Razvoj lovca Phantom počeo je u januaru 1943. godine kad je kompanija McDonnell dobila prvi ugovor s RM SAD. Ugovor je predviđao da mlada i neiskusna kompanija za potrebe mornarice konstruiše i razvije napredni lovački avion s turbomlaznim motorom, namenjen dejstvu s nosača aviona. Cilj mornarice bio je da s tri lovca na mlazni pogon (uz Phantom naručeni su bili i Vought XF6U-1 Pirate i North American XFJ-1 Fury) ostvari odlučujuću prednost nad japanskim mornaričkim i kopnenim lovcima s klipnim motorima (koji su u to vreme po svojim mogućnostima bili jednaki američkim), kad u maju 1945. godine počne s desantnim operacijama na Japan. Ugovor za konstruisanje i izradu turbomlaznih motora dobila je kompanija Westinghouse Electric Corporation, koja, kao i McDonnell, nije imala baš nikakvo iskustvo s tom tehnologijom. Program je dobio oznaku XFD-1, a McDonnell mu je dodelio ime Phantom.
Međutim, odlučeno je da pogonsku grupu lovca Phantom čine dva turbomlazna motora Westinghouse 19 XB-2B prečnika 482,6 mm, koji su trebali dati potrebnu snagu uz malu potrošnju goriva, što je ipak trebalo omogućiti veliki dolet potreban za operacije s nosača aviona na Pacifiku.
Konstruktori kompanije McDonnell odlučili su da te relativno male motore smeste u koren krila. Odabrana je konfiguracija niskokrilca, između ostalog i zbog toga da se u krila mogu smestiti glavne noge stajnog trapa, koje su tako mogle biti kratke čime se štedelo na masi. Krila su dobila razmah 12,43 m. Trup je bio dugačak i vitak dužine 11,82 metra, a završavao je velikim vertikalnim stabilizatorom koji je bio prikladniji za avion s klipnim motorom i elisom, ali to je bila cena neiskustva. Horizontalni stabilizatori podignuti su na jednu trećinu vertikalnogstabilizatora kako ne bi ulazili u vruću struju izduvnih gasova turbomlaznih motora. Pilotska je kabina postavljena malo ispred napadnog ruba krila i iz nje je bio izvrstan pogled gotovo na sve strane. Ispred kabine konstruktori su postavili veliki nos pogodan za smeštaj četiri teška mitraljeza kalibra 12,7 mm. Negativna strana tako velikog nosa, ogledala se u gotovo nikakvoj vidljivosti pilota preko njega prema dole što je poprilično loša osobina za avion namenjen sletanju na nekoliko desetaka metara dugu sletnu stazu nosača aviona. Interesantno je da je RM SAD pristala na takvo loše konstruktorsko rešenje, tim pre jer u njemu nije trebao stajati glomazni klipni motor. Izgleda da je rat pomicao granice prihvatljivog. Na kraju je dobijen avion koji je prazan težio 3031 kg, dok je maksimalna poletna masa određena na 5459 kilograma.
Prvi probni let obavljen je 26. januara 1945. godine te je svima bilo jasno da se Phantom neće uključiti u ratna događanja ni u Evropi ni na Pacifiku. Već su prva letna ispitivanja pokazala sve nedostatke koji će na kraju dovesti do neuspeha celog projekta. Konstruktorski gledano, Phantom je bio avion ugodan za letenje i nije pokazivao nikave opasne tendencije u letu. Problem, koji se nije mogao jednostavno rešiti javio se s preslabim motorima J30-WE-20 čiji potisak od samo 7,1 kN nije bio dovoljan za delovanje s nosača aviona. Naime, premali potisak motora onemogućavao je uzletanje s palube nosača aviona koji nisu imali parne katapulte, a njihova tromost pri prihvaćanju ,,gasa“ znatno je otežavala sletanje. Letna su ispitivanja pokazala da Phantom može dostići maksimalnu brzinu od 810 km/h, iako je na vrlo malim visinama leta bio bitno sporiji od konkurentnog P-80 Shooting Star.
Kako su i mornarica i marinci hteli svoj prvi mlazni avion, uprkos svim uočenim nedostacima, avion je naručen već u martu 1945. godine. To se pokazalo kao preuranjena odluka, jer je prvo sletanje i uzletanje s nosača aviona obavljeno 21. jula 1946. godine, s tada najnovijeg američkog nosača aviona Coral Sea.
Ta ispitivanja pokazala su da lovac XFH-1 Phantom ne odgovara namenjenoj ulozi. Ali kako je prva serija već bila u proizvodnji, a na pomolu nije bio ni jedan drugi projekat pogodniji za korišćenje s nosača aviona, američka je mornarica odlučila da avion uvede u naoružanje. Tako je u julu 1947. godine počela isporuka serijski proizvedenih FH-1 Phantoma u prvu mornaričku jedinicu VF-17A koja će postati prva jedinica u svetu koja je operativno koristila mlazni lovac s nosača aviona. Ova jedinica je završetak svoje obuke obavila na nosaču aviona USS Saipan u maju 1948. godine. Piloti tog skvadrona obavili su 176 uzletanja i sletanja, te veliki broj simulacija vazdušnih borbi. Službeni su izveštaji pokazivala da je Phantom pogodan za upotrebu s nosača, ali je svima već tada bilo jasno da to nije istina.
Zbog toga je McDonnell već pre pokrenuo konstruisanje i razvoj aviona F2H Banshee kojim je nameravao ispraviti sve nedostatke uočene na Phantomu. Prva marinska jedinica opremljena lovcem Phantom bio je skvadron VMF-122. Ukupno je napravljeno samo 62 lovca Phantom, a njihova se upotreba u Korejskom ratu svela samo na ulogu aviona za prelaznu i naprednu obuku. Lovci Phantom su povučeni iz borbene upotrebe već u julu 1950. godine, a iz mornaričke rezerve svi su povučeni u jula 1954. godine. Ipak lovac Phantom od samog početka bio je više eksperimentalni avion.
- Proizvođač: McDonnell Aircraft Company.
- Namena: Dvomotorni mlazni palubni lovački avion, jednosed.
- Verzije: XFD-1 (prototip), FH-1 (FD-1, proizvedeno 62 primeraka).
- Pogonska grupa: Dva turbomlazna motora Westinghouse J-30-WE-20, potiska po 7,1 kN.
- Dimenzije: Razmah krila 12,43 m (preklopljena 4,95 m); dužina 11,82 m; visina 4,32 m; površina krila 25,6 m2; m.pr. 3031 kg; m.maks. 5459 kg.
- Karakteristike: Brzina – maksimalna 771 km/h. Brzina krstarenja 399 km/h. Brzina penjanja 21,5 m/s. Operativni vrhunac leta 12525 m. Dolet 1120 km. Dolet sa dopunskim rezervoarima 1580 km.
- Naoružanje: Četiri mitraljeza kalibra 12,7 mm u nosu.
- Razvoj: Prvi let prototipa 26. januara 1945. godine. Uveden u naoružanje jula 1947. godine. Povučen iz borbene upotrebe RM SAD jula 1950. godine. Povučen iz mornaričke rezerve jula 1954. godine. Ukupno proizvedeno 62 primerka.
- Korisnik: SAD.
