Pištolj SIG-Sauer P-228 pojavio se daleke 1988 godine. U to vreme prihvaćen je i od nekih delova američke armije (vojne policije, na primer) pod oznakom M11, ali i FBI, DEA i lokalnih policijskih snaga. Nešto kasnije, pojavila se i varijanta M11-A1 sa fosfatiziranom zaštitom i nišanima Sig Lite Night Sigh. Treba razumeti da je ova konstrukcija predstavljala prvi ozbiljan iskorak u odnosu na zastarelo oružje koje je stagniralo još od Drugog svetskog rata. Naime, pojava urbanog terorizma sedamdestih godina XX veka (Crvene brigade, Bader-Majnhof, itd) primorale su snage reda da raspišu nove TTZ za službene pištolje veće zaustavne moći, većeg kapaciteta okvira i osavremenjene konstrukcije. SIG-Sauer se među prvima uključio u osvajanje novog tržišta koje se otvaralo a bio je poznat po svom bravljenju Browning-Peters. Setimo se da se na nekim rešenjima ovog oružja zasnivao i tada najveći uspeh domaće, kragujevačke Zastave, u vidu čuvenog CZ-99.
Kao reminiscenciju na ta vremena, ovde prenosimo članak našeg sjajnog poznavaoca oružja i starog saradnika Slavena Maričića, koji je pisan daleke 1988 godine. Treba uzeti u obzir da u to vreme polimeri još nisu ušli u modu te da se čak i oružje sa delovima od presovanog lima smatralo pomalo čudnim. Stare generacije su još uvek obožavale samo stari, dobri – čelik.
Poslednjih godina na svetskom tržištu pojavilo se pravo mnoštvo novih modela velikih vojničkih pištolja. Skoro svi od tih modela dobijali su i svoje podmodele ili različite varijante istih. Gotovo je postalo pravilo da se novi modeli izrađuju u skraćenoj i takmičarskoj verziji. Naravno, skoro svake godine velike firme obnavljaju ili redizajniraju svoje modele, gotovo bismo mogli reći da ih pripremaju za novu sezonu, kao što se odavno to isto radi, sa, na primer, automobilima ili nekim drugim stvarima.
Ako pogledamo u nazad u potrazi za početkom takvog razvoja događaja, uočićemo da je sve počelo negde početkom 70-ih godina XX veka. Do tada su stvari u svetu velikih vojnih pištolja izgledale više-manje statično, razvoj je bio usporen a ponegde se čak nastojalo takva oružja zameniti manjim i slabijim džepnim modelima. Istina, razvijeno je par modernih pištolja velikih kalibara ali to su uglavnom ostajala komercijalna oružja. Znak za razvoj daljih događaja u svetu velikih vojnih pištolja dat je raspisom dvaju konkursa:za izbor novog pištolja za potrebe američke armije i pištolja za potrebe nemačkih policijskih organizacija. Tada započinje takmičenje konstruktora i prozvođača koje traje i danas. Na tržištu vlada pravi mali rat raznih modela koji svako malo izbace po neku novu varijantu već postojećeg modela. Gotovo bez izuzetka sva ta oružja su u kalibru 9 mm Para, a među izuzetke spadaju .45 ACP. 9Х21 mm, 10 mm Auto.
Na samom početku te borbe za tržište srećemo se sa modelima firme SIG-Sauer. To su zapravo dve firme. SIG je 125 godina stara švajcarska firma, gigant koji proizvodi sve i svašta ali od svog osnivanja poznata je po veoma kvalitetnom oružju koje je izrađivala što samostalno, što u saradnji sa drugim firmama. Sauer je opet dobro poznata firma u svetu lovačkog oružja Njene sačmarice i karabini su veoma cenjeni a naročito se ističu stalnim inovacijama i novim konstrukcijama koje su vrhu svetskih dostignuća. Pištolje je Sauer počeo proizvoditi odavno ali svetsku slavu stiče tek modelom 1938H koji se zapravo pojavio 1939. godine. Bio je to za ono vreme moderan, možemo slobodno reći avangardni model, kojim je firma odgovorila nа Valterove modele PP i PPK iz 1936. Pištolj je bio dvostrukog dejstva i imao je polugu sa leve strane drške za spuštanje oroza. Na prvom modelu nije imao kočnicu koja je uvedena kasnije, ali je u ratu opet izostavljena. Vredi napomenuti da je bio veoma omiljen medu nemačkim vojnicima. Za razliku od Valtera PP i PPK i Mauserovog HSC čija je proizvodnja obnovljena i posle rata, Sauer M38H nije proizvođen mada je firma reorganizovana i radila je punom parom. Kako je došlo do saradnje SIG-a i Sauera uglavnom je poznato. Naime švajcarski zakoni su delimično zabranjivali izvoz oružja; da bi se izbegle restrikcije, deo komponenata se proizvodio u Nemačkoj. Dizajn (konstrukcija) se obično pominje kao švajcarski ali uočićemo da je dobar deo nemački. Prvenac te saradnje bio je model P-220, veliki vojnički pištolj kalibra .45 ACP (7+1 metak) koji je sadržao glavne osobine svih ostalih modela. Usledio je zatim model P-225, kratki kompaktniji model u kalibru 9 mm (Раrа, 8+1 metak), koji je učestvovao u već pomenutom nemačkom konkursu i tu se proslavio u jakoj konkurenciji Valtera P-5 i drugih. Pokazao se pouzdanim i kvalitetnim ispalivši 10.000 metaka bez zastoja, što se često citira u literaturi, ali se obavezno dodaje da je to dosta u pitanju i sreća a, naravno, zavisi i od municije. No, treba reći da nisu sve konstrukcije jednako osetljive na razlike u punjenjima. U svakom slučaju, konstrukclja je pouzdana i troši gotovo sve što stane u cev. Sledeći model je bio P-226. Po veličini (dužini) je odgovarao modelu P-220 a kalibru P-225 (9 mm Para) ali sada sa magacinom od 15 metaka
Ove godine (1988) pojavio se P-228. i njega možemo opisati kao križanca. Po veličini podseća na P-225 ali povećanog kapaciteta, kao P-226, od kojeg je kraći i ima kraću dršku (13+1 metak). Testovi su objavljeni u skoro svim svetskim novinama koje se bave ovom tematikom, i svi bez izuzetka uz največu hvalu najavljuju SIG-Sauer P-228 kao izvanredno oružje svoje klase.
To je prevashodno borbeno (Combat) oružje za kraća rastojanja (zbog kraće nišanske linije), odnosno, prvenstveno je bio namenjen policiji. Po vatrenoj moći i kalibru odgovara za uniformisano osoblje, koje ga nosi otkriveriog, a po dimenzijama odgovara i za nošenje ispod civilnog odela, bilo u službi ili van nje. Ovo drugo odgovara i civilima u svrsi samoodbrane, tako da je namena gotovo univerzalna, a sigurno dovoljno široka što obećava veliko tržište. Poslednjih godina uočeno je da klasični veliki službeni pištolji nisu tako spretni za rukovanje u bliskoj borbi. Zbog veće dužine i težine imaju i lošiji balans odnosno raspored težine koji nе omogućuje brzo potezanje i menjanje pravca vatre kao što to mogu kraća oružja. Uz to, njih je teže nositi a da ne budu primećeni a i njihova težina nije zanemariva za onoga ko ga mora nositi svaki dan. SIG-Sauer je dugačak 180 mm, visok 136 mm, i debeo 37 mm. Bez okvira je težak 745 grama, prazan okvir je težak 85 grama. Te su dimenzije uglavom bile prinvaćene kao novi standard za taj tip oružja. Cev je dugačka 98 mm i ima 6 žljebova (polja) sa korakom od 250 mm.
Novosti koje je uvela linija P-220 – P-228 su ono što odvaja ovaj pištolj od konkurencije. To je u prvom redu poluga za spuštanje oroza – nasledstvo starog Sauera M38H. Ako želite spusti napet oroz pritisnite polugu palcem na dole do kraja i držeći je čvrsto povučete okidač i zatim je lagano otpustite; oroz se isto tako lagano spusti u prednji položaj. Ipak se preporučuje da se oružje tada drži usmereno u pod ili prema nekom drugom sigurnom pravcu. Oružje je dodatno osigurano automatskom kočnicom udarne igle koja deluje ako obarač nije pritisnut do kraja, tako da ga treba otpustiti čim oroz krene napred. Sve to nije baš tako komplikovano kao što izgleda i prilično je praktično, ali sve to već je viđeno; npr. bezbednosno spuštanje oroza omogućuje i Valter P-38 i VIS-Radom, svaki na svoj način Međutim, Sauerov sistem omogućuje da se oroz napne polugom što je donekle praktičnije nego direktno zapinjanje i tu je njegova relativna prednost. Kočnica udarne igle takođe je već viđena kod nekih starijih modela, prvo kod Valtera P-38 a kasnije na Koltovima novih serija. SIG-Sauerova je novog dizajna i obavezno se pojavljuje u reklamnim oglasima. Na ovom pištolju to je ujedno i jedina kočnica. Nikakvih drugih nema kao ni njegov predak – prva varijanta Sauera M38H. Tada je to bilo čudno ali danas je opšte prihvaćeno mišljenje da su borbeni pištolji „Double Action” sistema dovoljno sigurni sa samom kočnicom udarne igle ako se nose sa metkom u cevi i sa spuštenim orozom. Nevolja je u tome što mnogi u SAD nose pištolje zapete (sa zapetim orozom) i ukočene, tako da je omogućen prvi hitac sa većom preciznošću zbog lakog potezanja obarača. Kod P-228 potrebna sila za aktiviranje obarača kod zapetog oroza iznosi oko 2 kg. dok je kod dvostrukog dejstva potrebno oko 5,5 kg, što je veoma dobro, ali nedostatak kočnice se u SAD uzima kao nedostatak zbog već navedenih razloga i mnogi od konkurenata su to uzeli u obzir.
Sve komande kod ovog pištolja su sa leve strane. Potpuno nazad je poluga koja kontroliše zatvarač posle opaljenja zadnjeg metka, u sredini je poluga za zapinjanje (spuštanje) oroza a svasvim napred je poluga za rastavljanje.
Rastavljanje
Kada je zatvarač u zadnjem položaju polugu za rastavljanje spuštamo na dole za 1/4 kruga i skinemo prema napred zatvarač zajedno sa cevi i povratnom oprugom i njenom osovinom (pre toga naravno ispraznimo pištolj i izvadimo okvir). Povratna opruga je spiralno-torzionog tipa što je kod pištolja veoma retko ali dobro. Kada je pištolj rastavljen oroz ostaje u zadnjem položaju i ako se povuče obarač on će pasti unapred, što nikako nije dobro da se oroz otpušta bez zatvarača, jer se tako može oštetiti mehanizam i, naravno, sam oroz. Cev i ostali delovi iz zatvarača mogu se lako izvaditi. Uočljiv je nedostatak rebara za bravljenje cevi koja su uobičajena na sličnim konstrukcijama koje slede liniju Brauningovog dizajna sa početka ovog veka. Ova cev se bravi širokim ispustom iznad ležišta metka koje je tačno pripasano u otvor za izbacivanje čaura. Taj sistem je do sada najprecizniji i prvi put je primenjen kod takmičarskog oružja SIG-Hamerly. Po našem mišljenju, to je jedina prava prednost ovog pištolja pred sličnim konstrukcijama.
Sam zatvarač je iz tri dela; zapravo, navlaka je izrađena od dva zavarena komada presovanog lima i to je ono što ljubitelji klasičnog u svetu pištolja ne vole, ali to omogućuje jeftiniju proizvodnju (masovnu) naročito u ratnim uslovima kada nije uobičajeno precizno pripremanje delova što u sadašnjim uslovima podiže cenu svakom sistemu na nivou ostalih klasičnih konstrukcija, naravno sa problemom manjih serija kada nema velikih ratnih narudžbi. Treći deo, sam zatvarač je od „punog čelika” i drži se u navlaci jednim zubom na prednjem delu koji staje u otvor za izbacivanje čaura i jednom poprečnom čivijom. U njemu je spakovana udarna igla i njena kočnica zajedno sa svojim opružicama ali se rastavljanje zatvarača preporučuje samo puškaru.
Nišani su veoma široki u ,combat” stllu, označeni belim oznakama za uslove slabe vidljivosti – napred, okruglom tačkom, a pozadi – belom linijom u osovini zareza zadnjeg nišana.
Drška je izrađena od mašinski precizno obradenog aluminijumskog odlivka (zapravo radi se o aluminijumskoj leguri). Ona sadrži mehanizam za okidanje čiji su delovi potpuno u njoj a ne pričvršćeni spolja kao kod mnogih drugih sistema dvostrukog dejstva, što je značajna prednost bar po mišljenju autora.
Poluga, zapravo dugme držača okvira je između drške i branika obarača. Umetanje magacina olakšano je proširenjem usta njegovog ležišta u dršci što je sada obavezno za sva .combat” oružja, kao i jače plastično dno magacina koje omogućuje da ga brzim udarcem „nabijete’ u dršku u slučaju da vam je ta brzina potrebna
Mada su od početka reklamirane kao anatomski napredne i veoma udobne drške SIG-Sauerovih pištolja, sa modelom P-228 dostigle su vrhunac. Mada pištolj deluje ćoškasto i kruto, on u ruci „leži’ upravo izvanredno zahvljujući prevashodno izvanredno izrađemm plastičnim koricama.
Kao što smo već rekli, P-228 se na strelištu pokazao odlično. Radi bez zastoja i veoma, veoma precizno. Zbog kraće cevi početna brzina metka je za oko 6 m/sec manje nego kod P-226, ali to je praktički zanemarivo. Uostalom, i Parabelum (P-08) koji je i uveo ovaj metak na scenu (9 mm Рага) ima najčešće cev od 101 mm što je veoma blizu SIG-Sauerovih 98 mm i smatra se dovoljnim za taj kalibar.
Baš manja dužina i kompaktnost najveća su prednost ovog pištolja, jasno uz očuvanu svu prednost ostalih sličnih oružia večih formata. Mada autor ima više klaslčan ukus i iz principa ne voli oružja (pištolje) od „štancanog” lima mora se priznati da je ovo oružje veoma solidno, moderno, pouzdano, precizno i uopšte sa mnogo dobrih osobina. Mane smo već naveli u tekstu ali one ne narušavaju opšti utisak jednog od vrhunskih borbenlh pištolja trenutno u proivodnji. Možda nije u svemu najbolji ali je siguno u vrhu i ako želite oružje takvog tipa izborom SIG-Sauera P-228 sigurno nećete pogrešiti. Cena je dosta visoka i za sad se kod nas koliko je nama poznato nigde ne prodaje, ali ostaje mogućnost individualnog uvoza. Iz pouzdanih izvora saznajemo da jedna velika uvozno izvozna RO iz Beograda odavno kontaktira sa SIG-Sauerom što će možda rezultirati njegovom ponudom i u našoj zemlji. Uostalom to i nije bitno, namera nam je bila da vam predstavimo ovaj novitet a ne da ga reklamiramo.
TT Sig-Sauer P228
- MEHANIZAM Dvostruko dejstvo, zabravljen zatvarač, poluautomatski pištolj.
- KALIBAR 9 mm Parabellum
- KAPACITET 13+ 1
- DUŽINA 180 mm
- VISINA 136 mm
- DEBUINA 37 mm
- DUŽINA CEVI 98 mm, 6 žljebova, desni korak 250 mm
- TEŽINA 830 grama – prazan (okvir 85 g)
- DRŠKE Plastične hrapave
- FINIŠ Mat plav
- NIŠAN Fiksni, pomerljiv po pravcu, bele oznake
- OBARAČ 2 kg SA, 5,5 kg DA
