Zalutale letilice iz Ukrajine

Dok MUP i MO Hrvatske još uvek analiziraju vrstu BPL koja je pala na Zagreb, u okolnim zemljama su počeli da padaju nove letilice. No, vratimo se Zagrebu. Već smo pisali o udesu i vrsti letilice Tu-141 ”Striž”. Ali, onda su u medijima počele da se pojavljuju kontradiktorne izjave hrvatskih zvaničnika.

Prvo se lansirala zastrašujuća tvrdnja o prepravljenom BPL koji je u sebi nosio ”avio-bombu mase 120 kg” a to je zaključeno po ”mirisu, boji, pronađenim tragovima eksploziva i delova bombe”!  Božanić je, naime izjavio kako su ”pronađeni tragovi eksploziva i elementi koji upućuju da ovo nije bila letjelica izvidničkog tipa kako se pokazalo prvo jutro… Na letjelici su pronađeni dijelovi avio bombe ali da nije sigurno je li ruska ili ukrajinska.

Radi se o elementima avio bombe koja se koristila na sovjetskim avionima (naša napomena: Sovjetski Savez je  imao u naoružanju dve vrste fugasnih avio-bombi mase koja bi bila približna onoj koju navode hrvatski izvori. To su FAB-100 – prečnik 267 mm, dužina 964 mm, masa 100 kg, masa eksplozivnog punjenja 70 kg i FAB-250 – prečnik 285 mm, dužina 1589 mm, masa 250 kg, masa eksplozivnog punjenja 99 kg). Puno toga pokazalo se kroz promjenu boje, mirisa i detekcijom te promjenama u zemlji”. No, samo dan kasnije, Željko Živanović je uzjavio da se radi o ”40 kg eksploziva smeštenih u bombi mase 120 kg”. 

Najnovija vest je da se u suštini ”aktivirao uređaj za samouništenje špijunskog drona”. Potom se javio generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, potvrđujući da se radi o ”nenaoružanoj letilici”. To je revoltiralo hrvatskog premijera Andreja Plenkovića kiji je odmah organizovao konferenciju za štampu, tvrdeći da je dron bio ”naotužan”. Ove tvrdnje je potkrepio mađući fotografijom na kojoj su bili uočljivi nedefinisani delovi metala (?). Jasno? Ne baš. U svakom slučaju – istraga još traje. Na fotografijama je jasno da letilicu nije uništila nikakva eksplozija – ni naprave za samodestrukciju niti ugrađene bombe sa 40 kg eksploziva.

U oba slučaja, delovi BPL bi bili rasuti širom Zagreba a obližnji studentski dom i parkirana kola bi pretrpeli štete. A ”Striž” je izvučen iz zemlje sa znatnim oštećenjima ali, ipak, u nekoliko celina – sa sve ”crnom kutijom”. Laički pretpostavljamo da uređaji za samouništenje na špijunskim letilicama prvo razaraju upravo ovaj deo vitalan za očitavanje parametara leta a time i zadatka drona. No, na sačuvanim delovima čak su vidljivi i ćirilićni natpisi ”установлен сектор газа” i ”крепление..”. Do konačnog izveštaja eksperata, treba reći da, bar prema dostupnim ruskim izvorima, Tu-141 nema uređaj za samouništenje. Drugo, najverovatnije je zakazao uređaj za meko prizemljenje koji sa bazira na čvrstom, praškovitom gorivu (eto  traga ”eksploziva”). Konačno, samo možemo pretpostaviti da se radi o letilici koja je zalutala. Naime, let SU-141 se programira podešavanjem oko 40 komandi i nema mogućnost ispravke nakon lansiranja (nema GPS ili drugih navigacionih sistema). Znači, dovoljno je pritsnuti greškom samo jedno dugme i – eto drastične promene maršrute. Dalje, da je ”Striž” bio dodatno opterećen avio-bombom, ukupna masa bi znatno uticala na radijus i srušio bi se znatno pre Zagreba. A ovaj je pao nakon tačno nakon iscrpljivanja projektovanih resursa.

Sada se vratimo drugim letilicama koje sleću u našem okruženju. Marcus Butuza, žitelj rumunskog sela Tarpiu (opština Dumitra, Bistrița-Năsăud, oko 120 kilometara od graničnog prelaza Sighetu Marmaţiei), vozeći se na trakoru ka svojoj njivi, video je među granjem, na obali rečice, nešto što je ličilo na avion. Nije odmah otišao da ispita o čemu se radi smatrajući da je u pitanju jedrilica ili mali avion, kakve amateri leti često puštaju u ovom kraju. Nakon završetka poslova vratio se kući i tek uveče je otišao da uzme dron. Zaključio je da je težak oko 10 kg, ima slomljeno krilo, a uočio je na njemu i natpise ćirilicom, na ruskom jeziku. Traktorom ga je prebacio do svog dvorišta, gde su, na poziv, po objekat došli pripadnici Šeste policijske stanice Bistrița-Năsăud. 

Okružni policijski inspektorat izvršio je uviđaj u vezi sa izvršenjem krivičnog dela iz čl. 423 Krivičnog zakonika (neovlašćeno letenje) a dalja istraga nad slučajem „drona bačenog na Tarpiu“ preuzelo je tužilaštvo Apelacionog suda u Klužu (Cluj). Tužilaštvo je izdalo sledeće saopštenje: ”U tužilaštvu pri Apelacionom sudu Kluž zaveden je krivični predmet protiv  lica koje ne poseduje dokumente i dozvole u skladu sa važećim propisima za upravljanje dotičnim vazduhoplovom a u skladu sa aktom predviđenim čl. 115 st. 2 Zakona br. 21/2020. Dosije je sastavljen zbog činjenice da je 13. marta 2022. godine na zemljištu meštanina opštine Dumitra, okrug Bistrica-Nasaud, otkrivena mala letelica tipa dron. Do danas nije utvrđeno poreklo letelice i nije identifikovan njen vlasnik. Predviđeno je da se sprovedu istražne radnje u cilju utvrđivanja okolnosti u kojima je letelica letela i identifikikuje rukovalac iste”.  Očito da su Rumuni reagovali daleko smirenije i profesionalnije; ipak, ”njhov” dron je bio desetak puta manji i nekoliko stotina puta lakši od ”zagrebačkog”.

Već na prvi pogled na objavljene fotografije a i sve druge parametre, očito se radi o ruskoj višenamenskoj BPL ”Orlan-10”. ”Orlan” je koncipiran za osmatranje na teško dostupnim terenima i ubraja se u sistem upravljanja jedinstvenim sistemom kontrole taktičkog nivoa za implementaciju koncepta ”mrežno-centričnog rata” (ESU T3, net-centric warfare) koncerna ”Sazvežđe” (Созвездие). Sama letilica konstruisana je 2010. godine u ”Specijalnom tehnološkom centru” (Специальный технологический центр, ООО) u Sankt Peterburgu a u operativnu upotrebu je uvedena 2012 godine.

Kompleks uključuje radna mesta operatera, opremu za radio-kontrolu i kanale za prenos podataka, opremu za održavanje i lansiranje bespilotnih letelica, generator gasa od 1 kW za obezbeđivanje autonomnog rada.

Sa jedne tačke mogu se kontrolisati do 4 bespilotne letelice ”Orlan-10”. Po potrebi, uz pomoć kompleksa moguće je organizovati lokalnu mrežu do 30 operatera za upravljanje više istovremeno lansiranih BPL.

Korekcija rute vrši se preko radio-kanala. Novija modifikacija ”Orlan-10” opremljena je sa 12 kamera visoke rezolucije, što omogućava da kreiranje visokokvalitetne 3D mape.

• Poletna masa — 14 kg
• Masa korisnog tereta — do 5 kg
• Pogon — DVS (benzin А-95)
• Način lansiranja — sa sklapajućeg katapulta
• Način prizemljenja — padobranom
• Brzina u vazduhu — 90-150 km/h
• Maksimalno vreme leta — 16 h
• Maksimalna distanca primene — do 120 km od nadzemne kontrolne stanice ili do 600 km u autonomnom režimu 
• Maksimalni plafon leta nad nivoom mora – 5000 m
• Maksimalno dozvoljena brzina vetra pri startovanju— 10 m/s
• Dijapazon rasnih tenperatura pri zemlji −30 do +40 °C
• Raspon krila – 3,1 m
• Dužina – 1,8 m
• Masa bez opreme  – 12, 5 kg
• Krstareća brzina  – 100-150 km/h
• Praktični domet – 600 km
• Radijus dejstva – 50-120 km
• Maksimalno vreme leta – 10-18 h