Tipično oružje australijskih urođenika, bumerang, zaslužilo je odgovarajući prostor i na stranicama našeg portala. Jer, u pitanju je – oružje; istina više čudesno i egzotično, nego efikasno.
S obzirom na način korišćenja, bumerang spada u grupu tzv. bacačkog oružja i, kao takvo, verovatno ne bi bilo ni registrovano u istoriji naoružanja. Medutim, zbog specifičnosti konstrukcije i oblika putanje leta kroz vazduh, bumerangu je pripisan epitet najsavršenijeg proizvoda tehnike prvobitnog čoveka. Upravo zbog toga, nema izdanja enciklopedije, leksikona, pa ni rečnika džepnog formata u kome nije rečeno da je posebna odlika ovog oružja u tome što se, ukoliko ne pogodi cilj, vraća onome koji ga je bacio.
Za lov i rat
Bumerang je oružje australijskih urođenika, koje se koristilo za borbu i lov (danas za igru i sport). Međutim, javlja se i u Aziji, Africi i Americi. Najčešće se izrađuje od drveta, naročito eukaliptusovog i bagremovog. Zabeleženo je, daje u indiji. izrađivan i od slonovače i gvožđa.
Dimenzije su mu različite. Dužina se krećeizmeđu 16 i 120 cm, širina od 6 do 7,5 cm, dokdebljina, uglavnom. ne prelazi 1,8 cm. Bumerang može da ima oblik luka, iskrivljenog kolena ili srpa. Ugao između krakova je oko 110 (prema Enciklopediji Leksikografskog zavoda – oko 130).
S obzirom na namenu, postoje dve vrste bumeranga: ratni i lovački.
Ratni bumerang je uglavnom veći i teži. Izrađivan je tako da se ne vraća, ali, ukoliko je hitac izveden pod uglom od 45c mogao je, ipak, da se vrati bacaču. U svakom slučaju, putanja munije bila pravolinijska, pa je važio kao opasno oružje, jer mu se, u trenutku pojave u vazduhu, nije mogao utvrditi ni pravac ni mesto pada.
Lovački bumerang se upotrebljava za lov naptice, manje životinje, ali i – ribe. Konstruktivne karakteristike omogućavaju mu siguran povratak, kad cilj nije pogođen; razume se, pod uslovom da je dovoljno vešto hitnut. Ta osobina lovačkog(povratnog) bumeranga učinila ga je toliko neo-bičnim, specifičnim oružjem, da je atribut “povratni” postao suvišan u toj meri, da bi danas bio ocenjen kao pleonazam u sintagmi “povratni bumerang”. Iz istih razloga, izraz “bumerang” je proširio primenu. Tako se, na primer, u terminologiji ekonomista, u prenesenom smislu, bumerangom naziva preduzeće koje završava tamo gde je i počelo.
Akrobacije bumeranga
Kako izgleda putanja bačenog karnena, kopl-ja, strele, veoma je poznato. Putanje. pak. kojeopisuje australijski bumerang, zaista su čudesne.Vrhunac “čuda” su petlje, tj. svojevrsne usputne akrobacije ili skoro nestvaran “počasni krug” oko njegovog bacača: kao da mu se zahvaljuje ili traži dozvolu za još jednu “šetnju”. Upravo je to razlog, što je bumerang dugo izazivao interesovanje i naučnika. Razume se, danas je let bumeranga izučen veoma podrobno, pa je čudo prestalo biti čudom, jer, sa stanovišta fizike (tačnije: aerodinamike) više nema nepoznanica. Međutim, ostaje čudo – i to veliko – kako je do perfekcije ostvaren oblik ove letelice od strane onih koji su mogli da se oslone samo na iskustvo, i to iskustvo u izradi, i iskustvo u bacanju.
Na ostvarenje putanje bumeranga utiču tri faktora: veština bacanja, rotacija bumeranga i otpor vazduha
Vešt bacač bumeranga ima razvijen osećaj za to koliko koji od ovih činilaca ima uticaja u konkretnim uslovima. Vođen iskustvom, on, promenom ugla bumeranga i sile kojom ga izbacuje, postiže željeni rezultat. Ako, ipak, promaši (to se događa i prilikom gađanja preciznim vatrenim oružjem), bumerang se vraća, pružajući “gazdi” novu šansu. Nema objašnjenja za to, ali činjenica je da su Australijanci bili najveštiji u izradi i korišćenju bumeranga. I sam naziv “bumerang” nastao je u Australiji: kumovali su pripadnici plemena u Novom Južnom Velsu. U svim literaturnim izvorima, već u samoj definiciji ovog pojma, naglašava se pripadnost australijskim stanovnicima (“Bumerang – oružje australijskih urođenika”). Tek posle toga slede informacije da se javlja i na drugim kontinentima (osim Evrope).
U čemu je tajna akrobacije bumeranga?
Bez ulaženja u detalje, spomenućemo da se u fizici, kada je reč o značaju i primeni Bemulijeve jednačine, kaže i sledeće: “Krilo aviona ima takav profil, da obrazuje strujanje vazduha u odnosu na avion pod okolnostima pri kojima je brzina strujanja sa gornje strane krila veća nego sa donje. Usled veće brzine, pritisak sa gomje strane krila manji je nego sa donje, panjihova razlika deluje naviše, odnosno, usled ovakvog strujanja javlja se sila usmerena naviše, koja održava avion u vazduhu.
aboridžanin Kaakutja, verovatno prva žrtva bumeranga / Izvor: The New York Times
Usled sličnog efekta vetar može da podigne krov zgrade. Suženjem mlaza javlja se smanjeni pritisak iznad zgrade, pa razlika pritisaka u zgradi i iznad zgrade dejstvuje naviše” (inž. V. M.Vučić i dr. inž. D. M. Ivanović: Fizika I, osmo izdanje, Univerzitet u Beogradu).
Takav aerodinamički efekat postoji i prilikom leta bumeranga, jer je njegov oblik sličan profilu avionskog krila. Međutim. pri letu bumeranga,”raspored” sila je drugačiji. Naime, brzina strujanja vazduha veća je na levoj strani (ispupčena), a manja na desnoj (ravna strana). Zbog toga je pritisak vazduha veći na desnoj strani bumeranga, a manji na levoj. Dakle. bumerang bačen u vertikalnoj ravni skretaće ulevo, tj. ustranu na kojoj je oblina.
Čime se objašnjava ‘crtanje” petlji?
Najpre, da primetimo da je to “privilegija” samo australijskih bumeranga. O tome, u svojojknjizi “Zanimljiva fizika” Ja. I. Pereljman kaže da isključivo njihov bumerang ima blagu krivinu navojnog oblika, koja omogućuje ostvarivanje petlji i povratak do nogu bacača.
Način bacanja
Zahvaljujući Ijubaznoj predusretljivosti Ambasade Australije, koja nam je dala jedan bumerang, pružena nam je prilika da se, i praktično, uverimo da mogućnosti bumeranga nisu prazna priča. I bez dovoljno (pravog) iskustva, redovno smo tokom testiranja (ukoliko to smemo nazvati testom) dobijali putanju kružnog oblika, čiji je luk oko 1/2 kružnice.
Bumerang smo bacali prema slikama na kratkom uputstvu. A koliko su za uspešno bacanje neophodni veliko iskustvo i optimalan oblik bumeranga, pokazuje i podatak iz knjige “The flying circus of physics”, autora Jearl Walker (prevod na ruski jezik A. S. Dobroslavskog): “Australijski urođenici bacaju bumerang na oko 100 m, prisiljavajući ga da se pritom podigne do 50 m i da u toku leta na prav i do pet petlji”.
