Malo je poznato da je u bivšem SSSR još sredinom XX veka započet rad na ‘’oružju za XXI vek’’.
Glavna raketno-artiljerijska uprava Ministarstva odbrane (tada još uvek) SSSR-a, još 1981. godine je raspisala konkurs za automatsku pušku (po ruskoj terminologiji – automat) treće generacije („oružje za XXI vek”). Program je šifrovan pod nazivom „Abakan” (reka u zapadnom Sibiru) a bazirao se na municiji Sabeljnikova 5,45×39,6 mm 7N6. Na konkurs su se iz tulskog oružnog zavoda prijavili Stečkin, Afanasjev i Korobov dok su iz „Ižmašzavoda” iz Iževska učešće uzeli V. Kalašnikov (sin proslavljenog konstruktora i tvorca familije AK, Mihaila Timofejeviča) i Nikonov. Prva poligonska ispitivanja oružja sprovedena su 1987. godine.
Najviše poena dobile su puške Stečkina, Korobova i Nikonova ali je i od njih zatraženo da otklone uočene nedostatke. Posle nekoliko meseci na prvo mesto je izbilo oružje ASM (automat smanjenog impulsa – modifikovan) Nikonova. Prvi primerci ASM podeljeni su visokim činovima Ministarstva odbrane, članovima vlade i drugim VIP ličnostima od kojih je zavisila dalja sudbina projekta „Abakan”.
Inače, čitav projekat je bio vrhunska vojna tajna tako da je ASM široj javnosti prvi put prikazan 1993, na izložbi u Nižnjem Novgorodu. Rešenje Nikonova je pod novim nazivom AN-94 (automat Nikonova, model 1994) prošao trupna ispitivanja u Kantemirovskoj diviziji a „Ižmašzavod” je završio sve pripreme za serijsku proizvodnju. Međutim, raspad SSSR i ekonomski problemi Ruske Federacije doveli su armiju u tešku finansijsku i materijalnu situaciju. Ministarstvo odbrane tada nije bilo u stanju da podržava projekat „Abakan” pa je i dalja sudbina AN-94 postala neizvesna. Danas, retko ko se i seća ovog projekta.
Genadij Nikonov je na svom rešenju primenio nekoliko revolucionarnih novina. Ovo je jedno od prvih ruskih oružja na kome je došla do izražaja široka primena plastike (poliamid armiran staklenim vlaknima). Nikonov je klasični prednji kundak zamenio plastičnom oblogom lafetnog tipa u kojoj se po čeličnim vođicama kreću cev, nosač zatvarača, zatvarač i udarač. Mehanizam za okidanje integrisan je sa pištoljskim rukohvatom i ceo sklop se lako odvaja od puške. Gasni cilindar, smešten u oblozi ispod cevi, služi i kao vođica cevi tokom njenog trzanja (slično artiljerijskim oruđima).
Puška radi na kombinovanom principu slobodnog trzanja cevi i zatvarača i pozajmice barutnih gasova (bez regulatora). Cev i nosač zatvarača sa zatvaračem se pod pritiskom barutnih gasova u kratkom intervalu kreću unazad, nakon čega se cev vraća u prvobitni položaj. Nosač nastavlja hod unazad, pri čemu zatvarač ne prelazi celu dužinu donosača. Kretanje nosača zatvarača nije uslovljeno dužinom sanduka, odnosno, smanjeno je trzanje koje kod klasičnih sistema nastaje usled udara nosača o zadnji zid sanduka (pri standardnoj kadenci od 600 metaka/minuti, nosač zatvarača hod unapred započinje pre nego što udari u zid sanduka).
Sem toga, u oblozi su ugrađeni amortizer i „bufer”, koji ne samo da dodatno smanjuju trzanje nego nosaču daju impuls pri njegovom hodu u prednji položaj. Ove inovacije omogućuju udobno dejstvo oružjem u sva tri predviđena režima vatre: jedinačnom, kratkim i dugim rafapima. Najveću novinu predstavlja dejstvo kratkim (dva metka) i dugim rafalima. Naime, prva dva metka u oba režima ispaljuju se sa kadencom od 1800 metaka u minuti. Kod dugih rafala oružje nakon drugog hica automatski smanjuje kadencu na standardnih 600 metaka u minuti!
Oba cikpusa u visokom režimu obavljaju se pre nego što nosač zatvarača dostigne svoj krajnji zadnji položaj (ograničen amortizerom i „buferom”) pa strelac oseća združeni impuls trzanja. Na ovaj način se postiže veća preciznost i oružjem se lakše rukuje. Preciznosti doprinosi i kompenzator na ustima cevi (tzv. „puž” sa dve komore) koji smanjuje odskočni ugao. Ovim inovacijama efikasnost vatre je povećana na 650 metara (kod AK-74M – 500 m). Inače, na AN-94 se istovremeno mogu postaviti bacač granata 40 mm GP-25 (ispod cevi, u vertikalnoj ravni) i nož (u horizontapnoj ravni).
Zvuči bizarno, ali Rusi tvrde da ovakav položaj noža omogućuje dejstvo horizontalnom sečom i bodom, pri čemu sečivo lakše prodire – među rebra! Oružje je sa ispravljenim kundakom dugo 943 mm (sa preklopljenim kundakom – 728 mm), cev je duga 405 mm (4 žleba sa uvijanjem udesno, korak 195 mm) a kapacitet okvira iznosi 60 metaka! Prema pobrojanim performansama očito je da su Rusi još 1987. godine raspolagali oružjem koje su u to vreme Amerikanci predvideli svojim programom JSSAMP tek za fiskapnu 2007. godinu!
