Monitor Sava ponovo zaplovio

Poznato je da je do danas u plovnom stanju sačuvan samo austrougarski monitor Leita, koji u Budimpešti predstavlja svojevrsnu međunarodnu atrakciju i ostvaruje znatne prihode mađarskom turizmu. Praktično tek dve decenije unazad, sazrela je svest da i kod nas postoji jedan od monitora, i to sa daleko burnijom istorijom od Leite. Radilo se o Bodrogu, poznatom i pod jugoslovenskim imenom Sava. U to vreme je pokrenuta akcija da se brod sačuva od propadanja i restaurira. Pri tome, zanemarivan je njegov staž u, praktično, tri mornarice, a insistiralo se u netačnoj tvrdnji da je sa Bodroga ispaljen prvi hitac u Velikom ratu na Beograd.

Monitor Bodrog je izgrađen u Budimpešti i predat austrougarskoj flotili 10 novembra 1904. godine. Pred izbijanje Velikog rata, na Dunavu, sa bazom u Zemunu, bila je stacionirana 1. grupa monitora u kojoj su se nalazili komandni brod Temeš i monitor Bodrog.

Prema naređenju Ministra vojnog Kraljevine Srbije, pontonirsko-minerska četa Prvog inženjerijskog batalјona pod komandom kapetana Mihaila Alića 25. jula je postavila 600 kg. eksploziva kod prvog stuba železničkog mosta. Graničnu crtu na sredini železničkog mosta, u 16 časova 28. jula, poslednji je prešao sveštenik katoličke kapele Sv. Ladislava Robert Bezecki, koji je iz Srema u Beograd preveo svoju majku Mariju Živoder. Na razvoj situacije oko Beograda najviše je uticala važnost rečnih komunikacija zbog dotura ratnog materijala, hrane i trupa. Austrougarska Dunavska flotila je, naime, prešla u stanje pune bojeve gotovosti još 23. jula, a stupila je u akciju i pre oficijelne objave rata, 26. jula, pleneći srpske trgovačke brodove.

Tokom večeri 28. jula oficiri su na monitorima, pred postrojenim posadama, pročitali proglas o objavi rata. Austrijski mornari su poruku pozdravili uzvikom Hurra i nacionalnom himnom Gott erhalte Franz den Kaiser;na brodovima sa većinskim hrvatsko-mađarskim posadama zaorio se uzvik E1jen i zvuci svečane pesme Szozat. Nakon toga je određeno da prvi topovski hitac na srpsku prestonicu ispali artilјerijski kaplar hrvatske nacionalnosti. U 0.30 časova 29. jula sa austrijske strane dejstvo je započela artilјerija. Intenziviranje pešadijske i artilјerijske vatre bilo je signal za kapetana Alića da električnim putem aktivira eksploziv postavlјen na čeličnu konstrukciju prvog kraka železničkog mosta. U 1.30 časova gradom se razlegla strahovita eksplozija. Rušenje mosta primoralo je na odstupanje austrijske brodove koji su zaplovili Savom radi dotura materijala svojim trupama uzvodno; četiri teglјača pokušala su da se dokopaju sigurnosti zemunske luke. U pomoć im je isplovio komandni monitor Temeš, koji je, sa rastojanja od 3500 m, po naređenju kapetana Fridriha Grunda, 29. jula u 2.20 časova, otvario vatru iz dva kupolna škodina topa. Posade topova su prvim hicima pokušale da preseku električni kabl na železničkom mostu kako bi sprečili dalјe miniranje, a potom su nastavile dejstvo po kasarnama u Donjem gradu beogradske tvrđave. To su bile prve granate sa monitora koje su pale na Beograd. Neposredno nakon otvaranja vatre sa Temeša, komandnom monitoru se pridružio Bodrog kojim je komandovao kapetan linijskog broda Paul Ekl.

Bodrog je učestvovao u borbenim operacijama na srpskom vojištu sve do 1915 godine, kada je vatrom sa reka podržavao i drugo osvajanje Beograda. Nakon pada Srbije, monitor je nastavio akcije tokom Dunava, prvo protiv Rumunije, a kasnije sve do crnomorskog ušća.

Austrougarskoj Dunavskoj flotili je13 oktobra 1918. naređeno je da se prikupi u Braili. Odavde su brodovi krenuli  uzvodno, sa cilјem da se dočepaju Budimpešte. Flotili se 16. oktobra, kod Lom-Palanke, pridružio monitor  Bodrog. 

 Krajem oktobra flotila je dobila zadatak da podržava prelazak ostataka austrougarske vojske iz Srbije na levu obalu Dunava. U opšetm rasulu, ove dužnosti prihvatio se jedino Bodrog.

   Monitor je u noći između 30 i 31. oktobra obezbeđivao prelazak austrougarskih i nemačkih jedinica preko Dunava u rejonu Grocka-Beograd. No, zbog iznenadne pojave guste magle, brod se nasukao na levu obalu Dunava, nasuprot Višnjice. Šesta brdska baterija Moravskog artilјerijskog puka 1. moravske brigade je 1. novembra otvorila vatru na nasukani monitor te ga je posada napustila. Austrijanci su ipak, sve do 5 novembra, iskrcavali materijal sa broda. Konačno, toga dana srpske trupe su i fizički posele monitor. 

Tokom 1919 godine monitor je odsukan i remontovan. Iz izveštaja pov. br. 401/I od 26 juna iste godine, vidi se da je prema ličnom naređenju kralja Petra I staro ime broda, Bodrog, promenjeno u Sava. Remontovani monitor Sava je u sastav rečne flotile Kralјevine SHS uveden u aprilu 1920, a Kralјevini SHS je zvanično dodelјen 15. novembra iste godine. Naime, tek u aprilu je bio obezbeđen dovoljan broj poverljive i izobražene momčadi koja je mogla da upravlja brodom. Na krmi monitora Sava se u tom trenutku zavijorila srpska zastava. Treba imati u vidu da je tek odlukom Ministarskog saveta br. 145, objavlјenom u Službenim  novinama 3. septembra 1921, usvojena nova pomorska zastava sa rasporedom boja i simbolima novoosnovane države, Kralјevine SHS.

U vreme nemačkog napada na Jugoslaviju, 6 aprila 1941, Savom je komandovao poručnik bojnog broda Srećko Rojs.Monitor se nalazio u sastavu Prvog diviziona monitora stacioniranog u Dubovcu, pod operativnom komandom 3. dunavske pešadijske divizije. Sava je bila zadužena za kontrolu rumunske granice i prvih ratnih dana je na Dunavu polagala mine.

Kada je bilo očito da predstoji slom jugoslovenske vojske, monitor se povukao do Beograda-Zemuna. Dalje povlačenje rekom nije bilo moguće pošto visoki vodostaj nije omogućavao prolazak ispod mostova. Tako je 12 aprila 1941 Sava potopljena u visini Zemuna a posada je prekrcana na remorkere Tanasko Rajić i Raška.

Tokom 1942 godine pripadnici oružanih snaga NDH su izvukli, reparirali i Savu uključili u sastav svoje ratne flotile. Monitor je bio baziran u Slavonskom Brodu a patrolirao je Savom štiteći konvoje. U noći 8 septembra 1944. posada je u blizini Slavonskog Broda potopila brod i priključila se partizanima. Tokom 1946 godine  dizalica Lepenica, koja se sastojala od dva šlepa sa velikom platformom na kojoj su bila montirana vitla na ručni pogon (svako vitlo je okretalo desetak ljudi) izvadila je monitor  koji je obnovljen i 1952,  pod starim nazivom Sava, uveden u sastav Rečne flotile JNA. Remontovani monitor je imao deplasman 440 tona, diemnzije 56,20 metara, širinu 9,50 metara i gaz 1,50 metra. Pogon se satojao do dve stapne mašine od 515 kW (700 KS). Plovio je brzinom 24,9 km/čas, a posadu je činilo 90 članova. Bio je naoružan sa dva topa 105 mm SFK L/50, dvocevnim topom 40 mm Flak, jednocevnim topom 40 mm Flak i četiri topa 20 mm Flak.

Sava je konačno isključena iz rečne flotile 1959 godine a 1962 je kao razoružano, civilno plovilo ustupljeno novosadskom preduzeću Heroj Pinki.

 Plovni pristan PP monitor Sava (ranije monitor Bodrog), za kulturno dobro proglašen je rešenjem Muzeja nauke i tehnike broj 234/1 od 13. decembra 2005. godine, u vreme kada se isti još uvek nalazio u vlasništvu firme AD Heroj Pinki. Tokom procesa privatizacije navedene firme, monitor je došao je u posed novog vlasnika, preduzeća Dunav grupa agregati iz Novog Sada. Međutim, nakon što je premešten sa obale Dunava kod Novog Sada, nije se znalo gde je ovaj zakonom zaštićeni brod usidren. U suštini, monitor se u aprilu 2013 nalazio kod Savskog keja, uz veliku Topolu, između starog mosta i Gazele. Odatle je premešten u visinu Ade Huje, gde su ga u mulјu pronašli istoričari iz Instituta za savremenu istoriju i predložili da se pretvori u ploveći muzej.

Na osnovu člana 33, stav 1, Zakona o kulturnim dobrima, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je  30. januara 2014. donelo rešenje  broj 633-00-23/2014-02 da se kulturno dobro Plovni pristan PP monitor Sava registarski broj NS-P-952 A, ranije rečni vojni brod Bodrog, preda na staranje Ministarstvu odbrane Republike Srbije. Rešenjem ministra odbrane br. 195-80 od 1. avgusta 2014, formirana je Posebna radna grupa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije radi rešavanja statusno-pravnog i imovinskog pitanja kulturnog dobra Bodrog, u cilјu povraćaja istog u državno vlasništvo i stavlјanja broda od strateškog značaja za Srbiju, koji predstavlјa raritet svetskih razmera, kao jedini preostali bojni brod iz grupe rečnih monitora sa kojih je izvršen prvi artilјerijski udar u Prvom svetskom ratu i koji je jedan od deset plovila tog tipa na svetu, u funkciji obeležavanja stogodišnjice Velikog rata. Uprava za tradiciju, standard i veterane Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane je ugovorom br. 1591-16  od 15. septembra 2015. od Akcionarskog društva Dunav grupa agregati zvanično preuzela plovni pristan (PP) monitor Sava. U organizaciji Vojnog muzeja, Rečne flotile, 5. logističkog batalјona i Jugoslovenskog rečnog brodarstva, kod Ade Huje je sprovedeno odsukivanje broda i njegovo premeštanje na sidrište Ušće.

Zamisao da monitor Sava bude pretvoren u brod-muzej bila je predviđena za 2019. godinu. Za remont broda je zadužena firma BEOLINE iz Apatina, a prema programu restauracije koji je uradio radni tim MO i VS; u periodu od 2017. do 2019. godine urađena je restauracija broda, prevashodno u brodograđevinskom smislu, nakon čega je trebalo da usledi muzeološko opremanje. Sava je 2021 godine preuzeta iz Apatina i prebačena do luke-sidrišta Ušće. Datum svečanog otvaranja broda-muzeja još uvek nije definisan.

Kao što je to kod nas uobičajena praksa, ljudi koji su neposredno radili na mnogim vojnim projektima, čak i onim vezanim za istoriju, ostali su nepoznati široj javnosti. Primera radi, sa ponosom se priča o uspehu naše vojne industrije na ino-tržištima ali niko ne spominje autore sredstava koja su doprinela tom uspehu. U knjizi Konstruktori i pešadijsko oružje Srbije pokušali smo tu nepravdu da ispravimo iznoseći biografije konstruktora pešadijskog naoružanja do kojih smo mogli doći. Isti slučaj je i sa monitorom Sava-Bodrog, koj bi trebalo da postane ponos istorije Rečne flotile ali i unosna turistička atrakcija. Zahvaljujući kolegama sa FB Grupe Jugoslovanska Ratna Mornarica-JRM došli smo do imena ljudi koji su obavili pionirski posao restauracije broda starog više od jednog veka. Stručnu Komisiju MO i VS su činili: pp Vukadinović - UTSV MO, kf Radislav Jović - VTI UOT MO, pp Jovo Dautović - TOC GŠ VS, Vojkan Madić - TOC GŠ VS, kf Darko Stričić - RF KoV GŠ VS, pp Nikolić Goran ULo GŠ VS, dr Mirko Peković VM UTSV MO, kao i pravnica i finansista iz UTSV. Teret su u stručnom smislu nosili inženjeri Jović, Dautović i Madić. Iz istog teksta naslućuje se da se otvaranje Save za širu publiku može očekivati 11 novembra (za Dan primirja?).