Britanski The Times je 3 marta objavio senzacionalnu vest kako su energičnim merama snaga bezbednosti Ukrajine sprečena tri pokušaja atentata na predsednika Volodimira Zelenskog (Volodymyr Oleksandrovych Zelenskyy). No, ovde je glavna vest kako su ”kadirovci” (o kojima smo već pisali) i ”vagnerovci” u kriminalnim pokušajima sprečeni zahvaljujući dojavama ”pripadnika ruskog GRU koji su protiv rata”. Vest je preuzeo Evening Standard i nekolicina drugih novina bez potvrde izvora.
Ko su famozni ”vagnerovci”? Da li se mogu porediti sa američkim Blackwater Worldwide -Xe Services LLC –Academi, DynCorp International (Amentum) ili L-3 MPRI (Military Professional Resources Inc.)? Ove privatne američke agencije zahtevaju zasebnu studiju, pogotovo zbog angažmana MPRI i DynCorps na našim prostorima od 1992 do 2000 godine.
Čitava priča o ”vagnerovcima”, navodno, počinje od Jevgenija Prigožina (Евгений Викторович Пригожин, 1961), jednog od ruskih magnata (popularno – ”oligarha”) u oblasti ishrane i restoraterstva, koji je bogatstvo počeo da stiče proizvodnjom – ”hot-doga”! Prigožin, koji se smatra osobom bliskom predsedniku Putinu, 1992 godine je registrovao informaciono-osiguravajuću komapniju – Društvo sa ograničenom odgovornošću ”ISK Evro-Polis” (OOO Евро Полис, Evro-Polis Ltd). Nakon početka rata u Siriji, ”ISK Evro-Polis” je uz posredovanje ruskog Ministarstva energetike sa vlastima u Damasku potpisalа ugovor prema kome je preuzela obavezu da oslobodi kidnapovane pripadnike Asadovog režima, gasne i naftne izvore i postrojenja i, potom, preuzme njihovo fizičko obezbeđenje.
U proleće 2013 u Hong-Kongu su Vadim Gusev (Гусев Вадим Рудольфович, 1966) i Jevgenij Sidorov (Евгений Сидоров) – menadžeri privane vojne kompanije ”Moran Security Group”, osnovane 2010 godine kao firma specijalizovana za zaštitu trgovačkih brodova od pirata, registrovali privatnu vojnu kompaniju ”Slovenski korpus” (Славянский корпус, Slavonic Corps Limited). Osnovni zadatak ove firme je bila zaštita energetskih postrojenja i naftnih izvora u Siriji a regrutnu bazu su uglavnom predstavljali bivši pripadnici specijalnih snaga sa borbenim iskustvima iz Tadžikistana i Čečenije. U korpus je stupio i Dimitrij Utkin (Дмитрий Валерьевич Уткин, 1970). Utkin je do penzionisanja 2013 godine, u činu potpukovnika, zapovedao 700. posebnim odredom specijalne namene Druge posebne brigade specijane namene Glavne uprave RF (grad Pečori), nakon čega se zaposlio u ”Moran Security Group”.
Po svemu sudeći, ”ISK Evro-Polis” je preko ”Moran Security Group”, kao subkontraktora, angažovao ”Slovenski korpus”. Do oktobra, ova formacija je brojala 267 plaćenika koji su bili organizovani u tri čete. Korpus je od teškog naoružanja dobio zastarele protivavionske topove 37 mm M1939(61-К), pukovske minobacače 120 mm M1943(PM-43) ali bez ijedne mine, tri gusenična amfibijska borbena pešadijska vozila BMP-1 (dva delimično ispravna) i dva mobilna raketna lansera 122 mm BM-21 RSZO”Grad” sa 10 reaktivnih projektila bez upaljača. Posle teških borbi sa pripadnicima ISIL, 18 oktobra 2013 kod sirijske oaze El Suhna (Al-Sukhnah), pripadnici ”Slovenskог korpusа” su se vratili u Rusiju.
No, u skladu sa članom 359 ruskog krivičnog zakona od 5 juna 1996 koji se odnosi na zabranu regrutovanja, obuke, finansiranja ili druge podrške plaćenika, kao i njegove upotrebe u oružanom sukobu ili neprijateljstvima, povratnici su uhapšeni. U oktobru 2014. godine, Moskovski gradski sud osudio je rukovodioce kompanije Vadima Guseva i Jevgenija Sidorova na po tri godine zatvora, a Vrhovni sud je kaznu potvrdio. Zanimljivo je da je, bar prema novinskim izveštajima, Utkin izbegao sud. U to vreme se prvi put u sredsvima informisanja spominje ”Vagner”. Navodno, ”Grupa Vagner” je 2014 godine razoružala ukrajinske vojnike na Krimu a, potom, pružala je pomoć u organizovanju oružanog otpora u Donbasu. Kako je ukrajinska granica još bila neprohodna, stvorili su bazu u Rostovu-na-Donu, organizovali taktičke grupe jačine čete (po 250 ljudi) i započeli sa upadima u Ukrajinu. Jedan odred je nosio naziv ”Luna”, drugi – ”Step”, a trećim je komandovao Dimitrij Utkin. Kako je njegovo konspirativno ime bilo ”Vagner” – čitava organizacija je postala poznata pod tim nazivom. Pri tome, ”Vagner” nije registrovan ni u jednoj zemlji, uključujući i Rusiju, tako da na neki način predstavlja ”fantomsku” organizaciju. Još u junu 2017, SAD su ”Vagner” uvrstili u listu sankcionisanih lica i kompanija. Zvuči apsurdno, ali time je naziv grupe u izvesnom smislu legalizovan; na listi je, naime, ova organizacija zavedena kao ”Privatna vojna komapnija Vagner” i svrstana u rubriku ”Ukrajinski separatisti”.
Evropska unija je 13. decembra 2021. takođe uvela sankcije koje važe za ”Privatnu vojnu komapniju Vagner”, kao i četiri pravna lica i osam pojedinaca povezanih sa njom ”zbog kršenja ljudskih prava”. Jevgenij Prigožin je u februaru 2022. podneo predstavku Opštem sudu EU zahtevajući uklanjanje ”Vagnera” sa spiska sankcija, nazivajući izjave Saveta EU neutemeljenim i negirajući postojanje privatne kompanije ”Vagner”.
Sa razvojem operacija u Ukrajini, upravo ovu činjenicu mediji koriste u često fantastične i senzacionalističke vesti i u propagandne svrhe. Pri tome, zapadni mediji uporno insistiraju da iza ove grupe stoji GU (GRU), FSB ili neka druga zvanična vojna ustanova. Utoliko apsurnije zbuči vest o ”antiratno raspoloženim, plemenitim” pripadnicima GRU koji su u saradnji za obaveštajnim službama Ukrajine sabotirali asasinske namere ”vagnerovaca” i ”kadirovaca”.
Konačno, već izlizano – u ratu prvo strada istina. Ali ”cveta” medijski rat i PsiOps. Ova ne toliko široko plasirana vest može se tumačiti i kao pokušaj da se unese nepoverenje između ruskih vojnih i bezbednosnih struktura i privatnih plaćenika.