Top Ivana Rablјanina ‘nestao iz zbirki Vojnog muzeja’ jos od 1941. godine nalazi se u kolekciji ninberškog Germanskog nacionalnog muzeja, ali sve počinje mnogo, mnogo ranije
U Vojnom muzeju u Beogradu, kao jedan od ”eksponata nestalih iz zbirki”, zaveden je ”top iz 1524. godine, rad dubrovačkog majstora Ivana Rablјanina”. Zanimlјivo je da sudbina ovog oruđa nije rasvetlјena ni u monografiji ”Vojni muzej 1878-2016”. Verovatno bi ova misterija ostala nerazjašnjena da Andreas Rot, profesor Nemačke škole u Beogradu, sa svojim učenicima nije započeo rad na projektu o sudbini Rablјaninovog oruđa.
Johanes (Đovani) Baptista Arbenzis de la Tole, Batista d’Arbe (1470-1530, Arba, naziv za Rab), kasnije prozvan Ivanom Rablјaninom, svoj livački posao je pokrenuo na rodnom Rabu. No, 8. oktobra 1504. godine ponudio je svoje usluge Veću umolјenih Dubrovačke Republike. Uverivši se u njegou stručnost, Veće ga je sredinom aprila 1505. primilo u državnu službu.
Ivan je do svoje smrti, 1540, u Dubrovniku izlio veliki broj topova različitih tipova i kalibara, koji su se odlikovali izvanrdnim kvalitetom i raskošnim ukrasima. Već proslavlјen u Mediteranu, majstor je primao i privatne narudžbine (uglavnom za brodske topove namenjene trgovačkoj floti) dubrovačkih trgovaca ali i ličnosti iz Italije i Portugalije. Tako se, nakon smrti čuvenog livca, značajan broj topova sa njegovim popisom zatekao širom Mediterana, ali i u arsenalu dubrovačke tvđave.
No, 20. maja 1806. francuske trupe generala Lauristona okupirale su Dubrovnik i odmah počele da razvlače stara oruđa izvanredne istorijske vrednosti. Kako su topovi ukrcavani na brodove, Francuzi su nekoliko primeraka velike težine, razbili na više delova. Kardinal Mario Mateije u to vreme zabeležio da su u Dubrovniku još uvek postojala četiri topa sa natpisom ”Opus Baptiste” (Rad Baptista de la Tole). Ovu praksu su preuzeli i Austrijanci, koji su 29. januara 1814. grad zauzeli od Francuza. Tako je razumlјivo da se jedna cev – rad Ivana Rablјanina, našla i u kolekciji bečkog Arsenala, kasnije Vojnog muzeja.
Daleko je zanimlјivija istorija Ivanovog dela iz 1524 godine koje je nestalo iz našeg muzeja. Naime, samo dve godine posle osvajanja Dubrovnika, 15. septembra 1806, francuske trupe su ušle i u Nirnberg. Jedan oficir je nakon nekoliko dana ilegalno prodao top Ivana Rablјaina iz 1524. poznatom austrijskom kolekcionaru i trgovacu oružjem te epohe (koji je, uzgred, oružjem ilegalno snabdevao i ustaničku Srbiju), Jozefu fon Ditrihu. Istina, ostaje nerazjašnjeno da li se oruđe tada već nalazilo u starom nirnberškom Arsenalu ili su ga dovuke francuske trupe. Naime, nemački car Karlo V je tokom Šmalkaldskog rata (1546-1547) dobio značajnu pomoć u artilјeriji iz Italije, pa je moguće da su se među ovim materijalom nalazila i dubrovačka oruđa.U svakom slučaju, Ditrih je top, kao jedan od najdragocenijih eksponata, izložio u svom zamku Fajstric u Donjoj Austriji. Tokom 1845 godine, Ditrihova ćerka Ana udala se za Ludviga Johana Nepomuka, kneza Sulkovskog, hercoga od Bijelica. Tako je, nakon Ditrihove smrti, zamak sa kompletnom zbirkom prešao u posed porodice Sulkovski. No, Ludvigov i Anin sin, Edgar princ Sulkovski, 1889 godine je prodao dubrovačku cev novoosnovanom (1855) Germanskom nacionalnom muzeju u Nirnbergu. Sve je ukazivalo da je ovaj vredni artefakt završio svoje putešestvije u fondu nirnberškog muzeja. No, situacija se izmenila po okončanju Prvog svetskog rata i stvaranja nove države na Balkanu – Kralјevine Srba, Hvata i Slovenaca, odnosno, Jugoslavije. Nova država je bitno uticala na funkciju Vojnog muzeja u Beogradu – njegova delatnost i sfera interesovanja sada se proširila na istorijske znamenitosti svih zemalјa koje su obuhvatile nove granice. Posebno interesovanje usmereno je upravo na Dubrovnik, poznat po dugotrajnim vezama sa Srbijom. Za top u nirnmberškom muzeju lično se zainteresovao i knez Pavle Karađorđević, inače poznati lјubitelј umetnosti. Prema nekim navodima, on je 1936. godine pokušao da otkupi ovo oruđe ali je odbijen. S druge strane, i sami Dubrovčani su pokušavali da povrate svoje relikvije. Direktor Dubrovačkog muzeja, Lucijan Marčić, tokom 1936 i 1937. godine vodio je uzaludnu prepisku sa muzejima u Beču i Nirnbergu. Kako je to kod nas uobičajeno, u čitavu priču se umešala politika; u želјi da pridobije Jugoslaviju za Trojni pakt, a na predlog Hermana Geringa, Hitler je iskoristio posetu kneza Pavla Nemačkoj i, 3. juna 1939, svečano mu poklonio top iz Nirnberga. Ceremonija predaje je po nacističkom običaju izvedena pompezno: cev je iz Nirnberga prebačena u Potstam i svečano izložena tačno na ulazu u zamak Belvi, u kome su Knez-namesnik i priceza Olga odseli.
Nakon prenosa u Beograd, knez Pavle je top predao Vojnom muzeju, gde je uredno inventarisan pod rednim brojem 1 na strani 250 treće knjige. U suštini, to je bila cev brodskog topa tipa sakro, falkonet ili kartaun (”kvartana od nave”) sa natpisom na latinskom ”Rad Baptista” (Opus Baptistae), godinom izrade (1524, rimskim ciframa), grbom Sv. Vlaha i arsenalskim brojem 46. Kalibar topa je bio 80 mm, dužina 2000 mm a masa – 450 kilograma.
Na žalost, eksponat se nalazio na Kalemegdanu samo dve godine. Nakon okupacije Jugoslavije, glavni kustos bečkog Vojnog muzeja Alfred Mel (Alfred Mell, 1880-1962) je u periodu od aprila do juna 1941. obišao sve beogradske muzeje i izneo zahtev da se cev – Hitlerov poklon iz 1939, vrati u Beč odnosno Nirnberg. Na predlog nemačkog načelnika Vojnog odelјenja za zaštitu kulturne baštine, Johana fon Rajsvica, načelnik Drugog odelјenja vojne administracije Generalnog komesarijata Latvije, dr. Egon Bener (Egon Bönner, 1901-1981), za izuzimanje eksponata iz beogradskog Vojnog muzeja zadužio je oficira za prikuplјanje ratnog plena na dužnosti pri komandi Brdske armije br. 20 u finskom gradu Rovanijemi, majora Rugea. Ruge je upoznat sa zahtevima Alfreda Mela, ali i dr. Hilea i poslanika u Zagrebu Erharda Šifnera (vortragender legationsrath dr Erhard Schiffner, 1887-1964), načelnika Rozenbergovog (Alfred Rosenberg; 1893-1946) štaba u Zagrebu. Naime, i Nezavisna Država Hrvatska je tražila da se njoj ustupi dubrovačko oruđe. Zagreb je za ovakav gest imao podršku Operativnog štaba rajhslajtera Rozenberga (Einsatzstab Reichsleiter Rosenberg, ERR, osnovan u junu 1940), zaduženog za plјačkanje kulturno-istorijskih dobara iz okupiranih zemalјa, naročito kada je Rozenberg, 20. aprila 1941, postavlјen na čelo Ministarstva Rajha za okupirane istočne oblasti (Reichsministerium für die besetzten Ostgebiete). Nakon okupacije Francuske i početka izvlačenja kulturnog blaga iz Pariza, Rozenberg je došao u sukob sa Geringom koji je imao iste planove.
Ruge je u svom izveštaju fon Rajnvicu br. 78/43 od 22. januara 1943. naveo kako je top – rad Ivana Rablјanina, ekspedovan u Beč a potom u Nirnberg još 1941. godine a da su zahtevi NDH odbijeni. Egon Bener je 1942. prekomandovan u Vermaht i u proleće 1943. raspoređen u Beograd na dužnost vojnog zapovednika (Militärbefehlshaber) glavnokomandujućeg generala (Kommandierender General undund Befehlshaber) u Srbiji, generala Paula Badera (Paul Bader, 1883-1971).
No, bilo bi nepravedno a ne reći da su Johan fon Rajsvic i major Ruge, očito u dogovoru, puno učinili da se spasu kulturna dobra od značaja za srpsku istoriju. O Rajsvicu je pisalo dosta istoričara, uključujući i Dejana Medakovića (”Efemeris”). No, kapitalno delo o ovom arheologu je svakako knjiga Andreasa Roth-a, ”Johan Albrecht von Reiswitz (1899-1963)” u kome je naveden niz detalja kako je Rajsvic pomogao da se spase niz eksponata iz beogradskih muzeja. .
Tako se ekponat ”nestao iz zbirki Vojnog muzeja” još od 1941. godine nalazi u kolekciji nirnberškog Germanskog nacionalnog muzeja, dok se topovi ”sliti za vladenija Karađođa Petroviča” i danas nalaze izloženi u Vojnom i Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu.
