Vought F-6U1 Pirate

Zahvaljujući velikom uspehu sa mornaričkim lovcem F-4U Corsair, kompanija Chance Vought je imala dobru saradnju sa američkom mornaricom, pa nije iznenadilo potpisivanje ugovora o razvoju mornaričkog lovačkog aviona s turbomlaznim motorom 29. decembra 1944. godine.

Ugovor je predviđao projektovanje najnaprednijeg lovačkog aviona, namenjenog za dejstva s nosača aviona i da kao pogon koristi turbomlazni motor s aksijalnim kompresorima. U to vreme jedini takav motorje bio Westinghouse J-34-WE-22 koji je imao mali potisak od svega 12,44 kN. To je značilo da projektanti moraju da naprave izuzetno lak avion.

Za izradu kostura i oplate je korišćeno drvo, a da pri velikim brzinama ne bi došlo do pregrejavanja konstrukcije, drvo je presvučeno slojem aluminijuma i ta mešavina materijala je nazvana metalajt (Metalite), dok je za izradu vertikalnog stabilizatora i kormila pravca korišćen fabrilajt (Fabrilite) – fiberglas presvučen preko drveta, tj. balze. lako su konstruktori tvrdili da je izrada aviona metalajtom sigurna i da avion ima dovoljnu čvrstoću, prava istina je da takva proizvodnja nije isplativa, kao i da u fabrici nisu imali dovoljno stručnih kadrova za klasičnu izradu aluminijumske konstrukcija/oplate, pa su bili primorani na korišćenje manje stručne radne snage.

Zbog velike toplote koja se pojavljivala oko motora koji je bio u zadnjem delu trupa, konstruktori su jednostavno odsekli taj deo trupa, a ispitivanja pri malim brzinama u aerodinamičkom tunelu su pokazala da to neće bitno uticati na letne karakteristike. Nažalost, ispitivanja pri velikim brzinama u tunelu nisu shvaćena ozbiljno, a to se dobrim delom odrazilo i na sudbinu aviona. Prvi prototip poleteo je 2. oktobra 1946. godine, i već na prvom letu došlo je do problema s motorom. Pilot je uspeo da spusti avion, a na nov motor je moralo da se čeka 45 dana.

Zbog konstantnih problema s motorima i stabilnošću tokom leta, ispitivanja su se prilično odužila. Tendencija aviona da se nekontrolisano zanosi je izuzetno nepovoljna za lovački avion naoružan isključivo topovima (F-6U1 je imao 4 topa u nosu aviona), a upravo to se dešavalo sa ovim avionom, pogotovo posle ispitivanja i drugog prototipa.

Letne karakteristike ovog aviona, nestabilnost tokom leta i veoma slab motor su presudili da mornarica odustane od daljeg razvoja, ali su dozvolili da se u treći prototip ugradi jači motor J- 3-l-WE-30A, koji je imao uređaj za dopunsko sagorevanje Solar Model’ A-103B koji je povećavao potisak sa osnovnih 12,5 kN na 18,9 kN. Avion je imao i izbacivo sedište, izuzetno preglednu kabinu, četiri topaA/-3 (7-3/) sa po 150 granata i sistem za identifikaciju svoj-tuđ (IFF).

Avion je nažalost, bio spreman za serijsku proizvodnju tek 1949. godine, što je bilo prekasno, ali da bi spasili kompaniju Chance Vought, mornarica je naručila 27 serijskih primeraka koji su isporučeni raznim ispitnim ustanovama i institutima. Ukupno je 30 serijskih aviona ostvarilo 945 sati naleta, što je prosek od 31,5 sat po avionu. Neki su imali samo 6 sati naleta.

lako su mnogi smatrali F-6U1 Pirat najvećim promašajem američke vazduhoplovne industrije posle 1945. godine, ipak se moraju pomenuti dve vrlo bitne činjenice koje osporavaju uzaludnost ovog aviona:

1. upravo je zahvaljujući njemu dokazana velika upotrebljivost sistema za dopunsko sagorevanje, koja je danas sastavni deo skoro svih motora savremenih lovačkih i jurišnih aviona.
2. konstruktori kompanije Chance Vought su stekli veliko iskustvo u projektovanju i razvoju aviona s turbomlaznim motorima, što će se videti po avionima F-7U Cutlass, F-8 Crusader i A-7 Corsair-II.

• Proizvođač: Chance Vought Aircraft Division, United Aircraft Corporation.
• Namena: Jednomotomi mlazni palubni lovački avion, jednosed.
• Verzije: XF-6U1 (prototip; tri primerka, dva s motorom J-34-WE-22\ jedan s motorom J-34- WE-30), F-6U1 (serijski lovac s komorom za dodatno sagorevanje; proizvedeno 30 primeraka), F-6U1P (konvertovani F-6U1 za foto izviđanje; jedan primerak).
• Pogonska grupa: Jedan turbomlazni motor Westinghouse J-34-WE-30A, potiska bez dopunskog sagorevanja 14,00 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 18,78 kN.
• Dimenzije: Razmah krila 10,00 m; dužina 11,46 m; visina 3,39 m; površina krila 18,90 m²; m.pr. 3320 kg; m.maks. 5850 kg.
• Karakteristike: Brzina – maksimalna na visini 959 km/h. Brzina penjanja 40,95 m/s. Operativni vrhunac leta 14100 m. Dolet 1880 km.
• Naoružanje: Ugrađena četiri topa kaliba 20 mm M-3 sa ukupno 600 granata (150 granata po topu) u nosu aviona.
• Razvoj: Prvi let prototipa 2. oktobra 1946. godine. Serijska proizvodnja otpočela tek 1949. godine, završena 1950. godine. Ukupno su proizvedena 33 primerka.
• Korisnik: SAD.