Bajoneti forme jatagana

Francuzi su u Strelјačkoj školi u Vensanu još 1837. započeli eksperimente sa tiralјerskom puškom i karabinom 17,5 mm M1837 sistema Delvinj. Za novi model strelјačkog oružja uveden je bajonet sa cevčicom i, umesto do tada tradicionalnog trobridog, jednoštrično sečivo, takozvani “bajonet-sablјa“ M1837 (Baïonette-sabre).

Dealji francuskih bajoneta M1837 (Baïonette-sabre modèle 1837), M1840 (sabre baïonette Mle 1840),  M1842 (sabre baïonette Mle 1842)
Dealji francuskih bajoneta M1837 (Baïonette-sabre modèle 1837), M1840 (sabre baïonette Mle 1840), M1842 (sabre baïonette Mle 1842)

Sečivo je bilo pravo, dužine 498-510 mm i širine 30-31,5 mm, bez žlebova, sa ojačanim telućem. Na 180 mm od vrha, ojačanje se spuštalo ka osi sečiva, formirajući središnje rebro. Tako se sečivo završavalo dvooštričnim vrhom dugim 180 mm. U cevčicu dužine  66,5 mm i unutrašnjeg prečnika 21,4 mm, mogla se ubaciti i drvena ručica, čime bi se bajonet pretvarao u ručno hladno oružje.

Francuski karabin M1842/59 sa bajonetom M1842
Francuski karabin M1842/59 sa bajonetom M1842

Ovde treba napomenuti da je u srpskoj vojnoj terminologiji za bajonete sa lisnatim, jedno- ili dvooštričnim sečivom, bez obzira na oblik, usvojen pravilan naziv – nož (nož za pušku). No, u ostalim armijama zadržan je termin “bajonet“.

Francuski hercog Ferdinand Philippe Louis d'Orléans
Francuski hercog Ferdinand Philippe Louis d’Orléans

Tokom 1837. godine je hercog Ferdinand-Filip Orleanski u  Vensenskom logoru forirao “Eksperimentalnu strelјačku četu“ (“jegersku“, četu “lovaca“, Compagnie de chasseurs d’essai), koja je opremlјena puškama Delvinj-Pončara M1837 sa bajonetima novog modela. Dve godine kasnije, vensenski oružari su izradili prototip bajoneta-tesaka sa jataganskom formom sečiva. Novo oružje se, naime, moglo koristiti i kao tesak. Na inicijativu Anrija Oreanskog, ministar vojni je naredio da se umesto  Baïonette-sabre modèle 1837, u naoružanje uvede bajonet M1840 (sabre baïonette Mle 1840). Oružje je imalo sečivo dužine 510 mm, pomereno nešto niže u odnosu na osu rukohvata, sa dvostrukim, “S“ zakrivlјenjem (jataganske forme). Rukohvat je bio monolitan, izliven od bronze zajedno sa nakrsnicom (branikom) “S“ forme; donji kraj branika je bio povijen ka rukohvatu a gornji ka teluću. Pri tome, na gornjem delu nakrsnice je bio otvor za cev puške. Rukohvat i nakrsnica (branik) su spojeni sa krsnicom (repom sečiva) pomoću dve zakovice, od kojih je zadnja istovremeno fiksirala oprugu “brave“ smeštenu sa desne strane. Dugme “brave“ se nalazilo na zadnjem, levom kraju rukohvata.Bajonet se montirao tako da je sečivo bilo u horizontalnom položaju, sa desne strane ose cevi. Nožnice su bile gvozdene, sa  horizontalnom “uzengijom“ – pređicom za fiksiranje remena viska.

Zapovednik Prvog eskadrona francuskih konjičkih zuava (chasseurs algériens) Guillaume Stanislas Marey-Monge
Zapovednik Prvog eskadrona francuskih konjičkih zuava (chasseurs algériens) Guillaume Stanislas Marey-Monge

Samo dve godine kasnije, uvedena je nova puška sistema Delvinj M1842 sa bajonetom-sablјom (sabre baïonette Mle 1842) koji se samo u detalјima razlikovao od M1840. Naime, umesto integralne bronzane, uvedena je gvozdena nakrsnica (branik) “S“ forme sa otvorom za cev. Sečivo dužine 510 mm i širine u bazi 31 mm, dobilo je podužne žlebove i ojačano teluće “T“ forme. Kada je bio postavlјen na pušku, sečivo je bilo udalјeno 45 mm od ose kanala cevi. Pojava bajoneta M1840 i M1842 sa jataganskim sečivima svakako su rezultat francuskog poznavanja turskog i oružja domorodaca u Alžiru. Poznato je da je francuska armija imala odlične veze sa Osmanskom Imperijom još od početka XVIII veka, odnosno, od vremena kada su francuski oficiri De Rošfor i Aleksandar Klod de Boneval bili glavni savetnici i insruktori u turskoj vojsci. No, taktičko-tehničke prednosti istočnjačkog hladnog oružja (osmanske regularne i iregularne vojske i severnoafričkih naroda) privukli su pažnju tek u periodu francuske kolonizacije Alžira (1784-1802). Francuzima je dobro bio poznat kvalitet sabalјa tipa k’lč (kılıç) i šamšir (shamshīr) kao i dugih noževa flisa (Flyssa, Flissah) i jatagana (Yatagan). 

Jatagan (Yatağan) i flisa (Flyssa)
Jatagan (Yatağan) i flisa (Flyssa)
Britanski kapetan Richard Francis Burton
Britanski kapetan Richard Francis Burton

Na službeni zahtev ekspedicionog korpusa u Alžiru  (L’armee d’Afrique), kralј Luj-Filip I je 9. marta 1831. izdao Ukaz po kome je odobrena regrutacija domorodaca iz Severne Afrike u francusku armiju. Zapovednik korpusa, grof Luj de Bumon je15. avgusta1830. rekrutovao prvih 500 kabila i od njih oformio laku domorodačku pešadiju – zuave.Guverner Alžira, maršal Bertran Klozel je 1. oktobra 1830. ovaj kadar iskoristio za kreiranje pešadijskog korpusa (puka) zuava jačine dva batalјona. Dva meseca kasnije, 15 decembra 1830, formirao je i dva eskadrona zuava na konjima (chasseurs algériens). Prvim eskadronom komandovao  je Gijom Maria drugim – kapetan Žozef Vantini alias Jusuf.

Gijom Mari,kao oficir sa velikim borbenim iskustvom i statusom eksperta za istočnjačko oružje, nesumnjivo je uticao na izbor sečiva jataganske forme za francuske bajonete. Završio je Politehničku školu i Artilјerijsko-inženjerijsku akademiju a do 1830. Je služio kao oficir konjičke artilјerije. Od 15. decembra 1830. komandovao je 1. eskadronom zuava na konjima (alžirski lovci), od 14. marta 1832 – eskadronom 1. puka Afričkih lovaca (1er régiment de chasseurs d’Afrique) a tokom 1833 i 1834. bavio se formiranjem 1. puka Alžirskih spahija (1er Régiment de Spahis Algériens). 

Da bi se razumela argumentacija pristalica hladnog oružja stranog evropskim armijama, neophodno je osvrnuti se na karakteristike prvenstveno jatagana. 

Jatagan i flisa su predstavlјali pešadijsko, sečno-bodno oružje. Jatagan (Yatağan) je dugi nož sa konveksno-konkavnim sečivom. Ovakva forma je bila podjednako pogodna i za seču i za bod. Za razliku od sablјe, kod jatagana je pri seči “radna“ bila konkavna oštrica (deo bliži rukovatu), pri čemu je udarna tačka bila na sredini udublјenja.  Kako su se vrh i prednji deo oštrice nalazili u istoj liniji, jataganom se nanosio daleko žešći bod nego sablјom, odnosno, pri bodu, “radni“ deo je bio vrh sa konveksnom oštricom. 

''Vensenska'' puška Minie-Francotte-Petrovic M1856 sa bajonetom M1842/56.
“Vensenska“ puška Minie-Francotte-Petrovic M1856 sa bajonetom M1842/56.

Flisa (Flissah, Flyssa) je bilo tradicionalno oružje kabila – berberske etničke grupe sa prostora Severne Afrike. Imala je usko, jednooštrično pravo sečivo, klinastog preseka, bez žlebova. Sečivo je na sredini imalo blago proširenje od koga se postepeno sužavalo u dihi, oštri vrh. Na zadnjem delu, prema rukohvatu, oštrica se od proširenja blago sužavala, pri čemu je na sredni poprimala konkavni oblik. Ovakva konstrukcija je prvenstveno bila pogodna za bod, pri čemu je, zahvalјujući dugom vrhu, lako i duboko prodirala u metu. 

Bajonet-jatagan srpski (Vensenski) M1842/56

Pukovnik Gijom Mari je bio oduševlјen funkcionalnošći jatagana. On je smatrao da je konkavno-konveksna (S) linija sečiva jatagana pogodna za kretanje zgloba ruke pri sečenju a idealna za udarac bodom. Mari je predložio da se jatagan kako kratko hladno oružje uvede u opremu francuske pešadije umesto postojećeg tesaka M1831. (Sabre / Glaive des troupes à pieds, modèle 1831, dit coupe-choux).Anri Orleanski, koji je borbena iskustva sticao u Alžiru boreći se protiv janičara i kalila, Marijevu ideju je “usavršio“ odlukom da od jatagana napravi univerzalnije oružje – bajonet. 

Britanski putopisac i stručnjak za istočnjačko oružje, kapetan Ričard Barton, nije bio oduševlјen francuskim “izumom“. Barton je prvo analizirao praktičnost persijsko-turske sablјe tipa “šamšir“; “direktan bod zakrivlјenim sečivom nije bio efikasan jer se površina rane progresivno uvećavala. Dok je vojnička sablјa evropskog tipa prilikom pravolinijskog boda stvarala ranu približno dvostruko veću od širine sečiva, rana nanesena istočnjačkim šašmširom je bila 5 – 6 puta veća od širine sečiva. No, sa povećanjem širine, rastao je otpor tkiva i tako se smanjivala dubina rane. To je razlog što su se udarci orijentalnim oružjem sa zakrivlјenim sečivom nanosili kružno, pri čemu se sečivo kretalo putanjom prečnika koji je odgovarao prečniku zakrivlјenja oštrice“.

Iz kružnog udara je u francuskoj školi vojnog mačevanja razvijena “finta“ (Feinte), koja je omogućavala sticanje prednosti nad protivnikom u bliskoj borbi. No, kada su u pitanju orijentalni dugi noževi, praktični Barton upozorava:“Teško da postoji nešto pogodnije za blisku borbu od jatagana i flise. Isto tako, nema goreg rešenja od ideje da se jatagan postavi na kraj cevi i tako se nepotrebno poveća masa puške. Izvijena linija oštrice jatagana koja odgovara kretanju zgloba pri seči, u ulozi bajoneta bi bila krajnje nepodobna za upotrebu. Fiksiran na pušku, bajonet takvog oblika bi zbog velike mase značajno uticao na srednju tačku pogodaka. U borbi prsa u prsa, puškom sa tako otežanim prednjim delom mogao bi da rukuje samo izuzetno snažan borac a o direktnom pravom ispadu, inače najefikasnijem u borbi bajonetom, nije moglo biti ni reči“.Bajonet-jatagan, sa sečivom znatno udalјenim (do 45 mm) od ose cevi, imao je samo jednu prednost: kako se  koristio uz oružje koje se punilo sa usta, nije ugrožavao šaku strelca prilikom rukovanja šipkom nabijačom (arbijom).Vreme će pokazati da je Barton bio u pravu; hladno oružje sa sečivima jataganske forme koji su objedinjavali ulogu (lošeg) bajoneta i (praktičnog) kratkog sečnog oružja, postepeno su u vojnom aresanlu preuzeli ulogu tesaka. 

Ostavite Vaš Komentar: