Ručne bombe i bacači Aasen M1909, M1910 i 1915

Srpska vlada je 12/25. oktobra 1912. godine odlučila da iziđe u susret bugarskoj molbi i uputi dve divizije kao pomoć pri opsadi Jedrena. Komandant Druge amrije, general Stepa Stepanović, 22. oktobra/4. novembra je primio naređenje Vrhovne komande da primi komandu nad Timočkom divizijom I i Dunavskom divizijom II poziva, te da krene u pravcu Jedrena i stavi se na raspolaganje bugarskoj Vrhovnoj komandi. 

General Stepanović je bio svestan da mu predstoje opsadne i rovovske borbe. Tako se javila potreba za specijalnim bombaškim odelјenjima, opremlјenim ručnim bombama koje se mogu ubacivati u protivničke rovove (slično dejstvu minobacačkih mina). Vasićeve bombe M1904 i M1912 sa telima oblika kvadra, nisu se pokazale najpogodnijim za ovakav način borbe. Jedina bomba koja je ispunjavala zahteve bila je danska granata sistema Osena (Aasen) sa padobranom, koja je na cilј padala praktično vertikalnom putanjom.

Tako je srpska vojska po hitnom postupku, bez ikakvih prethodnih ispitivanja, nabavila 12.000 ručnih bombi sistema Osen tipa A (M1909) i B (M1910). Novim sredstvima opremlјena su bombaška odelјenja 13, 14, 15, 20 i prekobrojnog puka I poziva, te 7, 8 i 9. pešadijskog puka II poziva. Masa tela bombe M1909 iznosila je 806 g. a masa eksplozivnog punjenja -160 g. (ukupna masa bombe 980 grama). Bomba M1910 opremana je telom mase 927 g. i eksplozivnim punjenjem od 170 grama (ukupna masa – 1110 g). Efektivno dejstvo šrapnela bilo je u krugu prečnika 14 m. Preostale Osenove bombe ovog sistema su u julu 1914. godine, Uredbom AS.Br.10.353, procenjene i podelјene operativnim trupama. No, zbog komplikovane konstrucije, nedovolјne bezbednosti prilikom rukovanja i malog učinka, već tokom avgusta 1914. godine potpuno su povučene iz upotebe.

Norveški artilјerijski narednik na službi u tvrđavi Oskarsborg (Oscarsborg festning), Nils Osen (Nils Waltersen Aasen, 1878-1925), tokom 1903. godine je, naime, započeo prve eksperimente sa ručnim granatama. Komandant tvrđave Georg Stang(Hans Georg Jacob Stang, 1858-1907), inače bivši ninistar odbrane, pružio je mladom podoficiru punu podršku u radu. Tako se 1906. godine pojavila prva Osenova bomba sa padobranom. Granatu su činile dve cilindrične limene kutije – šire, spolјašnje, i uže, unutrašnje.

Prostor između kutija popunjavan je čeličnim kuglicama, a u unutrašnjem cilindru nalazilo se eksplozivno punjenje. U sredini eksplozivnog punjenja bio je utvrđen perkusioni upalјač ukune mase 12 grama; upalјač se satojao od cevčice sa 3,5 g. živinog fulminata, kapsle i zaptivača (drvenog čepa i kartonskog kotura). Granata je imala dva drvena zaptivača – gornji, kružni, i donji, koji je, u suštini, činila šuplјa, drvena ručica. U otvoru ručice bio je smešten udarni mehanizam koji je činilo uže, dužine 9 m, jednim krajem vezano za prsten igle osigurača, osigurač, opruga, telo udarača i udarna igla.

Kako se bomba aktivirala jedino udarom prednjeg dela o prepreku, opremana je ”upravlјačem” – minijaturnim padobranom koji su činile 4 špice povezane svilenim platnom. Prilikom bacanja bombe, vojnik bi držao slobodan kraj užeta; nakon leta od 3,7 do 4 m, uže je potezalo iglu osigurača, osigurač bi ispadao iz ležišta i oslobađao udarač, koji bi tokom dalјeg leta na mestu držala samo opruga. Prilikom udara u cilј, masa tela udarača bi usled inercije savlađivala otpor opruge i tako igla aktivirala kapslu. 

Osen je 20. maja/2. juna 1906. godine u Kristijaniji (Oslu) svoj pronalazak zaštitio patentnim listom br. 16.383 i, za sumu od 80.000 kruna, sva prava ponudio domaćem Ministarstvu odbrane. No, Norvežani nisu pokazali nikakav interes za ručne bombe iako je Olsen ponudu snizio čak na 2000 kruna! Nakon toga, Osen je otputovao u Nemačku i 1907. godine za isto rešenje dobio patentni list № 5792. Određeni interes za njegov pronalazak pokazala je firma ”Rheinische Metallwaren u. Maschinenfabrik”iz Semerde (Sömmerda). Fabrika je 14/27. maja 1907. u Olsenovo ime podnela zahtev za zaštitu rešenja u SAD i već 6/19. novembra dobila američki patentni list za ”Eksplozivnu ručnu granatu” (Explosive Hand Shell) №  871.156. 

Osen je punu finansijsku podršku dobio tek u Kopenhagenu, od poznate danske kompanije ”Dansk Rekyl Riffel Syndikat A/S” (ranije poznate kao ”Compagnie Madsen A/S”). Zahvalјujući dobijenim sredstvima, u Danskoj je osnovao sopstvenu ”Fabriku za proizvodnju Osenovih granata” (Det Aasenske Granatkompani) i započeo serijsku proizvodnju ručnih bombi tipa ”A” (Aasen Käsikranaatti A) i ”B” (Aasen Käsikranaatti B). Tokom 1913. godine Osen je razvio i granatu tipa ”C” (N.W. Aasen Käsikranaatti C), koju su 1915. uveli u naoružanje Nemci (Shirmhandgranaten) i Francuzi (Grenade à parachute Aasen type C Mle.1915 percutante). Granata M1915 (C) je imala jednodelno cilindrično telo sa dvostrukim gornjim poklopcem u obliku kalota, pri čemu je samo ovaj prostor bio ispunjen šrapnelima. 

Francuzi su bili impresionirani Osenovim konstrukcijama (osim ručnih bombi, radio je i minobacače, minobacačke mine i druga ubojna sredstva). Osen se preselio u Pariz, dobio je počasni čin pukovnika francuske vojske i tamo pokrenuo čak 15 zavoda za proizvodnju oružja u kojima je radilo 25.000 lјudi. Samo za francusku armiju proizvedeno je 16,5 miliona granata M1915 i 15.000 minobacača 86 mm M1915. Prema američkoj senzacionalističkoj štampi tog vremena, Osen je zaradio 75 miliona dolara tako da se svrstao u red najbogatijih ”trgovaca smrti”. Možda je ova procena bila i preterana, ali, činjenica je da je u Parizu kupio palatu u Bulonjskom parku  (Avenue du Bois de Boulogne, od 1927 – Aveniji maršala Boša) te da je imao letnjikovac na rivijeri, u Nici. 

Od oktobra 1916 do kraja 1918 godine, srpska vojska je dobila oko 500.000 francuskih ručnih bombi F1 i OF1, kao i 25.000 tromblona sa granatama ”V-B”; no, poučena ranijim iskustvima, srpska Vrhovna komanda nije prihvatila ni jedan komad Osenovih granata M1915 tip C.

Bacači 86 mm Osen

Na saradnik Dragi Ivić je pisao o sovjetskom bacaču ampula M1941 i njegovim korenima u bacaču Osen (Aasen) iz Velikog rata. Malo je poznato da je i srpska vojska na Solunskom frontu koristila upravo bacače Osen (Aasen, Asen, Azen).

Nils Osen je u svojoj danskoj fabrici Det Aasenske Granatkompani paralelno sa ručnim bombama  razvio i krajnje jednostavan bacač granata. Naime, ideja se zasnivala da se obična, glatka cev prečnika 86 mm napuni granatom i zatvori sa zadnje strane; na zadnji kraj cevi je bio ugrađen zatvarač puške sistema Norvežanina  Jakoba Jarmana (Jacob Smith Jarmann, 1816-1894; puške 11 mm M1877 i/ili 10,15 mm M1884. Ovde  je interesantno  napomenuti da je Jarmanov metak 10,15 mm poslužio Kosti Milovanoviću kao polazna osnova za razvoj srpske ”kokinke”).

Udarna igla zatavrača inicirala je pogonsko punjenje – običnu mesinganu ili kartonsku lovačku čahuru kalibra 12, 16 ili 20 ili pin-fire metak 24 mm Gevelot & Gaupillat, punjene sa 8, 10 ili 12 grama crnog baruta. Potisak baruta izbacivao je granate tipa Excelsior AB (zapaljiva i dimna) i Excelsior B (eksplozivna sa šrapnelskim dejstvom). No, kao i kod ručnih bombi, Norveška i Švedska nisu pokazali nikakvo interesovanje sve do 1917, kada su, videvši da ih Francuzi uveliko koriste, i sami pristupili proizvodnji bacača Osen M1917.

Užasni uslovi rovovskog rata primorali su Francuze da potraže bilo kakvo sredstvo koje bi moglo da izbacuje franate (ručne ili bilo kakve) ubacnom putanjom u bliske nemačke rovove. Za tu svrhu koriščene su čak i kopije srednjovekovnih samostrela. Osenova jeftina i jednostavna konstrukcija se pokazala idealnom pa je Pariz naruči verziju koja se od originala razlikovala samo po tome što je umesto Jarmanovog, iskrorišćen zatvarač jednometnih francuskih pušaka 11 mm Gras M1874! Većina izvora navodi da su Francuzi naručili 1282  ‘mortiers Aasen de 86 mm’, koji su isporučeni na front od septembra 1915 do februara 1916. godine (čak i označene kao Mle 1915). No, bacači su na front stigli znatno ranije: Illustraded War News je u svom broju od 30 decembra, objavio probu bacača Osen (Aarsen!) u Flandriji izvedenu 23. decembra 1914 godine. Osim toga, sačuvane su fotografije Poilu – francuskih pešadinaca kako rukuju bacačem Osen obučeni u stari tip uniformi, zamenjen 1915 godine.

Francuskoj armiji je ukupno isporučeno 15.000 ”minobacača” 86 mm M1915. No, već početkom 1917, ovo oruđe/oružje je zbog neefikasnosti i opasnosti po ruovaoce, povučeno iz upotrebe i zamenjeno modernijim minobacačima. Srpskoj vojsci na Solunskom frontu je od odbačenih, ustupljeno 100 bacača М1915 Mortier de 86 mm Aasen.

• Model : 1915
• Kalibar: 86 mm
• Masa u borbenom položaju : 20 kg
• Dužina cevi u kalibrima : 8
• Žlebova: 0 (glatka cev)
• Masa projektila : 1350 g (Excelsior tip B explosiv ili Excelsior tip AB sa fosforom)
• Početna brzina (Vo): 55 m/s (Excelsior tip B) – 50 m/s (Excelsior tip AB)
• Kadenca : 10 granata/ min.
• Domet: 310 m (Excelsior tip B) – 260 m (Excelsior tip AB)
• Elevacija : +10° do +70°