Tokom žestokih sukoba koji traju u Ukrajini, zaraćene strane će najmanje koristiti – pištolje. No, zanimljivo je da i Rusi i Ukrajinci uporno rade na novim tipovima ove vrste oružja. Pri tome, Ukrajinci su više usmereni na zapadno komercijalno tržište.
O čitavoj lepezi ruskih pištolja koji su se pojavili od kraja XX veka dosta se zna a o ”Bagiri” odnosno ”Gjurzi” već smo pisali.
Zanimljiva je priča oko nastanka municije 9×21 mm. Naime, firma ”Sellier & Bellot” je još 1909. godine za pištolj ”Štajerovog” inženjera Konrada Murgtalera projektovala metak 9 mm (9mm Steyr M.12) sa čahurom dužine 23,2mm i zrnom mase 7,5g, koje je postizalo početnu brzinu od 362 m/s i energiju od 495,5J. Ovaj metak je iz iracionalnih razloga brzo zaboravljen. No, nakon pojave urbanog terorizma sedamdesetih godina XX veka, u većini evropskih država su uvedeni restriktivni zakoni o oružju i municiji. Pod udar zakonodavstva među prvima je pao popularni metak 9×19 mm; u većini država je zabranjena komercijalna prodaja kratkog vatrenog oružja u ovom kalibru. Na tržištu, kao alternativa, zbog svojih karakteristika istu popularnost nikada nisu uživali stari 9×17 mm (Browning) i 9×23 mm Steyr. I da je bio dostupan, sa ”dugom devetkom” se nije mogao meriti ni tadašnji svojetski 9x18mm Makarov.
No, Armando Piscetta i Erasmo Giordano su 1982 godine ispred firme ”Jager” iz italijanskog grada Loano, skraćivanjem čaure 9×23 mm Steyr, razvili ”novu devetku” – 9x21mmGP (9 mm Giordano-Piscetta), odnosno 9×21 mm Jager. Italijanska municija je bila malo poznata sve dok Gianni Benvenuti, pravni zastupnik kompnije ”Benvenuti Franco s.l.r.” iz Firence, 9. oktobra 1984 godine nije dobio dozvolu br.10.C.N./50.5617/C-83 italijanskog Ministarstva unutrašnjih poslova da uveze četrnaestometne poluautomatske pištolje Micro-UZI (UZI Defender) izraelske kompanije ”Israel Military Industries” (IMI) iz Ramat Hasharon-a, razvijene oko metka ”9×21 Jager”. Iako prvenstveno namenjen komercijalnom tržištu, 9×21 mm je privukao pažnju sovjetskih vojnih konstruktora koji su tragali za municijom moćnijom od njihovog 9 mm Makarov.
Naime, nezadovoljni već prevaziđenim službenim pištoljem 9x18mm Makarov, Rusi su tragali za ubojitijim i kvalitetnijim oružjem. Vođeni sopstenim TTZ, tada su se opredelili za oružje razvijeno oko metka 9x21mm Serdjukova.
Zanimljiva je priča oko nastanka municije 9×21 mm. Naime, firma ”Sellier & Bellot” je još 1909. godine za pištolj ”Štajerovog” inženjera Konrada Murgtalera projektovala metak 9 mm (9mm Steyr M.12) sa čahurom dužine 23,2mm i zrnom mase 7,5g, koje je postizalo početnu brzinu od 362 m/s i energiju od 495,5J. Ovaj metak je iz iracionalnih razloga brzo zaboravljen. No, nakon pojave urbanog terorizma sedamdesetih godina XX veka, u većini evropskih država su uvedeni restriktivni zakoni o oružju i municiji. Pod udar zakonodavstva među prvima je pao popularni metak 9×19 mm; u većini država je zabranjena komercijalna prodaja kratkog vatrenog oružja u ovom kalibru. Na tržištu, kao alternativa, zbog svojih karakteristika istu popularnost nikada nisu uživali stari 9×17 mm (Browning) i 9×23 mm Steyr. I da je bio dostupan, sa ”dugom devetkom” se nije mogao meriti ni tadašnji svojetski 9x18mm Makarov. No, Armando Piscetta i Erasmo Giordano su 1982 godine ispred firme ”Jager” iz italijanskog grada Loano, skraćivanjem čaure 9×23 mm Steyr, razvili ”novu devetku” – 9x21mmGP (9 mm Giordano-Piscetta), odnosno 9×21 mm Jager. Italijanska municija je bila malo poznata sve dok Gianni Benvenuti, pravni zastupnik kompnije ”Benvenuti Franco s.l.r.” iz Firence, 9. oktobra 1984 godine nije dobio dozvolu br.10.C.N./50.5617/C-83 italijanskog Ministarstva unutrašnjih poslova da uveze četrnaestometne poluautomatske pištolje Micro-UZI (UZI Defender) izraelske kompanije ”Israel Military Industries” (IMI) iz Ramat Hasharon-a, razvijene oko metka ”9×21 Jager”. Iako prvenstveno namenjen komercijalnom tržištu, 9×21 mm je privukao pažnju sovjetskih vojnih konstruktora. Tako je devedesetih godina XX veka Serdjukov konstruisao svoj metak 9×21 mm, oko koga je za vojne potrebe konstruisao odgovarajući pištolj. Ovo je možda pomalo čudno ako uzmemo u obzir logistiku pošto se ni jedna druga armija nije oprdelila za ovu municiju.
U svakom slučaju, patentni list za pištolj Serjukova (indeks GRAU 6P53) dobijen je 1995 godine, kada su proizvedeni i prvi opitni modeli pod oznakom RG055. Tada su izrađene i komercijalne varijante RG055S, popularne kao ’’Gjurza’’. U decembru 1996, RG055 je uveden u naoružanje specijalnih jedinica FSB i FSO pod oznakom SR-1 (SR – специальная разработка). Za ove pištolje je bila propisana municija 9x21mm SP-10 (SP –специальный патрон, označen i kao RG054).
Nekoliko godina kasnije, uočene su mane oružja pa je vladinom uredbom №166 od 21 marta 2003 u naoružanje armije uvedena usavršena ’’Gjurza’’ pod oznakom SPS (самозарядный пистолет Сердюкова, indeks 6P53) a u naoružanje FSB – pod oznakom SR.1M. Naime, Fedralna služba bezbednosti je zahtevala minimalne izmene na SPS. No, ni ovo rešenje nije u potpunosti zahtevalo sve postavljene TTZ – posebno kada je u pitanju preciznost, probojna moć i zaustavna energija municije. Ove mane su, u suštini, uočene znantno ranije pa je tekao paralelan rad na još boljem pištolju i usavršenoj municiji. To, praktično, znači da su Rusi 9x21mm SR-1, SPS i SR.1M – smatrali prelaznim rešenjima!
Radovi na ovom, ’’finalnom’’ rešenju, nazvanom Udav, započeti su u okviru ’’CNIItočmaš’’ još 2014 godine. Konstrukcija mladog projektanta zavoda, Ivana Kozlova, javnosti je prvi put predstavljena 2016 godine, testove je prošla dve godine kasnije, a u januaru 2019 je izvršena uporedna analiza sa inostranim modelima. Nakon pozitivnih ocena, planira se da Ministarstvo odbrane do 2024 godine nabavi više od 3000 novih pištolja poznatih kao 9×19 mm ’’Udav’’. Koliko se sada zna, redovni armijski sastav će dobiti varijantu 6P72 a specijalne jedinice (specnaz) – 6P72-1.
Izrađivaće se i specijalna varijanta SR.1MP sa prigušivačima zvuka 6Č62 i laserskim obeleživačima cilja 1K242. No, najviše je rađeno na usavršavanju municije, tačnije, zrna; ovde se prvenstveno misli na čitav spektar zrna iz familije SP-10/11. Insistira se na ekspanzivnim i probojnim zrnima. Probojna zrna imaju specijalno formirano jezgro sa reznom ivicom na vrhu sa dve ravne strane, u vidu ’’dleta’’ (GRAU 7N31), koja probijaju zaštitne prsluke 2 stepena. Pri tome, oružje funkcioniše bez zastoja u ekstremnim uslovima, na temperaturama od +50 do –70 C°.
Ram oružja izrađen je od Armamida PA SV 40-MUP. Funkcija se zasniva na klasičnom bravljenju sistema Browning, eksternom udaraču, dejstvu dvostrukom akcijom, a ima automatski hvatač okvira i obostrane komande. Kapacitet okvira je 18 metaka, ukupna dužina 206 mm, širina 36 mm, visina 145 mm, dužina cevi 120 mm, a masa sa praznim okvirom – 780 grama.
