Nemačka okopna vozila u Ukrajini

U želji da podrži ukrajinski otpor, NATO i SAD su vršile veliki pritisak na Nemačku da sledi većinu članica i Kijevu isporuči pomoć i u vidu naoružanja. Konačno, krajem marta se pronela vest kako je Berlin odlučio da Ukrajini isporuči – borbena vozila. U suštini, Nemačka je političkim manevrom izbegla da direktno isporuči teško naoružanje.

Mediji su 1. aprila preneli vest da Češka, uz nemačku dozvolu, može Ukrajini isporučiti 58 oklopnih transportera iz zaliha bivše armije DDR. Odobrenje od Berlina je traženo i ranije, ali zbog svog specifičnog položaja Nemačka je dugo odbijala da izda saglasnost. 

U suštini, radi se o zastarelim sovjetskim amfibijskim borbenim vozilima BMP (боевая машина пехоты плавающая), razvijenim još daleke 1966. godine!

Bivša Istočna Nemačka (DDR) je između 1968. i 1971. godine iz SSSR, u cilju ispitivanja, dobila 14 BMP-1 SP1. Tokom 1972, Berlin se odlučio za čehoslovačku varijantu istog vozila, označenog kao BMP-1 SP2. Do 1986. je uvezeno nešto vise od 950 BMP-1 SP2 a u periodu između 1987. i 1988. nabavljeno je 180 modernizovanih BMP-1P sa sistemom Panzerabwehrlenkwaffen mit Lenkwaffe PALR 9K113 (“Конкурс“, indeks sistema— 9К111-1,  indeks rakete — 9М113) i bacačima dimnih bombi 81 mm sistema “Grad“ 902 (Система 902 “Туча“). U to vreme,  armija DDR (NVA) je u pogonu za opravku borbenih vozila u Nojbrandenburgu konvertovala oko 90 BMP-1 SP2 u BMP-1 P, opremljen sistemom 9K111 “Fagot“ (9П135 “Фагот“ обр.1974).

BMP-1 SP-2 Schutzenpanzer
BMP-1 SP-2 Schutzenpanzer

U arsenalu NVA bilo je nekoliko varijanti BMP (za vezu, komandna i izviđačka vozila). Osim prvih 14 modela BMP-1 SP1, svi ostali (BMP-1 SP2) poticali su iz licencirane proizvodnje Čehoslovačke (Závody ťažkého strojárstva Dubnica nad Váhom as).

Posle ujedinjenja dve Nemačke, kao privremeno rešenje, skoro 600 vozila je preuređeno (oznaka BMP-1A1-Ost) i uvedeno u eksploataciju u novim oružanim snagama. Između ostalog, na levoj strani vozila postavljene su merdevine kao pomoć pri penjanju, modifikovano je osvetljenje i ugrađene bezazbestne obloge za kvačilo i kočnice. Deo municije za top je odbačen jer su uređaji za paljenje sadržali azbest, a rezervoari za gorivo na zadnjim vratima bili su napunjeni penom ili zaliveni. Konačno, 1993. ova vozila su izbačena iz upotrebe i zamenjena sa SPz Marder.

Nemačka je 2. septembra 1994. ove viškove prodala Švedskoj, koja ih je označila kao Pansarbandvagn 501 (PbV 501).

PbV-501
PbV-501

No, Štokholm je 18. decembra 2008. godine sklopio dogovor sa Bundesverom dašvedska vojna “Administracija za odbranbene materiale“ (“Försvarets materielverk“, FMV, Banergatan 62, Stockholm) 335 BMP-1 SP1 i BMP-1 SP2 (PbV 501) proda češkoj firmi “VOP-026“, Sternberk, s.p., Olomoucka 1841/175. Inače, kompanija “VOP-026“ je osnovana 1951, a od 2012 godine radi pod nazivom “VOP CZ. s.p.“, pri čemu se u Šternberku nalazi eksportno-importni sektor). Ugovorom između švedske armije i češke firme bilo je predviđeno da se vozila isporuče najkasnije do 30. juna 2010. godine.

Isporuka je izvršena u periodu od 3.  do 25. februara 2010. godine. Češki kupac se dopunskim ugovorom (No. 281908-1) od 25. februara 2010. obavezao da će u slučaju reeksporta, zatražiti prethodnu dozvolu od Ministarstva odbrane Nemačke. Upravo ova klauzula je primorala Prag da od Berlina zatraži dozvolu za isporuku 58 BMP Ukrajini a, istovremeno, Nemačkj omogućila da zadovolji zapadne saveznike “upućivanjem borbenih vozila“ Kijevu. Kada i kako će se BMP prebaciti u Ukrajinu još uvek nije poznato. Još manje je poznato koliko oni mogu uopšte da doprinesu odbrambenoj moći Ukrajinaca.

Ostavite Vaš Komentar: