Domaći Kalašnikov

Zastava (FAZ)

Posle Drugog svetskog rata u svetu su iskristalisani novi taktičko-tehnički zahtevi za strelјačko oružje, zasnovani na srednjem metku (sovjetski 7,62×39 mm M43, 7,62×51mm NATO), te automatskim, jurišnim puškama. Stručnjaci skoncentrisani u Zastavi savremene pravce razvoja strelјačkog naoružanja shvatili su pre nadležnih, vojnih instanci. Sa principima rada i ustrojstvom jurišnih pušaka upoznali su se preko trofejnog, nemačkog oružja, 7,92 mm Stg44. Tokom 1952–1953. godine započeta su i prva detalјnija ispitivanja, te eksperimenti sa sličnim konstrukcijama. Ova iskustva svakako su bila od značaja kada je, 1959, u Zastavi započet rad na domaćem razvoju oružja, zasnovanog na idejama već tada proslavlјenog Mihaila Timofejeviča Kalašnjikova (7,62 mm AK-47, AKM). Treba napomenuti da u to vreme nije postojala klasična patentna zaštita AK-47. Naime, Mihail Timofejevič Kalašnjikov (1919-2013) je tokom života dobio nekoliko potvrda za pronalaske iz oblasti vojne tehnike, bez ikakvih pratećih nacrta ili opisa koji bi ukazivali da se konkretno radi o njegovoj automatskoj puški. Tek će 15 oktobra 1997 godine OAO Ižmaš – OAO Koncern Kalašnikov dobiti patentni list br. 000020 Evroazijskog patentnog zavoda na Automatsko oružje – autmat Kalašnikova koji će uglavnom štititi AK-74 i seriju 100.

U Kragujevcu, čitav projekat započet je samoinicijativno. To je predstavlјalo dalekovidu, ali i hrabru odluku; kolektiv je imao podršku osnovnog taktičkog korisnika, ali ne i najvišeg vojnog vrha. Zbog specifičnih spolјnopolitičkih okolnosti, u to vreme nije postojala oficijelna mogućnost pribavlјanja licencne dokumentacije ili originalnih primeraka AK-47. Sticajem okolnosti dvojica albanskih graničara dezertirali su u Jugoslaviju. Nјihovo oružje 7,62 mm AK-47 ustuplјeno je tada jedino zainteresovanoj kragujevačkoj Zastavi. Treba imati u vidu da je fabrika imala veće ambicije od prostog kopiranja: stvoriti savršeniju konstrukciju, kao osnovu za razvoj čitave Familije Automatskog oružja Zastava (FAZ: puška, automat, te puškomitralјez sa brzo izmenlјivom cevi).

Jezgro tima koje se okupilo oko sovjetske automatske puške činili su Božidar Blagojević, major Miloš Ostojić, Miodrag Lukovac i Milutin Milivojević, sa Milanom Ćirićem na čelu, te tehnolozi Stevan Tomašević, Predrag Mirčić i Mika Mudrić. Oružje je rastavlјeno i pomno proučeno, nakon čega se prešlo na snimanje, uzimanjem sumpornih odlivaka. Izrada detalјne dokumentacije ipak je iziskivala više primeraka oružja. Prilikom posete jednoj od prijatelјskih zemalјa Trećeg sveta (inače, oslonjene na sovjetsku vojnu pomoć), Josip Broz Tito je uspeo da obezbedi nabavku 2.000 originalnih AK-47, što je kragujevačkom kolektivu omogućilo da nastavi razvoj FAZ. 

Okosnicu Zastavine familije činili su automatska puška sa klasičnim, drvenim kundakom (u razvojnoj fazi označavana sufiksom „A”), te automat, s preklopnim, metalnim kundakom (sufiks „B”). Na obe varijante zadržana je osnovna koncepcija Kalašnjikova, dopunjavana, kroz razvoj, nizom autohtonih pobolјšanja. U početnoj fazi rada Zastavin tim se trudio da FAZ unifikuje sa već osvojenim automatskim oružjem (artikal 11, automat M56). Prve varijante imale su odvojivu, cilindričnu ručicu zatvarača (identičnu onoj na PAP M59, artikal 23), zadnji, preklapajući nišan na poklopcu sanduka, te preklopni kundak od okruglih profila – elemente preuzete sa domaćeg automata M56. Puška se punila okvirom kapaciteta 20, a automat – kapaciteta 30 metaka. Eksperimentisalo se i sa različitim dužinama cevi. Ubrzo se pokazalo da su neka od ovih rešenja, zbog impulsa metka M43 (dolazilo je do odvrtanja ručice zatvarača; kod artikla M59 ona je bila izlivena kao integralni deo nosača zatvarača), te zbog komplikovane tehnologije izrade, neprimenlјiva. 

U duhu zahteva Uprave pešadije kada je u pitanju protivoklopna borba i opremanje pušaka M48A i M59/66 tromblonom, Zastava je želela da i automatsko oružje osposobi i za izbacivanje tromblonskih mina, te je na gasnoj komori ugrađen regulator palјbe. Prilikom dejstva tromblonskom minom regulator je blokirao otvor na gasnoj komori, sprečavajući dotok barutnih gasova, odnosno ciklični rad zatvarača. U razvojnoj fazi funkciju regulatora vršila je jednostavna poluga sa mogućnošću zauzimanja dva položaja: otvoren (O) i zatvoren (Z). Na ustima cevi, uz postolјe prednjeg nišana, nalazio se navoj, na koji je mogao biti montiran razbijač plamena (sa kružnim otvorima za dotok vazduha) ili tromblonski dodatak. U slučaju da taktička situacija diktira dejstvo tromblonskom minom, korisnik je skidao razbijač, uvrtao tromblonski dodatak, ručicu regulatora palјbe prebacivao na poseban režim, nameštao tromblonsku minu, te na stabilizator mine, sa osloncem na postolјe prednjeg nišana, postavlјao separatni, tromblonski nišan. U suštini radilo se o kopiji prve varijante tromblonskog dodatka tipa Mecar-Energa. No ova ideja je napuštena zbog komlikovanog procesa, ali i iz bezbednosnih razloga (prebacivanje regulatora zavisilo je od koncentracije korisnika).

Na prelaznim varijantama puške mogao se uočiti i uticaj paralelno razvijanog poluautomatskog oružja (artikal 23, PAP M59). Tako je na gasnu komoru premešten prednji nišan sa integralnim, tromblonskim nišanom u funkciji regulatora palјbe, a na cev je ugrađen integralni tromblonski dodatak sa oprugom za fiksiranje mine. Nakon niza eksperimenata postolјe prednjeg nišana vraćeno je na cev. Integralni tromblon zamenjen je demontažnim, ali je zadržan tromblonski nišan u funkciji regulatora, fiksiran pomoću regulatora gasova za gasnu komoru. Podizanjem nišana u vertikalni položaj, naime, fiksirao se utvrđivač regulatora palјbe u prednjem položaju i sprečavao prodor gasova kroz kosi otvor u gasni cilindar.Dejstvo tromblonskim minama bilo je identično kao i na puškama M48. 

Istovremeno, na oružje je vraćen i izvorni, tangentni nišan sa gajkom, a za pušku i za automat usvojen je unifikovani okvir kapaciteta 30 metaka. 

Automatska puška, (M64A), automat (M64B) te laki puškomitralјezi M65A (brzo izmenlјiva cev) i M65B (fiksna cev), sa većim brojem delova međusobno izmenlјivih sa delovima puške i automata, demonstrirani su 1965. godine pred nadležnim vojnim organima. Osnovni taktički korisnik pružio je punu podršku Zastavinim naporima, ali, najviši vojni vrh odbio je FAZ, sa obrazloženjem da je rešenje (automatska puška) neprikladno za masovno naoružanje. 

U narednim godinama sukobi ograničenog intenziteta praktično su dokazali sve prednosti automatskog strelјačkog oružja. Jugoslavija nije mogla ostati van zbivanja; 1968. započeti su pregovori oko uvoza pušaka sistema Kalašnikov za potrebe specijalnih jedinica JNA. Kada je Zastava upozorila merodavne krugove da je takvo automatsko oružje već razvijeno u zemlјi, FAZ je odmah prihvaćen, a fabrici su priznati troškovi razvoja. Vojnotehnički institut dobio je zadatak da izvrši ispitivanje, overi konstrukcionu dokumentaciju i izradi tehničke uslove, a kragujevačka fabrika dobila je sredstva za osvajanje serijske proizvodnje, te osvajanje novih tehnologija (olučenje postupkom hladnog kovanja). Puška i automat koji su ušli u serijsku proizvodnju razlikovali su se od M64. Kružna ručica zatvarača zamenjena je ručicom u obliku jezička, po uzoru na originalni AK-47, koja je bila integralni deo nosača zatvarača; drvena drška zamenjena je plastičnom, a preklopni kundak automata izrađen je od presovanog lima. Zatvarač je zabravlјivao cev okretanjem za 38° udesno, a na zadnjem delu zatvarača ugrađen je zadržač. Sanduk puške imao je asimetričan oblik i izrađivao se glodanjem (kao i kod AK-47); konačno, veza između sanduka i cevi bila je navojna. Ovi serijski modeli označeni su kao M1970 (puška) i M1970A (automat, odnosno puška sa preklopnim kundakom). Naredbom br. 314 od 19. avgusta 1971. u Kragujevcu je započeta serijska proizvodnja automata (jurišne puške) 7,62 mm M70.

Koristeći iskustva stečena tokom serijske proizvodnje i eksploatacije, te rešenja nove sovjetske puške AKM, Zastava je nastavila sa usavršavanjem FAZ. Umesto navojne, usvojena je glatka (presovana) veza sanduka i cevi, a okvir je preuzeo funkciju zadržača (M70B1 i M70AB1). Nešto kasnije proizvođač osvojio je tehnologiju izrade pojedinih delova metodom presovanja čeličnih limova. Uveden je i usporač rada udarača, zadržač gasova, a na ustima cevi navojnom vezom postavlјen je kompenzator trzanja rađen po uzoru na ДТК Косой, preuzet sa sovjetskog AKM M1959, koji je smanjivao odskočni ugao i zanošenje udesno. Osvajanje izrade sanduka presovanjem limova, koje je vodio inženjer Stevan Basarić, predstavlјalo je svojevrstan izazov. Fabrički tim uspešno je savladao sve probleme vezane za novu tehnologiju. Konačne izmene na automatskoj pušci sa delovima od limova deblјine 1,5 mm (M70B2) i automatu sa preklopnim kundakom (M70AB2) pobolјšale su sliku pogodaka u gađanju iz stabilnih i nestabilnih položaja (rafalno).

U završnoj fazi razvoja FAZ razvijene su puške pod oznakama M70, M70A, M70A1, M70B, M70AB, M70B1, M70AB1, M70B1N,M70AB2, M70AB2N, M70B3 i M70AB3. 

Prema službenoj dokumentaciji, AP M70 je izvedena u dve osnovne konstrukcije – sa drvenim (M70, M70B, M70B1, M70B2) i preklopnim metalnim kundakom (M70A, M70A1, M70AB, M70AB1i M70AB2). S obzirom na vreme proizvodnje, svaka od ovih konstrukcija imala je tri razvojna modela: početni (M70, M70A i M70A1), prelazni (M70B, M70AB1) i model (prvobitne) tekuće proizvodnje (M70B1, M70AB1). 

Kod početnog modela M70 drveni kundak je bio fiksiran za sanduk preko repa, pomoću tri zavrtnja. Modeli 70 i 70A imali su sanduk u vidu monobloka, zadeblјanog sa leve strane radi ugradnje zadržača zatvarača u zadnjem položaju. Cev je bila vezana za sanduk navojnom vezom, poklopac sanduka je izrađivan od lima deblјine 1,5 mm bez rebara za ojačanje, a telo okvira je sa leve strane bilo prorezano radi prolaza zuba zadržača zatvarača. Oružje M70A1 razlikovalo se od početnog M70A po tome što je sa na levoj strani sanduka, pomoću vijaka, ugrađeno postolјe za montažu uvoznog pasivnog uređaja za noćno nišanjenje prve generacije, HV 5×80 AT holandske kompanije Oldelft Groep NV iz Delfta (Delft).

Kod prelaznih modela M70B i M70AB izvršena je izmena kod drvenog kundaka: sa sandukom je spojen uzdužnim vijkom i spojnicom. Dalјe, sa sanduka oba modela, koji je i dalјe izrađivan u vidu monobloka, uklonjen je zadržač zatvarača, a njegovu ulogu preuzeo je donosač metaka okvira. To je uslovilo da se sa leve strane okvira ukloni prorez. Cev je sa sandukom sada bila vezana preko cilindričnog presovanog spoja osiguranog utvrđivačem, a skraćena je i dužina postolјa prednjeg nišana.

Na modelu M70B1, kod veze kundaka sa sandukom, uklonjena je spojnica, odnosno vijak je direktno uvrnut u sanduk. Kod oružja M70B1 i AB1 pristupilo se izradi sanduka i poklopca sanduka od tanjeg lima (0,9 mm), zbog čega su ovi delovi dobili rebra za ojačanje. Izmenjen je utvrđivač okvira, a mehanizam za okidanje dobio je usporač. Na ustima cevi je umesto zaštitnog prstena ugrađen kompenzator, a zatvarač i nosač zatvarača su nešto olakšani.

Tokom vremena u tekućoj proizvodnji je na modelu M70AB1 ponovo počela izrada sanduka od lima deblјine 1,5 mm, preklopni kundak je ojačan, a regulator palјbe dobio je duži ispust na poluzi za biranje želјenog položaja. Osim toga, oružje M70B1 i M70AB2, koje je sa leve strane sanduka imalo postolјe za pasivni nišan, dobilo je sufiks „N” (M70B1N, M70AB2N). Ukoliko je na njima bio postavlјen domaći pasivni nišan PN 5×80 (proizvodnje „Zrak”, po holandskoj licenci), puni naziv oružja je glasio 7,62 mm M70B1N-PN i M70AB2N-PN.

Poštujući Pravila ponašanja EU o izvozu oružja (EU Code of Conduct on Arms Export), a uz pomoć i saradnju SAD i NATO, „Jugoimport-SDPR” je od 2007. godine sklopio više ugovora o prodaji naoružanja oružanim snagama Iraka i Avganistana. U sklopu ovih isporuka značajno mesto su zauzimale Zastavine automatske puške u kalibru 7,62 milimetara. U cilјu realizacije ovih projekata, u Zastavi su izgrađeni eksportni modeli pušaka/automata M70B3 i M70AB3. Ove varijante nastale su uklanjanjem tromblonskog nišana – regulatora gasova i šipke sa oružja M70B1 i M70AB2, tako da se na njih mogao montirati podvesni bacač granata 40 mm BGP-25.

Kvalitet domaće varijante AK-47 – M70 omogućio je Zastavi da preko „SPDR-a” uđe u niz izvoznih poslova, koji su uglavnom sklapani u skladu sa tadašnjom spolјnom politikom SFRJ, zasnovanom na principima nesvrstavanja i prijatelјske saradnje. FAZ je promovisan, između ostalih zemalјa, u Libanu, Kuvajtu, Emiratima, Angoli i Zambiji. 

Jedan od najvećih izvoznih poslova skloplјen je sa Irakom. Naime, tokom 1976. godine „Jugoimport-SDPR” je pokušao da zainteresuje Bagdad za novu snajpersku poluautomatsku pušku 7,92 mm M76. Irak je, međutim, pokazao interesovanje za naše automatske puške M70B1 i M70AB2. Ubrzo je skloplјen ugovor o prodaji licence i započeta je izgradnja fabrike pod kodnim imenom Zastava – KOL 6. (KOL je šifrovani naziv za projekte transfera licenci i tehnologije koje je Jugoimport–SPDR ugovarao sa Irakom. Primera radi, KOL–1 je predstavlјao izgradnju pogona za hemijse elemnte neophodne za proizvodnju municije i fabrika lovačke municije u Latifiji (Latifiya), severno od Bagdada; KOL 3 je bio transfer tehnologije i izgradnja fabrike za proizvodnju mina 60 i 82 mm (kompleks El Bakr – Aḥmad Ḥasan al–Bakr u Aleksandriji – Iskenderiye, Aleksandria, koji je realizovan od 1980. do 1984. Glavni izvođač radova u oba programa je bio valјevski Krušik.) Vođa grupe za izradu glavnog projekta bio je dipl. inž. Milan Ćirić; za izbor opreme zaduženi su inženjeri Milutin Zdravković, Stevan Tomašević, Miloš Đoković i Stanislav Nikolić, a glavninu posla oko prevođenja crteža i tehničkih uslova, te obuke kadrova, obavio je Miloš Ostojić. Izgradnja fabrike i izrada nulte partije dovršeni su 1979. godine. U novom zavodu Al Kadisija (Al-Qādisiyyah) u Bir Masamadu, pokrajina Babil (Bi’r Musa mmad, Babil, južno od Bagdada), započeta je serijska izrada iračke AP 7,62 mm pod nazivom Tabuk (Tabūk). Naši stručnjaci morali su da savladaju probleme vezane za izmene nastale tokom procesa proizvodnje, te probleme proistekle iz lošeg kvaliteta municije iračke produkcije. 

Dužina osnovne varijante M70 bila je 950, a M70A – 640 mm (bez noža), masa M70 – 3.760, a M70A – 3.700 g, početna brzina zrna M67 (Vo) iznosila je 720 m/s, borbena brzina gađanja – 120, a teoretska – 600 metaka u minuti.

U novije vreme, iz FAZ M70 će nastati serija 7,62 mm M05E (M05E, M05E3, M05C1, M05G1). Paralelno sa oružjem u kalibru 7,62 x39 mm, Zastava je FAZ razvijala u kalibrima 7,62 mm NATO i 5,56 mm NATO a M70 će predstavljati u bazu za naše nove puške M21 i modularni sistem M19. O ovim serijama biće reči kasnije.