Nesreća nikada ne spava, nema radno vreme, pauze, nacionalnost, rasu, veru. Udara tamo gde čovek nije spreman (ili gde se nije pripremao) i pravi štetu. Govorimo o štetama koje ne može pojedinac da savlada, već mu treba ne samo pomoć suseda ili prolaznika, već ona prava, stručna pomoć. Stoga su Ministarstvo za vanredne situacije Ruske Federacije (MČS Rusije), njegove službe, ustanove i pripadnici, veoma omiljeni i popularni u Rusiji, u šta sam se uverio više puta. Pun naziv ove institucije glasi: Ministarstvo Ruske Federacije po stvarima građanske odbrane, vanrednih situacija i uklanjanju posledica stihijskih nesreća (Министерство Российской Федерации по делам гражданской обороны, чрезвычайным ситуациям и ликвидации последствий стихийных бедствий – МЧС России). Ovo ministarstvo ima svoje spasilačke organe i protivpožarnu službu. To je federalni organ koji sprovodi državnu politiku, zakonske regulative, nadzor i kontrolu u oblasti civilne zaštite, zaštite stanovništva i teritorija od prirodnih i vanrednih situacija izazvanih ljudskim faktorom, obezbeđenjem protivpožarne zaštite, zaštitom službi na objektima hidroprivrede. U resoru su mu i paravojne formacije koje imaju pravo na nabavku bojevog ručnog i drugog oružja.
Rukovodstvo imenuju predsednik i vlada RF ukazom. Najpopularniji ministar koji je postavio na noge ovo ministarstvo svakako je sadašnji general armije i ministar odbrane Sergej Šojgu (Сергей Кужугетович Шойгу) koji je na tu dužnost stupio 20. januara 1994. godine i na tom položaju bio sve do 11. maja 2012. godine. Od maja do novembra 2012. godine bio je gubernator Moskovske oblasti, da bi zatim svoje talente i organizaciono iskustvo posvetio Oružanim snagama Ruske Federacije. Nosilac je ordena heroja RF. Na tom mestu ga je nasledio Vladimir Pučkov. Sada je na čelu MČS general-pukovnik unutrašnjih poslova Aleksandar Petrovič Čuprijan, vršilac dužnosti od 10. septembra 2021. godine.
U doba SSSR ovim poslovima bavila se vatrogasna služba koja se nalazila u sastavu NKVD, zatim u MUP (MVD). U tomе je imala saradnju sa Civilnom zaštitom. Posle černobiljske katastrofe koja je otkrila manjkavosti u sistemu ovakve zaštite, Savez ministara SSSR je ukazom od 21. novembra 1990. godine osnovao Državnu komisiju za vanredne situacije. Ta komisija raspuštena je decembra 1991. raspadom SSSR. Odmah potom, 15. decembra formiran je Ruski spasilački korpus (Российский корпус спасателей -РКС). Ovaj datum se slavi kao dan osnivanja MČS. Za prvog načelnika 17. aprila 1991. imenovan je privremeno Šojgu, a 19. novembra iste godine formiran je Državni komitet za civilnu zaštitu, vanredne situacije i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, pri kancelariji predsednika RSFSR. Komitetu su preneta imovina, sredstva i prekomandovano osoblje Civilne odbrane Ministarstva odbrane SSSR i Državne komisije SSSR za vanredne situacije.
Organi vlasti SSSR formalno su ugašeni 25/26. decembra 1991. godine. Pomenuti komitet je 30. septembra 1992. godine bio reorganizovan u Državni komitet RF po istoj nameni. U njega su bili uključeni kontrolno-spasilački punktovi VCSPC (Всесою́зный центра́льный сове́т профессиона́льных сою́зов – Svesasvezni centralni savet profesionalnih saveza) koji su osnovani još 1958. godine (zaštita kulturnih i arhivskih dobara). Po ruskom običaju, nastavljaju se, praktično u hodu, formalne promene, pa se Državni komitet konačno preimenuje u MČS. Prvog dana 2002. godine 278.000 saradnika Državne protivpožarne službe ulaze u sastav MČS koji je do tada imao 70.000 zaposlenih. Administrativnom reformom funkcije gašenja požara u naseljenim mestima i hitne spasilačke operacije poverene su državnim organima konstitutivnih elemenata RF. Godine 2005. one su izdvojene iz MČS, na osnovu koje odluke su vatrogasne službe i druge ekipe za vanredne intervencije postale deo navedenih konstitutivnih elemenata. U MČS je ušla Savezna vatrogasna služba Državne vatrogasne službe. U MČS je predviđena građanska i vojna služba, a ministarstvo ima u nadležnosti četvrtinu od ukupnog broja inspekcijskih službi i zadataka u državi.
Delokrug rada
Početkom rada (preformiranja) MČS, prvog jula 2014. godine vojno-obaveznih bilo je 7.230, a saradnika Federalne protivpožarne službe (Федеральная противопожарная служба -ФПС) bilo je 151.000. Najnoviji podaci kažu da je u Ministarstvu angažovano 288.568 ljudi. Njihovi zadaci grupisani su na ovaj način:
- Nadgledanje, laboratorijska kontrola i prognoza (predviđanje) vanrednih situacija
Organi MČS bave se prikupljanjem informacija od svih činilaca u sistemu ove vrste zaštite. Na nivou regiona postoji stepenovanje, pa se zna šta rade opštinske službe, šta lokalne (nivo naših mesnih zajednica), a šta požarne. Na sledećim nivoima i etapama ova statistika se uopštava. MČS izveštava o radu svih ekipa za hitno spasavanje, ne precizirajući koji deo koje jedinice obavljaju. U tom smislu, medija koriste uopšteni naziv ”spasioci” kada opisuju neku situaciju, ne precizirajući koja vrsta spasilaca je u pitanju i na kom nivou. Važno je da se spasava.
- Protivpožarna zaštita i gašenje požara
Državna vatrogasna služba bila je deo MČS u periodu od 2002. do 2004. godine. Od prvog januara 2005. godine ona ima dve komponente: Federalnu vatrogasnu službu i Vatrogasnu službu konstitutivnih entiteta RF. MČS Rusije uključuje u svoj sastav samo Vatrogasnu službu državnog nivoa. Gašenje prirodnih požara nije obaveza MČS, već su za to opredeljene organizacije i preduzeća šumske industrije. U tom smislu uloga MČS u gašenju šumskih požara je zanemarljiva. Godine 2004. kao deo administrativne reforme, vatrogasne službe konstitutivnih entiteta povučene su iz MČS. Godine 2010. od ukupnog broja vatrogasaca u državi Rusiji, oko polovina je služilo u sastavu MČS. Na teritoriji Rusije postoji više od 400 spasilačkih službi i formacija (ne uračunavajući u to vatrogasne jedinice železničkog transporta), od kojih su 30 direktno u sastavu MČS.
- Predupređenje i otklanjanje vanrednih situacija na podvodno potencijalnim opasnim objektima.
- Koordinacija poslova na traženju i spasavanju ljudi na vodama.
Snage stalne gotovosti federalnog nivoa
U ove jedinice najvišeg nivoa uključeni su:
- Nacionalni centar za upravljanje krizama (ФКУ НЦУКС-Федеральное казенное учреждение Центр управления в кризисных ситуациях Главного управления МЧС России) u Moskvi.
- Centralni aeromobilni spasilački odred na aerodromu Žukovski (Moskovska oblast).
- Službe traganja i spasavanja.
- Centar za spasilačke operacije posebnog rizika ”Lider” u Moskvi.
- Izvojene helikopterske eskadrile i odvojene mešovite eskadrile avijacije.
- Regionalni specijalizovani odredi za gašenje velikih požara Državne vatrogasne službe u Reutovu (Moskovska oblast), Habarovsku, Jekaterinburgu, Krasnojarsku, Petrovavlovsku Kamčatskom, Novosibirsku i u Kulešovki (Rostovska oblast).
Pored ovih jedinica, obavezu stalne pripravnosti imaju i službe i organizacije Rosatoma (Государственная корпорация по атомной энергии «Росатом» – državna korporacija za atomsku energiju), ministarstva poljoprivrede, građevina, energetike, zdravlja i saobraćaja Rusije,
Rosželdor (Федеральное агентство железнодорожного транспорта -federalna agencija železničkog transporta), Roshidromet ( Meteorološka služba javljanja i prognoze vremena), Rosleshoz ( Федеральное агентство лесного хозяйства -uprava za šume) i Sveruska služba medicine katastrofa (Всероссийская служба медицины катaстроф ВСМК), odnosno služba za borbu protiv epidemija, biološkog rata i sličnih pretnji.
Teritorijalni organi i podela Civilne zaštite
U sastavu MČS Rusije nalaze se Centralni štab sa glavni štabovima u Moskvi, Sankt Peterburgu, Njiženovgorodskoj, Rostovskoj, Novosibirskoj i Sverdlovskoj oblasti, Primorskom i Stavropoljskom kraju, kao i glavne uprave svih subjekata federacije.
Spasilačke vojne formacije
U tim formacijama rade profesionalni vojnci i one su raspoređene širom Rusije: Robotski kompleks Centra za spasilačke operacije posebnog rizika ”Lider” (jedinica 35489, Mosrendgen, Moskva), Noginski spasilački centar (jedinica 84411, Noginsk, Moskovska Oblast), Ruzki centar obezbeđenja punktova upravljanja (jedinica 73407 COPU- Рузский центр обеспечения пунктов управления-Ruza), Nevski spasilački centar (jedinica 01630, Kurakovo, Lenjinski reon Tulske oblasti), Donski spasilački centar (jedinica 11350, Kovaljovka, Aksajski reon Rostovske oblasti), Volški spasilački centar (jedinica 73403, grad Samara), Sibirski spasilački centar (jedinica 52987, Kočenjovo, Novosibirska oblast), Uralski školski spasilački centar (jedinica 63330 Novogradski, Azjorsk, Čeljabinska oblast), Amurski spasilački centar (jedinica 334138-Matvejevka, Habarovski reon Habarovskog kraja), Kamčatski spasilački centar (jedinica 441138, Jelizovski reon Kamčatskog kraja), Žukovski avio-spasilački centar (centralni – Žukovski, Moskovska oblast), Krasnojarski avio-spasilački centar (jedinica 15543-Krasnojarsk), avio-spasilački centar Južnog regionalnog centra MČS Rusije (Rostov na Donu) i Habarovski avio-spasilački centar.
Komercijalne usluge
Resori ministarstva, zahvaljujući izvanrednoj tehničkoj bazi, stručnom kadru i teritorijalnoj raspoređenosti, imaju mogućnost komercijalnog pružanja usluga za treća lica. MČS može da pruža usluge gašenja šumskih požara (šuma koje nisu u njihovoj nadležnosti), snabdevanje vodom i redovno dopunjavanje rezervoara za požar i vodnih cisterni, postavljanje stubova za obezbeđenje PPZ, obavljanje svih vrsta zanatskih usluga (električni, stolarski, bravarsko-zavarivački, kovački radovi, itd, itd). Zahvaljujući mnogim odmaralištima, može da pruža i rekreativno-turističke usluge, kako sezonske, tako i vansezonske.
Naučno-istraživački rad
Pošto se stalno pojavljuju nove i nepoznate opasnosti, ali i u želji da budu u toku i prate savremene tehologije, planeri MČS ustanovili su i naučno-istraživačke instititute: Centar strateških istraživanja građanske zaštite, VNII GOČS (Sveruski naučno-istraživački institut građanske zaštite i vanrednih situacija – Всероссийский научно-исследовательский институт по проблемам гражданской обороны и чрезвычайных ситуаций), VNII PO (Всероссийский научно-исследовательский институт противопожарной обороны – Sveruski naučno-istrživački centar protivpožarne odbrane), ”Antistihija” (Всероссийский научно-исследовательский институт противопожарной обороны – Sveruski naučno-istraživački institut PP odbrane) i ВЦЭРМ (Всероссийский центр экстренной и радиационной медицины имени – Sveruski centar spoljne i radijacijske medicine).
Pored njih, MČS kao federalni organ izvršne vlasti, opunomoćen za rešavanje pitanja i zadataka civilne zaštite, školuje i priprema kadrove na sledećim višim i visokim školama:
- Akademija civilne zaštite .
- Akademija Državne PP službe.
- Univerzitet Državne PP službe u Sankt Peterbugu.
- Instititut Državne PP službe u Uralu.
- Požarno-spasilačka akademija Državne PPS u Ivanovsku.
- Požarno-spasilačka akademija Državne PPS Sibira.
- Voronješki institut više kvalifikacije saradnika Državne protivpožarne službe.
- Dalekoistična požarno-spasilačka akademija, ispostava Univerziteta Državne PPS u Sankt Peterburgu.
Kulturne institucije
Kao što se može videti, MČS je , praktično, prava vojska, mala država u državi. Pored svojih podrazumevajućih dodatnih službi (školstvo, zdravstvo, rekreacija i sport) ona je imala i brojne kulturne institucije; pod krovnom organizacijom Instituta kulture nalazili su se: odeljenja filmske umetnosti, slobodnog stvaralaštva po izboru, literarnog stvaralaštva, pozorišne umetnosti, televizije i filma i folklorne umetnosti. Godine 2018. ovaj Institut je ugašen. Nema podataka da li su njegove sekcije preraspoređene u slične sekcije Oružanih snaga ili u sastav lokalnih CKT (centara kulture i kreacije).
Snage i sredstva
Da bi svi ovi zadaci bili ispunjeni onako kako se to očekuje, uzimajući u obzir nepredvidivost i naglost nesreća, MČS ima sledeće službe:
- Tragalačko-spasilačka služba.
- Državni centralni aeromobilni spasilački odred (FGU).
- Centri upravljanja u kriznim situacijama u svim subjektima RF.
- Federalna protivpožarna služba (FPPS).
- Državni požarni nadzor.
- Spasilačke vojne jedinice (nekadašnja vojska civilne zaštite).
- Državna inspekcija za mala plovila.
- Centar za hitnu psihološku pomoć.
