U aprilu 1941. godine, američki general-major Henri H. Arnold (Henry H. Arnold) je u Velikoj Britaniji prisustvovao demonstraciji mlaznog aviona Gloster Meteor. Uvidevši koliko su britanski saveznici napredovali u razvoju ovakve letelice zatražio je (i dobio) planove za motor Power Jets W.1.
Već u septembru iste godine, on je ponudio kompaniji General Electric ugovor za proizvodnju američke verzije ovog motora. Sutradan je Lorens Dejl Bejlu (Lawrence Dale Bell), predsedniku kompanije Bell predložio da napravi lovački avion koji bi koristio taj motor. Bejl je pristao i u kompaniji su odmah prionuli na posao da bi dizajn budućeg lovca bio završen 9. januara 1942. godine. Prvi zvaničan let je obavljen 2. oktobra iste godine, a avionom je upravljao pukovnik Lorens Krejgi (Laurence Craigie). Sledećih nekoliko meseci nastavljeno je sa ispitivanjem prva tri prototipa XP-59A, a avion je testirao i Čak Jeger (Chuck Yeager) koji je kao lošu stranu aviona naveo brzinu a kao dobru lakoću upravljanja. Iako isporuka YP-59A, 13 test aviona, još nije bila gotova, američko armijsko ratno vazduhoplovstvo (USAAF) je već bilo naručilo 80 komada serijskih P-59 A.
YP-59A je imao snažniji motor ali pomaka u brzini nije bilo. Jedan od tih 13 aviona je isporučen britanskom ratnom vazduhoplovstvu (RAF), dok su Britanci Amerikancima poslali jedan Gloster Metor. Britanski piloti su dali nepovoljnu ocenu u poređenju sa Meteorom, a i u poređenju sa klipnim lovcem P-51 Mastang. Airacomet je takođe bio inferioran. Dva primerka YP-59A su isporučena američkoj mornarici, ali su posle nekoliko testova utvrdili da nije pogodan za baziranje na nosačim aviona.
Suočeni sa teškoćama koje mogu uslediti u daljim ispitivanjima, u kompaniji Bell su odlučili da prekinu proizvodnju posle proizvednih 30 primeraka P-59A i 20 P-59B, što čini ukupno proizvednih 66 primeraka.
Iako nije bio uspešan, P-59 Airacomet je prvi američki avion na mlazni pogon, projektovan i napravljen tokom Drugog svetskog rata. Takođe, nije imao ni borbeno iskustvo11 i bio je lošijih letnih karateristika od klipnih lovaca tog vremena, ali je postavio temelje u razvoju aviona na mlazni pogon u Sjedinjenim Američkim Državama. Iskustvo i letna ispitivanja koja su stekli piloti i inženjeri u razvoju ovog aviona su bili od velike važnosti u budućem razvoju mlazne avijacije.
- Proizvođač: Bell Aircraft Corporation.
Namena: Dvomotorni mlazni lovački avion, jednosed. Verzije: XP-59A, YP-59, P-59A, P-59B. - Pogonska grupa: Dva turbomlazna motora General Electric J-31-GE-3, potiska po 8,90 kN.
- Dimenzije: Razmah krila 13,87 m; dužina 11,83 m; visina 3,76 m; površina krila 35,9 m2; m.pr. 3600kg; m.maks. 5760 kg.
- Karakteristike: Brzina – maksimalna na visini od 6100 m 664 km/h. Brzina penjanja 16,25 m/s. Operativni vrhunac leta 14080 m. Dolet 386 km (837 km sa dopunskim rezervoarima).
- Naoružanje: Jedan top kalibra 37 mm M-4 i tri mitraljeza 12,7 mm. Kao lovac-bombarder do 907 kg raznih bombi i raketa.
- Razvoj: Prvi let prototipa 2. oktobra 1942. godine. Uveden u naoružanje 1943. godine. Povučen iz naoružanja 1949. godine.
- Korisnici: SAD, UK.
