad i radioekologiju” (Державна науково-дослідна установа Чорнобильський центр з проблем ядерної безпеки, радіоактивних відходів та радіоекології). U Černobilju se najpre ”brinuo o izgradnji industrijskih objekata”, a 30. januara 2018. је postao načelnik ”Centra za organizacionu, tehničku i informatičku podršku upravljanja zonom isključenja” (Центр організаційного-технічного і інформаційного забезпечення управління зоною відчуження, ДП ЦОТIЗ). Ovaj centar je bio odgovoran za upravljanje privrednim kompleksom zone isključenja i obaveštavao je javnost o radijacijskom statusu teritorije Černobila. Konkretno, sam Naumov, kao njen šef, sarađivao je sa privatnim kompanijama koje su tamo dovodile posetioce i izvodile radove. Istražitelji ”Državnog istražnog biroa” (Державне бюро розслідувань) su proučavali aktivnosti tadašnjeg rukovodstva sumnjajući na ”zloupotrebu službenog položaja”. Po svemu sudeći, deo državnog novca plasiran za izgradnju i rehabilitaciju objekata slivao se u privatne džepove. Tada je i Naumov okrivljen za korupciju i stavljen u istražni pritvor ali je Državni biro medijima odgovorio da umešanost Naumova u kriminal ”u tom trenutku” nije utvrđena, te da je istraga u toku.
Naumov je u službu bezbednosti stupio na poziv načelnika SBU (Служба безпеки України, na dužnosti od 29. avgusta 2019) i člana Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane (Рада національної безпеки і оборони України, na dužnosti od 28. maja 2019), Ivana Bakanova (Іван Геннадійович Баканов). Tačan datum prelaska u SBU nije poznat ali šira javnost je o njegovoj novoj dužnosti saznala tek u oktobru 2020, na dan trojnog praznika – ”Dana branioca Ukrajine, ukrajinskih kozaka i praznika Pokrova Presvete Bogorodice”. Naime, Ukazom predsednika Zelenskog od 14 oktobra 2020, Naumov je iz čina pukovnika SBU unapređen u brigadnog generala. Pri tome, niko nije postavio pitanje kako osoba puštena iz istražnog pritvora ne samo da može odmah da se zaposli u SBU nego i da dobije čin generala. Već u julu 2021, Naumov je postavlјen na jedno od najodgovornijih položaja u Službi – za načelnika Glavnog odeljenja unutrašnje bezbednosti SBU. No, Naumov je još krajem 2020. godine postao meta istraživačkih novinara u smislu kršenja Zakona o sprečavanju korupcije (još od istrage u DP COTIZ) a koji su ga povezivali sa nelegalnim uvozom – krijumčarenjem uz pomoć veza sa pripadnicima carinskih službi i enormnim nelegalnim bogaćenjem. Kada je afera postala dostupna javnosti, Zelenski je bio primoran da ga tajnim ukazom, bez obrazloženja, 23. jula 2021. smeni sa položaja načelnika Glavnog odeljenja unutrašnje bezbednosti. Bez obzira na smenu, Naumov je nastavio sa koruptivnim radnjama koristeći stare veze sa carinom. Pred sam napad ruskih trupa, 24. februara, Naumov je zagonetno nestao. Državni istražni biro pokrenuo je istragu po članu 111 Krivičnog zakonika (Veleizdaja). Glavna optužba je da je bivši načelnik Glavne uprave unutrašnje bezbednosti SBU napustio zemlju nekoliko sati pre početka ruske vojne invazije, a porodicu je i ranije sklonio u inostranstvo. U kućama koje su de facto pripadale Naumovu izvršeni su detaljni pretresi. No, stiče se utisak da je Ukrajina prilično mlako reagovala na bekstvo čoveka koji je imao neograničen pristup bukvalno svim informacijama u Službi. Oba slučaja ukazuju da se u ukrajinskoj SBU nalaze ruske ”krtice” ili bar ljudi koji zbog korupcije postaju lak plen ruskih obaveštajnih službi. Za divno čudo, predsednik Zelenski je 1 aprila lakonski izjavio kako je ”doneta druga odluka u vezi sa antijunacima”, no ”da sada nema vremena da se bavi svim izdajnicima. Ali, postepeno će svi biti kažnjeni”. Lagodno prihvaćena postepenost u (prvo otkrivanju pa tek onda) kažnjavanju je u suprtnosti sa potrebom za krucijalno važnom funkcijom bezbednosti i pravilnog funkcionisanja SBU u tekućem sukobu. Isto tako se postavlja pitanje kako je važna i dobro poznata ličnost, osumnnjičena za izdaju, uspela da pređe bar nekoliko granica zemalja članica EU i NATO koje tako zdušno podržavaju Ukrajinu a pogotovo njenu obaveštajnu i kontraobaveštajnu borbu a da ”padne” u jednoj nečlanici svih saveza.