Akademci bez sablji

U gotovo svim zemljama sveta, od osnivanja prvih vojnih akademija do današnjih dana, pitomci u svečanim prilikama kao znak svog statusa nose sablju ili mač, takozvanu „špadu”. Ovaj lep običaj kod nas je zamro 1941. godine.

Prvi pokušaj stvaranja školovanog oficirskog kadra u Srbiji zabeležen je u vreme prve vlade kneza Miloša Obrenovića. Miloš je na Spasovdanskoj skupštini 1837. izneo ideju o osnivanju „Knjažesko-serbske voene akademije”. Kneževa zamisao realizovana je već 15/27. decembra iste godine. Prema nacrtu Stevana Herkalovića, pitomci „Voene akademije” su dobili „sablje vredne 5 forinti”. „Akademija” je seljakana iz Požarevca, preko Beograda, do Kragujevca, gde se tiho ugasila sredinom 1838. godine.

Inicijativu o osnivanju Artiljerijske škole u Beogradu – preteče prave Vojne akademije, ponovo su pokrenuli Stevan Knićanin i Franja Zah. Podržavajući njihovu zamisao, Ilija Garašanin je 13/25. januara Državnom sovjetu podneo predlog o pokretanju škole a knez Aleksandar Karađorđević je dokument verifikovao 6/18. marta 1850. godine. Prema „Ustroeniu Artiljerijske škole”, prvi pitomci su, između ostalog, zadužili i „1 portupe sa tesakom”. „Procenom odela i proči potreba na 20 pitomaca u Topolivnici”, „tesak” je vrednovan 2 talira. U suštini, pitomci su dobili ruske pešadijske sablje M1817, koje su za potrebe „Regularnog voinstva” nabavljene u Tuli aprila 1840. godine (ukupno 2000). „Tesaci gvardejski”, kako su ruske sablje prozvane u Srbiji, prvo su podeljeni „grenadirskoj roti” i artiljercima „Garnizonog voinstva”, a u vreme osnivanja Artiljerijske škole, uz artiljerce, nosili su ih „dobošari, tamburmažori, signalisti, bandisti (muzičari) Feldvebeli i Unteroficiri (podoficiri) pešadije”.

U jeku priprema za proslavu dvadesetpetogodišnjice Artiljerijske škole, 16/28. maja 1875, ministar vojni Kosta Protić izvestio je upravu škole: „Njegova Svetlost premilostivi Gospodar i Knjaz naš Milan Obrenović IV, da bi dao znaka svome visokom zadovoljstvu i blagovoljenju naspram pitomaca te škole za njihov trud, uspeh i vladanje, naložio mi je, da ih, u ime odlikovanja snabdem, namesto dosadašnjeg naoružanja, sa kakvim ugodnijim i shodnijim oružjem”. Zbog tora je školi upućeno „60 pruskih kadetskih noževa (na kojima je bio utisnut srpski državni grb)… da se podele pitomcima i da im (se) objasni ovo veliko blagovoljenje… naspram njih, pozvavši ih da svojim priležanjem, otličnim vladanjem i odanošću… otadžbini, ostanu uvek dostojni ove… milosti i odpikovanja”. Od tog trenutka pa sve do sloma Kraljevine Jugoslavije, pitomci Artiljerijske škole i Niže škole Vojne akademije nosiće „kadetske noževe” odnosno „špade” identične onim podeljenim 1875. godine. Milan Obrenović se opredelio za oružje slično špadama M1852 pitomaca pruske Vojne Akademije (Hauptanstalt Lichterfelde). Treba reći da je i ovaj izbor bio u duhu tradicije. Do 1875. godine mnogi srpski oficiri su se usavršavali na čuvenoj Akademiji u berlinskoj ulici Unter den Linden 74. Navedimo samo Petra Protića-Dragačevca, prvog domaćeg upravnika kragujevačke Topolivnice i profesora artiljerije (1852-1855), i generala Ranka Alimpića, upravnka i profesora Artiljerijske škole (1858-1860).

Knez Milan je 18/30. januara 1880. godine potpisao „Zakon o ustrojstvu Vojne akademije” (reorganizaciju i podizanju Artiljerijske škole na rang Akademije). „Propisom za odelo, oružje i znak pitomaca” od 18/30. septembra, zadržana je „špada koja je (i) do tada (bila) kod pitomaca Artiljerijske škole”.

Nakon završetka Prvog svetskog rata, pitomci od 21. do 26. klase Vojne akademije (ponovo počela sa radom 1. decembra 1919) nove države, Kraljevine SHS odnosno Jugoslavije, nosili su stare srpske špade. Ministarstvo vojske i mornarice je u vreme priprema za proslavu sedamdeset petogodišnjice Akademije (1925), izradu novih pitomačkih špada poverilo Artiljerijsko-tehničkom zavodu u Kragujevcu. Novo oružje je pratilo tradiciju i po izgledu se nije razlikovalo od „kadetskih noževa” iz 1875. godine. Na proslavi jubileja, najznačajnijim pitomcima stare Artiljerijske škole odnosno Akademije, u to vreme proslavljenim herojima ratova za oslobođenje i ujedinjenje, podeljene su luksuzne kragujevačke špade na čijim sečivima su bila cizelirana mesta i datumi bitaka u kojima se proslavilo srpsko oružje.

Septembra 1953. godine konačno je ustanovljena Vojna akademija JNA. U „Pravilu o odeći JNA”, koje je 10. oktobra 1955. potpisao Josip Broz Tito, prvi put, nakon skoro jednog veka, za pitomce nije bilo predviđeno nikakvo posebno „odlikovanje za njihov trud, uspeh i vladanje, koga bi svojim priležanjem, odličnim vladanjem i odanošću otadžbini, ostapi uvek dostojni”.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.