Northrop F-89D Scorpion

Projekat lovca Scorpion, koji je trebao da bude lovac za dejstvo u svim meteo uslovima danju i noću, počeo je još marta 1945. godine, iako je RV SAD tek decembra iste godine odlučilo da za pogon novog lovca izabere mlazni motor. Na konkurs se javilo šest kompanija, ali je vazduhoplovstvo više favorizovalo projekat N-24 kompanije Northrop. Taj se projekat svideo vazduhoplovstvu, tako da je već 3. maja 1946. godine potpisan ugovor sa kompanijom Northrop.

Dva prototipa označena kao XP-89, naručena su decembra 1946. godine. Tada je već postojala opasnost da sovjetski bombarderi TU-4 prodru do SAD, sa svojim nuklearnim bombama. Te je vazduhoplovstvu SAD u što kraćem roku trebalo završiti lovac za sve meteo uslove. Suprotno od očekivanja vazduhoplovstva, prvi primerak XP-89 dovršen je juna 1948. godine – šest meseci pre roka. Pokretala su ga dva turbomlazna motora J-35-A-9 svaki potiska 17,7 kN. Budući da turela s naoružanjem još nije bila gotova, prototip je bio nenaoružan. Međutim, pre nego što će da poleti prvi prototip, vazduhoplovstvo menja oznaku, tako da prototip dobija novu oznaku – XF-89. Nakon brojnih ispitivanja na zemlji, prvi let prototip je obavio 16. avgusta 1948. godine. Pored dobrih osobina tokom leta, utvrđeno je da su motori preslabi. U januaru 1949. godine predsednik SAD Hari Truman (Harry Trumari), odobrio je da vazduhoplovstvo naruči 48 aviona F-89A. U martu iste godine službeno je odobreno ime Scorpion.

Prva serijski proizvođena verzija lovca Scorpion, bila je F-89A. Lovac F-89A bio je naoružan sa šest topova kalibra 20 mm M-24 sa po 200 granata. U nosu je imao radar ANAPG-33 i nišanski sistem Al-CM. Ovu verziju pokretala su dva motora Allison J-35-A-21A, potiska bez dopunskog sagorevanja 22,6 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 30,2 kN. Određen broj aviona ove verzije naknadno je pretvoreno u daljinski vođene leteće mete DF-89A.

Verzija F-89B nije se baš proslavila u službi, jer je imala dosta problema tokom eksploatacije, te su avioni ove verzije već 1954. godine, svi predati vazduhoplovstvu nacionalne garde.

Na verziji F-89C su otklonjeni svi problemi s motorima, koji su predstavljali problem u prethodnim verzijama. Zbog problema s krilima do polovine 1952. godine izgubljeno je šest aviona F-89C, te su svi morali biti prizemljeni, do otklanjanja problema. Međutim, i sudbina verzije C bila je slična sudbini prethodnih verzija. Do kraja 1954. godine lovce F-89C preuzelo je vazduhoplovstvo nacionalne garde.

Najviše proizvođena verzija sa 682 primerka bila je verzija F-89D. Kod ove verzije, šest topova kalibra 20 mm zamenjeni su nevođenim raketama vazduh-vazduh, FFAR Mighty Mouse kalibra 70 mm. Rakete su postavljene u prednjem delu rezervoara za gorivo, na krajevima krila. Na svakom kraju bilo je po 52 rakete, koje su imale efikasan domet od 1800 metara. U ostatku rezervoara ostajalo je dovoljno mesta za smeštaj 1164 litre goriva. Uklanjanjem topova iz nosa, on je redizajniran i u njega je ugrađen nišanski sistem Hughes E-9. Sistem su činili radar Hughes ANAPG-40 i računar ANAPA-84. Pilot je na raspolaganju imao više modova lansiranja raketa. Tako je mogao da odjednom lansira svih 104 rakete, ili u rafalima po 82 i 42 rakete. Mogla se izabrata i varijanta od tri rafala sa po 42, 32 i 30 raketa. U preostali prostor gde su bili topovi, smešten je rezervoar kapaciteta 990 litara goriva. Na svako krilo je postavljen po jedan odbacivi rezervoar, kapaciteta 756 litara goriva. Do kraja 1958. godine svi lovci F-89D su u jedinicama zamenjeni naprednijim lovcima F-101 i F-102.

Verzija F-89H je u osnovi bila verzija F-89D, koja je bila prilagođena upotrebi raketa vazduh-vazduh GAR-1 Falcon (AIM-4 Falcon). Imala je nišanski sistem Hughes E-9. Pored raketa vazduh-vazduh Falcon, ova verzija je bila naoružana i sa 42 nevođene rakete FFAR. Lovca F- 89H, u skvadronima je zamenio znatno bolji lovac F-102, tako da su svi primerci verzije H predati na korišćenje vazduhoplovstvu nacionalne garde.

Lovci F-89H Scorpion su bili prvi lovci koji su koristili vođene rakete vazduh-vazduh. Isto tako, i lovci F-89J Scorpion su ušli u istoriju zbog sličnog razloga – kao prvi lovački avioni koji su koristili rakete vazduh-vazduh s nuklearnom bojevom glavom. Naime, ova verzija je bila naoružana sa po dve rakete vazduh-vazduh s nuklearnom bojevom glavom tipa Genie. Umesto raketa FFAR i Falcon, ovi avioni su dobili rezervoare kapaciteta 2268 litara goriva. Bili su opremljeni nišanskim sistemom Hughes MG-12. Sistem MG-12 omogućavao je da posada sa svojim raketama Genie, napadne bombardere koji lete iznad njih, to jeste iz propinjanja. Odmah po lansiranju rakete, F-89J morao je da pređe u nagli zaokret, kako bi izbegao razornu nuklearnu ekspolziju. Poslednji F-89J povučeni su iz naoružanja vazduhoplovstva nacionalne garde tokom 1969. godine.

• Proizvođač: Northrop Aircraft Inc., California.
• Namena: Dvomotorni mlazni lovački avion, dvosed.
• Verzije: XP-89 (prvi prototip pokretan s dva motora Allison J-35-A-9), XF-89A (drugi prototip pokretan s dva motora Allison J-35-A-21A, naoružan s topovima), F-89A (prvi serijski primerak naoružan sa šest topova), DF-89A (leteća meta), F-89B (usavršena avionika), DF-89B (leteća meta), F-89C, YF-89D (konvenrtovan jedan F-89B radi ispitivanja avionike i naoružanja za F-89D), F-89D, YF-89E (prototip za ispitivanje motora Allison YJ71-A-3, nastao iz F-89C), F-89F (nikada nije proizveden), F-89G (nikada nije proizveden, trebao je biti opremljen sistemom za kontrolu vatre MA-1 i raketama Falcori), YF-89H (modifikovani F-89D radi testova), F-89H (verzija opremljena sistemom E-9 i sa šest raketa Falcon), F-89J (konverzija F- 89D naoružana sa dve nuklearne rakete Genie).
• Pogonska grupa: Dva turbomlazna motora Allison J-35-A-33A, potiska bez dopunskog sagorevanja 25,40 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 35,6 kN.
• Dimenzije: Razmah krila 18,19 m; dužina 16,41 m; visina 5,33 m; površina krila 56,30 m²; m.pr. 11428 kg; m.maks. 19160 kg.
• Karakteristike: Brzina – maksimalna na visini od 3353 m 1022 km/h. Brzina – maksimalna na visini od 10667 m 982 km/h. Brzina penjanja 42,46 m/s. Operativni vrhunac leta 15000 m. Taktički radijus dejstva 615 km. Maksimalni dolet 1408-2200 km.
• Naoružanje: U lanserima 104 nevođene rakete kalibra 70 mm FFAR Mighty Mouse ili 16 nevođenih raketa kalibra 127 mm. Kao lovac-bombarder do 1500 kg bombi.
• Razvoj: Prvi let prototipa 16. avgusta 1948. godine. Proizvodnja odobrena marta 1949. godine. Proizvodnja prestala februara 1958. godine. U naoružanju od avgusta 1951. godine. Povučen iz naoružanja USAF 1960. godine, a iz vazduhoplovstva nacionalne garde 1969. godine. Ukupno je proizvedeno 1050 primeraka.
• Korisnik: SAD.