Prema svim izvorima, u Zagrebu je u četvrtak uveče pala bespilotna letilica Tu-141 Striž. Tvrdi se da je ukrajinskog porekla. Naime, nakon raspada SSSR, ove letilice su ostale u opremi ukrajinske vojske. U septembru prošle godine, na strategijskoj komandno-štabnoj vežbi ”Sjedinjenim naporima 2021” (Объединенные усилия-2021) ukrajinska vojska je lansirala bespilotne letilice Tu-141 Striž i Tu-143 Rejs u cilju imitacije operenih raketa kao meta za obuku. No, u prvom trenutku glavno pitanje je bilo kako je ”Striž” proleteo kroz vazdušne prostore tri zemlje – članice NATO (Rumunija, Mađarska, Hrvatska) a da nije oboren. Ubrzo se ispostavilo kako su ga je zabeležila PVO bar dve zemlje i pažljivo ga pratila.
Mađarsko ministarstvo odbrane je u petak izdalo saopštenje kako je mađarska PVO detektovala i pratila dron koji je u njen vazdušni prostor u četvrtak uveče ušao iz pravca Ukrajine. Objekat je identifikovan kao dron TU-141 koji je nedavno korišćen kao meta za obuku (na ”Sjedinjenim naporima 2021”?). Odmah se oglasio i hrvatski ministar odbrane sa tvrdnjom kako je dron lociran u trenutku kada je ušao u hrvatski vazdušni prostor: letilica je u Hrvatsku, iz pravca Mađarske, ušla u 22.57 časova, kretala se sedam minuta brzinom od 700 km/h i srušila u zagrebačkom Jarunu, pored Studentskog doma ‘Stjepan Radić’. Prema drugim izvorima, dron je za 7 minuta preleto rumunsku teritoriju a kroz mađarsku se kretao čak 40 minuta. To je tačno 55 minuta koliko je i projektovano vreme leta TU-141 i nije čudno što se srušio u Zagrebu. No, ostaje otvoreno pitanje zašto letilica, od svih identifikovana kao vojna i to “tuđa”, nije oborena? Konačno, zar Rumunija i Mađarska, kao članice NATO, nisu bile dužne da štite ne samo svoj nego i međusobni vazdušni prostor?
Ruski ambassador u Zagrebu je negirao da se radi o njihovom dronu pošto se TU-141 više ne nalazi u vojnom naoružanju. S druge strane, savetnik ministra odbrane Ukrajine Markijan Lubviskij, izjavio je kako dron ne pripada ni Ukrajini: “Ova bespilotna letilica nije imala ukrajinske oznake, već crvene zvezde na sebi. Ovo nije ukrajinska letilica”. Tačno je da je “Striž” u vreme SSSR na repu nosio famoznu crvenu petokraku ali isto tako je i činjenica da RV RF odavno promenilo oznake na svim letilicama. Tako ostaje da se sačekaju rezultati istrage kako bi došli do više podataka o stvarnom poreklu BPL.
Inače, Ruska novinska agencija Tass je 11 marta objavila kako je letelica koja se srušila u Zagrebu zapravo trebalo da leti za Krim, no skrenula je sa kursa. Ukrajinci su u suštini lansirali dva drona u pravcu Krima od kojih se jedan srušio kod Pereskopske a drugi – u Zagrebu. Ruski graničari su 11 marta u 9,35 časova (po našem vremenu), 17,6 km od državne granice i 8,5 km od Krasnopereskoska na obali jezera Krasnoje, pronašli delove krila i trupa, registrator parametara leta i kočioni padobran ukrajinske BPLA tipa Tu-141Striž.
Tu-141 Striž je višenamenska operativno-taktička izviđačka bespilotna letilica razvijena u Opitno-konstruktorskom birou ”Tupoljev”. Proizvodnja je započeta 1974 godine u zavodu u Harkovu Харківське державне авіаційне виробниче підприємство. BPL je u operativnu upotrebu uveden 1979 a do 1989, kada je povučen iz upotrebe proizvedene su 152 jedinice. Od 1989 do 1991, ruska vojska je zaostale BPL koristila kao vežbovne mete a, nakon toga, navodno su potpuno povučene iz opreme. Bar prema izveštajma od prošle godine, i Ukrajinci su ”Striževe” koristili kao mete. No, nakon 24 februara, pitanje je ko i u koje svrhe može koristiti i ovo zastarelo izviđačko sredstvo.
TTZ Tu-141:
- Pogon KR-17A
- Potisak, N – 31.000
- Dužina, m – 14,33
- Visina, m – 2,435
- Raspon krila, m – 3,875
- Površina krila m2 – 10,00
- Maksimalna masa, kg – 5370 (6390)
- Masa goriva, kg – 2145
- Maksimalna brzina, km/h – 1110
- Krstareća brzina, km/h – 1000
- Plafon leta, m – 6000
- Domet, km – 905-965 (1100)
- Vreme leta, min 55
Let se programira podešavanjem oko 40 komandi i nema mogućnost ispravke nakon lansiranja (nema GPS ili drugih navigacionih sistema).
