Bomba zagrebačkog ”Striža”

О padu bespilotne letilice na Zagreb, 10. marta 2022. godine, dosta je pisano. Brzo je utvrđeno da se radi o BPL (UAV) Tu-141 ”Striž” a neposredno nakon pada, pojavile su se tvrdnje da se u njoj nalazila i bomba. Mora se priznati da su hrvatski zvaničnici ovom incidentu pristupili umereno i oprezno, bez optuživanja i jedne strane.

O zagebačkom ”Strižu” smo više puta pisali a 17. marta 2022. smo zaključili da bi se u Tu-141 eventualno mogle smestiti samo bombe OFAB-100 i OFAB -120. Koincidencijom, dan kasnije su hrvatskii mediji preneli vest kako je na sastanku kod premijera Andreja Plenkovića ministar odbrane Mario Banožić izneo da su domaći eksperti zaključili kako se radi upravo o fugasno-parčadnoj avio-bombi OFAB 100-120 (Осколочно-Фугасная Авиационная Бомба ОФАБ-100-120) sa ”tragovima snažnih eksplozivnih sastava na bazi TNT-RDX (trinitrotoluen-ciklonit)”! (index.hr., Večernji list, 18. ožujka 2022, Davor Ivanković, Iva Boban Valečić).

Izveštaji županijskog državnog tužilaštva u Zagrebu od 23. marta i 13. aprila dopunjeni su nalazima Centra za forenzična ispitivanja, istraživanja i veštačenja ”Ivan Vučetić”, Ravnateljstva (Direkcije) policije – Uprave kriminalističke policije, Vojne policije i obaveštajnih agencija – Maria Počinoka, glavnog istražioca vojne avijacije, Mileta Tomića, glavnog veštaka za požare i eksplozije Zapovedništva za podršku OS RH i Ivane Bačić iz Centra ”Ivan Vučetić”. Njihovim nalazima je potvrđeno da se radilo o avo-bombi OFAB-100-120 sa ”upaljačem sa ćirilićnim natpisima”, odnosno, ”upaljačem AVU-ET 350F”. Zaključci su doneti na osnovu veštačenja i nalaza 47 većih fragmenata tela bombe kao i samog upaljača.

Zanimljivo je da eksperti tvrde kako je ”prilikom pada došlo do eksplozije, usled aktiviranog eksplozivnog sredstva i eksplozivne materije koja ne pripada (ni) vojnim ni privrednim eksplozivima. Reč je o visokoenergetskoj ali nekonvencionalnoj mešavini organskog porekla, koja se u eksploziji potpuno razgradila što je onemogućilo njenu identifikaciju”. Osim toga, otkriveni su tragovi amonijaka. No, i ovaj put Zagreb se nije izjasnio o pereklu BPL i mestu lansiranja. Samo je napomenuto da je ”na desnom krilu letilice najzastupljenija bila crvena boja koja je odražavala petokraku crvene i bele boje. Radi se o originalnoj boji, (ali) pronađeni su (i) tragovi naknadnog bojenja”.

Aleksandar Karpenko (Александр Владимирович Карпенко) je na svom sajtu ”Nevski bastion” (Невский бастион) dao detaljan prikaz naoružanja izloženog na ”Međunarodnom avio-kosmičkom salonu (Международный авиационно-космический салон) MAKS-2021” u Žukovskom, nedaleko od Moskve. U sklopu naoružanja bespilotne letelice (UAV, БЛА) dugog dometa iz izviđačko-udarnog kompleksa ”Orion-E” (Орион-Э) prikazana je ”obična” slobodnopadajuća avionska bomba OFAB-100-120 akcionarskog društva ”Naučno-proizvodno preduzeće Bazalt” (Акционерное общество «Научно-производственное объединение ”Базальт”») iz Moskve (bivši ”Državni specijalni konstrukcioni biro-47” – ”Государственное специальное конструкторское бюро- 47”). U daljem tekstu, autor podvlači ”da su u februaru 2021. prvi put prikazani kadrovi bojeve primene UAV ‘Orion’ u Siriji, sa slobodnopadajućim bombama OFAB-100-120”. Ovde odmah treba podvući da je ”Orion-E” daleko usavršenija od UAV Tu-141 ”Striž”, sa razmahom krila od 16 m, dužine 8 m i nosivosti 250 kg tereta. No, istovremeno je potvrđeno da se ove zastarele bombe zaista koriste za dejstvo sa UAV, ali klasičnim bombardovanjem a ne kao kamikaze drone. 

TT bombe OFAB-100-120

• Masa bombe, kg 123 
• Masa eksplozivnog punjenja ekvivalenta trotila, kg 44,3 – 46 
• Eksplozivno punjenjenje livenim ili parčadnim TNT
• Koeficijent punjenja, % 36 
• Dužina bombe bez upaljača, mm 1065 
• Prečnik tela, mm 273 
• Razmah stabilizatora, mm 345 
• Režimi premene sa visina, m, 500-15.000 
• Afektivni radijus udarnog talasa, m 30
• Upaljač AVU-ET 350F

Nemogućnost otkrivanja TNT, utvrđivanja tačnog mesta lansiranja sa pokretnog lansera kao i mogućnost da su oznake na krilima ispravljane ili naknadno dodavane (aocirajući ipak na stariji, sovjetski period), naveli su hrvatske eksperte da se ne izjašnjavaju o vlasniku BPL i teritorije sa koje je upućena. Ovim su izbegnute špekulacije da je ”samoubilački Striž” bio ”kazna” za jednu od pripadnica NATO ili da je letilica ispaljena od strane ruskih snaga radi testiranja NATO radarskog sistema odbrane.