Roth-Steyr M07
Sin poznatog češkog konstruktora oružja Sylvestr-a Krnke, Karel, u svom projektnom birou u Pragu razvio je pištolj kalibra 8 mm sa zabravljivanjem na principu dugog trzanja i rotacije (za 90°) cevi. Zaštitivši pronalazak u bečkom patentnom zavodu (pat. Nr. 44/2031 iz 1894. godine), Krnka je pištolj (pod oznakom M1895) ponudio austrijskoj vojsci. Na trupnim testovima sprovedenim tokom 1897/98. godine, pištolji su sa uspehom položili probu na 1500 metaka. Bez obzira na to, konzervativni vojni krugovi ipak su se odlučili za revolver (Rast & Gasser M1898).
Ovo nije pokolebalo upornog Čeha. Krnka je 1898. godine prešao na mesto konstruktora i direktora fabrike municije „Georg Roth Aktiengesellschaft” u Beču, gde je preneo svu dokumentaciju za svoje oružje. Uz pomoč fabričkih konstruktora, on je pristupio usavršavanju pištolja (skraćivanje trzanja cevi, moderniji dizajn). Tako je, preko prelaznih varijanti iz 1899. i 1904. godine, nastao model 1907. Slično prvobitnom rešenju, i kod pištolja iz 1907. godine magacin je bio smešten u dršci a punio se odozgo, pomoću okvira sa 10 metaka. Ovako rešen magacin uslovio je pojavu dva dugmeta na levoj strani rama – prvo, kvadratne forme, blokiralo je zatvarač u zadnjem položaju (radi punjenja i pražnjenja oružja). Okruglo dugme, smešteno iznad korica, predstavljalo je zadržač metaka; njegovim potezanjem, opruga donosača je iz magacina izbacivala svu municiju.
Ovaj prototip ponovo je ponuđen austrijskoj armiji, odnosno konjici, tradicionalno usmerenoj na ručno vatreno oružje. Zbog specifičnih uslova službe, konjički oficiri stavili su samo jedan dodatni zahtev: da se udarna igla, nakon opaljenja, automatski povlači za 6 mm unazad. Ovo je trebalo da bude garancija da pištolj u rukama konjanika u galopu neće slučajno opaliti. Istina, ovaj zahtev imao je i negativnih posledica: dodatni otpor koji je izazivalo prethodno napinjanje igle, znatno je povećao silu okidanja. Poslednja izmena na oružju, vezana upravo za mehanizam za okidanje, izvršena je tokom njegove serijske proizvodnje. Naime, prvih godina pištolji M07 (Tip I) izrađivali su se bez razdvajača. Kasnije, kada je ovaj element uveden (uz nužnu izmenu konfiguracije obarače), na desnoj strani rama pištolja (tip II) pojavila se (vidno) baza osovine razdvajača.
Roth-Steyr M07 sa futrolom Austrijski husar naoruzan pistoljem Roth-Steyr M07 (u sredini)
U svakom slučaju, Krnkino oružje je za austrijsku konjicu usvojeno 1908. godine; to mu je donelo slavu prvog oficijelnog vojnog poluautomatskog pištolja u svetu. Zvanični naziv za ovo oružje bio je „8 mm Repetierpistole 07″. No, s obzirom na to da je izrada prve serije bila poverena fabrici ÖEWG u Steyr-u a da je projekat nastao u Roth-ovom konsturkcionom birou, pištolj je neoficijelno označavan i kao „Roth-Steyr M07“. Ovaj naziv nije korektan iz prostog razloga što se isto oružje proizvodilo i u fabrici Fegyvergyar u Budimpešti. Prema nekim procenama, oba zavoda armiji su ukupno isporučila oko 70.000 pištolja M07.
