5 NAJGORIH PUŠKOMITRALJEZA

Slušaj ovaj članak

M1915 CSRG “Chauchat”

CSRG M1915, poznatiji kao Chauchat (Šoša), je bio jedan od prvih PM. Odlikovao se po pionirskim karakteristikama dizajna kao što su pištoljski rukohvat, umetnuti kundak i odvojivi okvir. Ujedno, ovo je bio prvi PM koji je ušao u serijsku proizvodnju. Takođe bio je i prvi puškomitraljez u naoružanju srpske vojske. Pa zašto, uz sve pobrojane vrline, Chauchat tako često završava na vrhu bilo koje liste najgoreg oružja na svetu?

Pet najgorih puškomitraljeza

Prvo, kvalitet proizvodnje je bio loš. Francuzi, u naporima da što pre dođu do automatskog oružja, propisali su prilično lširoke zahteve u pogledu dimenzija, tolerancija, materijala i tehnika proizvodnje. Rezultat je bilo masovno proizvedeno oružje napravljeno uglavnom od čeličnog lima i cevi koje su često bile niskog kvaliteta. Ogromnu većinu je napravio Gladiator, inače proizvođač bicikala. Delovi su se brzo istrošili, a u nekim slučajevima nisu bili zamenljivi.

Drugo, njegova ergonomija je loša. Pištoljski rukohvat je bio neudoban; prednji rukohvat sličan skraćenoj dršci metlice, proslavljen je isuviše blizu zadnjem rukohvatu; bipod je bio toliko visok da je izgledalo da je namerno predviđen da  nerpijatelj lako pogodi glavu strelca; povratna cev se nalazila iznad sanduka, na mestu najefikasnijem da prilikom trzanja polomi jagodičnu kost ili očnu duplju stelca. Nišani su zapravo bili pomereni ulevo kako bi se sprečilo prislanjanje obraza uz kundak. 

Što se tiče efikasnosti, sistem dugog trzanja značio je da su se cev i zatvarač – više od polovine ukupne mase oružja – pomerali su se unazad sve dok se ne bi ukazalo dance novog metka, nakon čega ih je povrtna opruga  vraćala, ubacujući novi metak u ležište. Zamislite da tokom ovog procesa zadržite oružje u pravcu naciljane mete! Šoša je imao i veliki problem sa pregrevanjem. Nakon četiri ili pet ispaljenih okvira (to je samo 80-100 metaka), vrela cev se širila i dolazilo je do blokiranja sistema. Znači, trebalo je sačekati da se PM ogladi ili ga udarati drvenom granum dok ne proradi. Ali, na Zapadnom frontu su grane često nedostajale.  

Pet najgorih puškomitraljeza
Srpski ’’šoša’’ M1915, američki M1918 i jugoslovenski M15/26. Rekonstrukcija B. Bogdanović

Najdominantnija karakteristika Chauchhat bio je čudan magacin u obliku polukruga, neophodnog jer je čahura 8 mm Lebel metka imala jak konus. Osim što je okvir bio loše dizajniran, sa bočnim otvorima kroz koje je prodirao sneg, blato, krhotine, izmet pacova i svaka druga nečistoća u rovovima i na bojnom polju, izrađivan je od tankog lima koji se lako deformisao. Snažan stisak rukom bio je dovoljan da deformiše bočne strane okvira i zaglavi oprugu donosača. Navodno je više od 75%  zastoja Chauchhat uzrokovano problemima sa okvirima.

Zahtev Američkih ekspedicionih snaga (AEF) za Chauchat u kalibru .30-06, pružio je priliku da se reše problemi sa okvirom primenom onog za 16 metaka .30-06. Na žalost, M1918 Chauchat u kalibru .30-06 bio je – katastrofa. Usne okvira bile su toliko kratke da donosač nije mogao pravilno da distribuira municiju što je dovofilo do stalnih zastoja. Što je još gore, dimenzije ležišta metka za novi kalibar bile su pogrešno obrađene, što je uzrokovalo greške u izvlačenju i izbacivanju, odnosno, čaure su se cepale ili zaglavljivale u ležištu. Na front je isporučeno (ako su uopšte isporučeni) malo CSRG M1918 tako da su Amerikanci bili primorani da i dalje koriste francuske 8 mm Chauchat.

  • Tip: puškomitraljez (laki mitraljez)
  • Operativni sistem: Dug trzaj
  • Težina: 20 funti sa bipodom
  • Dužina: 42,5 inča
  • Dužina cevi: 18,5 inča
  • Kartridž: 8mm Lebel, .30-06 Springfield
  • Početna brzina: 2300 fps
  • Kadenca: 240 o/min
  • Sistem hranjenja: 20 metaka, odvojivi, jednoredni okvir u obliku polumeseca (8 mm); kutijasti okvir sa 16 metaka (.30-06)

Nambu 6,5 mm Tip 11

Prvi japanski mitraljez autohtonog dizajna i proizvodnje (razvijen na bazi francuskog Hotchkiss M1897), 6,5 mm Tip 11 PM se pojavio 1922. godine. Dok su japanska dostignuća tokom Drugog svetskog rata u dizajnu brodova i aviona dobro poznata, njihovo pešadijsko oružje, posebno malokalibarsko, variralo je od adekvatnog do užasnog. Tip 11, koji je dizajnirao general Kijiru Nambu, nalazio se negde na sredini ove skale. Bio je nezgrapan, sa čudnim rešenjem pištoljskog rukohvata kao dela kundaka, pri čemu je ovaj sklop, zajedno sa nišanima, bio pomeren udesno od ose cevi, sa cevi orebrenom celom dužinom i oslonjenom na tanki, nestabilni bipod.

Pet najgorih puškomitraljeza
Japanske srednjoškolke 1945 vežbaju na Nambu 6,5 mm Tip 11

Najčudnija karakteristika ovog PM je bio kutijasti fiksni okvir postavljen na levoj strani prijemnika. U ovaj okvir se ubacivalo 6 ramova sa po 5 metaka 6,5×50 mm, identičnih sa onima za standardne pešadijske puške tipa 38 Arisaka. Municiju iz ramova je u prijemnik PM potiskivala specijalna opruga. Ovo mora da je izgledalo kao briljantna ideja japanskim logističarima, zbog mogućnosti da se ramovi sa 5 metaka mogu koristiti u dva različita oružja. Ramovi su se u magacin ubacivali sa strane, glava zatvarača je ‘’skidala’’ metak po metak, opaljivao ga i izbacivao čauru udesno. Kada bi se ispalio i poslednji metak sa jednog rama, on je izbacivan zajedno sa ispucanom čaurom. 

U suštini, ovo oružje na principu pozajmnice gasova nije imalo u svim terenskim i klimatskim uslovima podjednako jaku ekstrakciju tako da je morala biti ugrađena integralna pumpa koja je podmazala svaki od metaka (kao kod austrijskog Schwarzlose). Ovo je izazvalo više problema nego što ih je rešilo; naime, oružje je imalo veliki otvoreni okvir u kome se skupljala nečistoća što je, zbog aktivnog rada uljne pumpe, u borbi dovodilo do stvaranja abrazivnu, lepljivu smesu. Brzina paljbe je takođe morala biti niska; u suprotnom, komplikovan sistem hranjenja ne bi mogao da prati korak kadence. Osim toga, bilo je mnogo zastoja, uključujući i one uzrokovane pucanjem čaura dok su se izvlačile iz komore. Sve to je primoralo Japance da usvoje poseban metak 6,5mm manje snage i početne brzine od puščanog. Ova ideja se pokazala katastrofalnom; slabi metak, sa opisanim načinom hranjenja činila je PM krajnje beskorisnim.

  • Tip: puškomitraljez (laki mitraljez)
  • Operativni sistem: pozajmnica gasova
  • Masa: 22 funte, 8 unci bez opterećenja
  • Dužina: 43,5 inča
  • Dužina cevi: 19 inča
  • Kalibar: 6,5 mm
  • Početna brzina: 2300 fps
  • Kadenca: 500 o/min
  • Sistem hranjenja: kutijasti fiksni okvir kapaciteta 30 ramova sa po 5 metaka 

Knorr-Bremse MG 35/36

Malo poznati, a možda i opravdano zaboravljeni, Knorr-Bremse PM bio je bastard nastao iz neuspešnog i odbačenog rešenja nemačkog proizvođača auto delova. Puškomitraljez 6,5 mm LH33 je 1930-ih dizajnirao Hans Lauf i patentirao ga u Švedskoj. Po svemu sudeći, na usavršavanju oružja su učestvovali i drugi švedski i nemački kosntruktori jer su se pojavile varijante  Kg/M1940 u Švedskoj i MG 35/36 u Nemačkoj. Teško je utvrditi ko tačno snosi odgovornost za uvođenje u proizvodnju dva oružja koja su proizašla iz prvobitnog dizajna.

Pet najgorih puškomitraljeza

Problem stvara Versajski sporazum koji je Nemce ograničio u proizvodnji oružja pa sun a njegovom razvoju uglavnom radili u inostranstvu. U svakom slučaju, mnogo ‘’roditelja’’ je stvorilo ‘’kilavo dete’’: originalni LH33 se izrodio u  7,92 mm MG 35/36. Puška je radila na principu pozajmnice barutnih gasova sa cilindrom sa klipom smeštenim skoro duž cele gornje dužine cevi pa i dela sanduka. Komora pozajmnice se nalazi pri vrhu cevi pa se njena dužina morala smanjiti kako bi postojao dovoljan pritisak za ceo ciklus rada, ali to je dovelo do pojave velikog bljeska na ustima pri opaljenju. PM se hranio iz kutijastih okvira kapaciteta 25 metaka (u švedskoj varijanti – 20 metaka).

Usadnik okvira je bio sa leve strane a čaure su se izbacivale sa desne oružja. MG 35/36 nije imao prednji rukohvat tako da se iz njega moglo dejstvovati samo iz ležećeg stave, pomoću bipoda. Waffen SS, koji u to vreme još uvek nije imao dobru saradnju sa vojskom (Heer), odlučio se  da ovaj PM uvede u svoje naoružanje. No, ubrzo su i SS-ovci sagledali sve mane oružja pa su ih predali centrima za obuku i inostranim dobrovoljačkim legijama SS – posebno Letonskoj Legiji. 

Šveđani, su nakon izbijanja rata shvatili sve mane svoje varijante LH33 – Kg/M1940, koja je, zbog jakih vibracija tokom dejstva, bila poznata kao „galopirajući gvozdeni krevet“. Vojska ih je brže-bolje predala domobranima, a nakon rata ih je odmah bacila u ‘’staro gvožđe’’.

  • Tip: puškomitraljez (laki mitraljez)
  • Operativni sistem: pozajmnica gasova
  • Masa: 22 funte bez opterećenja
  • Dužina: 51,48 inča
  • Dužina cevi: 27,25 inča
  • Mtak: 7,92 mm Mauser
  • Početna przina: 2600 fps
  • Kadenca: 490 o/min
  • Sistem hranjenja: kutijasti okvira kapaciteta 20 metaka

Breda 6,5 mm M30

Verovatno najružniji, najneugodniji laki mitraljez ikada napravljen, 6,5 mm Breda Model 30, izgleda kao autsajderski umetnički projekat koji je konstruisao zavarivač poremećen halucinogim supstancama. Pod svim čudnim uglovima i izbočinama, PM je dejstvovao sa zatvorenim zatvaračem, na principu kratkog trzanja cevi i zatvarača. 

Pet najgorih puškomitraljeza

Nedostatak pucanja sa zatvorenim zatvaračem je akumulacijae toplote, što nije baš poželjno kod puškomitraljeza, jer bi moglo da izazove opaljenje municije bez povlačenja obarače. Osim toga, pošto se cev pomerala, nišan je morao da se montira na kolevku ili sanduk u kome je ležala, tako da kad god bi nova cev zamenila onu istrošenu, bila bi poremećena nišanska linija. 

Pet najgorih puškomitraljeza

Još jedan nedostatak operativnog sistema bio je taj što je, kako bi se osiguralo da se meci izvuku, postojala integrisana pumpa za ulje koja je podmazala svaki metak u ležištu. Meci su dolazili iz fiksnog kutijastog okvira kapaciteta 20 metaka koji se nalazio sa desne strane. Okvir se otvarao, u njega ubacivao ram sa 20 metaka, a potom, ponovo bravio. Osnovna ideja je bila da strelac kroz otvor na oviru kontroliše utrošak municije. Naravno, ovaj otvor je omogućavao negoraničeni prodor nečistoće koja se mešala sa uljem. Održavati Bredu 30 dovoljno čistom da bi radila u svim uslovima, a pogotovo u pustinji, bila je prava noćna mora.  Povrh svega, ovaj monstrum nije imao čak ni ručica za nošenje, tako da je nesrećni mitraljezac morao da je drži u naručju ili da je nosi preko ramena tako da mu se sve, od ručice za zapinjanje do okvira, zabijalo u meso i kačilo za ostalu opremu.

  • Tip: puškomitraljez (laki mitraljez)
  • Operativni sistem: kratko trzanje cevi
  • Masa: 22 funte, 8 unci bez opterećenja
  • Dužina: 48,5 inča
  • Dužina cevi: 20,5 inča
  • Kalibar: 6,5 mm
  • Početna brzina: 2063 fps
  • kadenca: 450-500 o/min
  • Sistem hranjenja: okvir i ram kapaciteta 20 metaka.

Browning M1919A6

Ništa nije bilo u redu sa srednjim mitraljezom Brovning M1919A4 kalibra .30. Bio je efikasan, pouzdan i popularan među trupama, ali se sporo postavljao i, postavljen na tronožac, imao je visok profil koji je ugrožavao posadu. Automatska puška Brovning kalibra .30 (BAR) bila je mnogo lakša, ali više je odgovarala teškoj jurišnoj pušci, sa neadekvatnim okvirom od 20 metaka i nemogućnošću permanente rafalne vatre.

Armiji i marincima je bio potreban pravi laki mitraljez koji je mogao da nosi jedan čovek.

Sa masom od 32 ½ funte, i to bez municije, nazivati M1919A6 lakim mitraljezom, bila je okrutna šala za jadnog gunđala koji je morao da ga nosi.

Ono što su armija i marinci dobili kao puškomitraljez, bila je ‘’svetla ideja’’ pešadiskog odbora da jednostavno ugrade malo lakšu cev, kundak, pištoljski rukohvat, ručku za nošenje, skrivač plamena i bipod na M1919.

M1919A4 je bilo oružje koje je opsluživala posada, od dva ili više vojnika ili marinaca, koji su nosili postolje od 14 funti i PM od 31 funte. 

  • Tip: puškomitraljez (laki mitraljez)
  • Operativni sistem: Kratak trzaj
  • Masa: 32,5 funti
  • Dužina: 53 inča
  • Dužina cevi: 24 inča
  • Municija: .30-06 Springfield
  • Početna brzina: 2800 fps
  • Katenca: 400-500 o/min
  • Sistem napajanja: lenta sa 250 metaka.

Ostavite Vaš Komentar: