Američka mornarica je 1945. godine zatražila noćni lovački avion baziran na nosačima aviona, koji će imati mlazni motor, dobre performanse i radar velikog dometa. Na konkursu su učestvovale četiri kompanije – Grumman, Curtiss, Douglas i Fleetwings. Douglas je pobedio 3. aprila 1946. godine i dobio „odrešene ruke“ za isporuku prva tri prototipa XF3D-1 Skyknight.
Vođa projektnog tima je bio Ed Hajneman (Ed Heinemann). Prvi prototip je poleteo 23. marta 1948. godine a za komandama aviona je bio Rasel Tou (Russell Thaw).
Lovački avion F3D-2 je naručen u avgustu 1949. godine i prvobitno je trebao da ima motore Westinghouse J46-WE-3 sa po 20,5 kN potiska, ali je zbog problema u razvoju ovog motora morao da bude opremljen sa J34-WE-36/36A sa po 15,1 kN potiska. Avion je poleteo 14. februara 1951. godine i imao je veće uvodnike vazduha, repni radar AN/APS-28 dometa 6,5 km, deblje čeono staklo, autopilota i bolju klimatizaciju u kabini.
Douglas F3D-2 Skyknight je korišćem u Korejskom ratu i oborio je više neprijateljskih aviona nego bilo koji drugi mornarički i marinski lovac. Prva pobeda je ostvarena 3. novembra 1952. godine, a zanimljiv je podatak da je upravo ovaj avion postigao i prvu vazdušnu pobedu bez vizuelnog kontakta, jer je to i prvi avion koji je koristio projektile vazduh-vazduh. Posle Korejskog rata, „Nebeski vitez“ je povučen iz prve borbene linije i zamenjen je avioni F4D Skyray. Verzija EF-10B (A3D-2Q) je korišćena u Vijetnamskom ratu za protivelektronska dejstva do 1969. godine, a konačan izlazak iz operativne upotrebe je usledio godinu dana kasnije.
- Proizvođaĉ: Douglas Aircraft Company.
- Namena: Dvomotorni mlazni palubni lovački avion, dvosed.
- Verzije: XF3-D1 (prototip), F3D-1 (posle 1962. F-10A, dvosedi lovac, J34-WE-32; 28 primeraka), F3D-1M (posle 1962. MF-10A, konvertovano 12 F3D-1 ta testiranje projektila), F3D-2 (posle 1962. F-10B, poboljšana verzija, J34-WE-36; 237 primeraka), F3D-2B (jedan primerak F3D-1 za test naroužanja 1952. god), F3D-2M (posle 1962. MF-10B, F3D-2 konvertovan za nošenje AIM-7; 16 prim.), F3D-2Q (posle 1962. EF-10B, F3D-2 konvertovan za elektronsko ratovanje; 35 prim.), F3D-2T (F3D-2 konvert u trenažni noćni lovac; pet primeraka), F3D-2T2 (posle 1962. TF-10B, F3D-2 za trenaţu radarskih operatora; 55 prim.), F3D-3 (nezavršen projekat sa zakošenim krilima).
- Pogonska grupa: Dva turbomlazna motora Westinghouse J-34-WE-36A, potiska po 15,1 kN.
- Dimenzije: Razmah krila 15,24 m; duţina 13,85 m; visina 4,90 m; površina krila 37,16 m2, m.pr. 6813 kg; m.maks. 12151 kg.
- Karakteristike: Brzina – maksimalna na visini od 10668 m 852 km/h. Brzina krstarenja 731 km/h. Brzina penjanja 15 m/s. Operativni vrhunac leta 11200 m. Borbeni radijus dejstva 644 km. Dolet 2212 km.
- Naoružanje: Četiri topa kalibra 20 mm Hispano Suiza M-2 sa po 200 granata. Određen broj aviona F-3D-2 nosio je i četiri rakete vazduh-vazduh AIM-7 Sparrow-1.
- Razvoj: Prvi let prototipa obavljen je 23. mart 1948. godine. Prvi let serijskog aviona usledio je 13. februar 1951. godine. Borbena premijera bila je u Korejskom ratu, juna 1952. godine tokom noćne borbene misije. Elektronska verzija primenjivana je u Vijetnamskom ratu od 1965. do 1969. godine. Ukupno je proizvedeno 265 primeraka.
- Korisnik: SAD.