Trenutno, ukrajinska kriza sve više potresa svet. Situacija podseća na šest decenija staru Kubansku krizu (Cuban Missile Crisis) i, živimo u nadi da će se završiti na isti način – kompromisom. Trenutno stanje je, u suštini, manje kritično od onog iz perioda 1959-1962. Ukratko, pre šest decenija SAD su u blizini turskog Izmira stacionirale jedan skvadron sa 15 raketa srednjeg dometa PGM-19 Jupiter sa radijusom dejstva od 2400 km.
Bivši SSSR je godinu dana kasnije na Kubi stacionirao tri raketna puka opremljena sa 40 balističkih projektila R-12 (GRAU 8К63,SS-4 Sandal) i ljudstvo dva puka kojima je trebalo dopemiti balističke projektile R-14 (GRAU 8К65, SS-5 Skean, koji nikada nisu stigli na Kubu). Snimcima iz aviona Lockheed U-2 američka CIA je nepobitno utvrdila prisustvo projektila na Kubi. Ova krzia je dovela svet na ivicu nuklearnog rata a razrešena je dogovorom Džona Kenedija i Nikite Hruščova o povlačenju projektila sa Kube i iz Turske.
U sadašnjoj krizi, imamo tvrdnje Moskve o predstojećim vojnim vežbama i čvrsta uveravanja SAD da u februaru predstoji ruski napad na Ukrajinu. I sada postoje snimci ruskih snaga raspoređenih u blizini ukrajinske granice, što Moskva ne poriče. Pri tome, na snimcima se vidi da su borbena vozila na stajankama postavljena u mirnodopskom poretku, bez maskiranja.
Već godinu ili dve unazad, javno se tvrdilo da se radi o 4. gardijskoj tenkovskoj Kantemirovskoj diviziji (v/č 19612) ali, i da se priprema prebacivanje dodatnih jedinica 1. gardijske tenkovske armije (tenkovi T-80, T-80 UE1). Dodatnu tenziju su podigle vesti da se u zonu budućih vežbi dopremaju sistemi Pancir-S1 (GRAU- 96К6,SA-22 Greyhound) na kamionima konfiguracije 8×8 Kamaz-6560 TLAR i teški višecevni bacači TOS-1А ”Солнцепёк” (razvijen 2001 godine na bazi ТОS-1A ”Буратино”).
U SAD i nekim članicama NATO zavladalo je opšte stanje uzbune sa pretnjama ”surovom odmazdom” ukoliko dođe do ruskog napada na Ukrajinu. Naravno, usledila je i hitna pomoć ukrajinskim oružanim snagama.
Ukrajina, između ostalog, raspolaže borbenim vozilima BMP-1 IFV, podzvučnim antibrodskim raketnim sistemom R-360 ”Neptun” i višecevnim bacačima raketa ”Viljha” (Вільха) kompanije Luch Design Bureau (Державне Київське конструкторське бюро ”Луч”) na šasijama kamiona ”Tatra”, a od češke kompanije ”Excalibur” kupljene su haubice 152 mm Dana-M2.
Estonija Kijevu dostavlja protivtenkovske bacače FGM-148 Javelin, Litvanija i Letonija – FIM-92 Stinger, Poljska – MPAD ”Grom” (Przeciwlotniczy zestaw rakietowy Grom) aVelika Britanija – NLAW (Main Battle Tank and Light Anti-tank Weapon, MBT LAW).
Ne tako davno, američki 436th Aerial Port Squadron “Super Port” (deo 436th Maintenance Group, 436th Airlift Wing) isporućio je Ukrajini i M141 Bunker Defeat Munition (BDM), poznate i kao SMAW-D (Disposable). Koliko bi bila korisna pomoć u vidu ručnih protivtenkovskih bacača u slučaju stvarne invazije – ostaje otvoreno pitanje.
Američki predsednik je naredio da se oko 2000 vojnika 82. vazušnodesantne divizije (82nd Airborne Division) i 18. vazdušnodesantnog korpusa (18th Airborne Corps) iz baze Fort Breg (Fort Bragg, North Carolina) prebaci u Nemačku i Poljsku, te da se 1000 boraca sa skvadronom borbenih vozila M1126 (M1126 Stryker Combat Vehicle), stacioniranih u Nemačkoj, dislocira u Rumuniju.
U svakom slučaju, medijske najave i pojačavanje efektiva u zemljama uz granice Rusije, SAD i NATO snagama daje jednu prednost: u slučaju stvarnog napada ruskih snaga, na vreme su skrenuli pažnu; u slučaju da do napada ne dođe, uvek se može reći da su Rusi odvraćeni pretnjama i spremnošču na reakciju.
Teško je poverovati da bi se Rusija sa 120.000 vojnika upustila u neizvesnu avanturu koja bi pre svega pogodila evropski kontinent. Bajden nije Kenedi niti je Putin Hruščov ali, nadamo se da će se, kao i 1962, izbeći stvaran oružani sukob.
