Lejdi Dajanina tragična smrt i nagađanja o mračnoj zaveri ili o nesrećnom slučaju potisnuli su sećanja na atentat koji je svojevremeno pokušan na njenu zaovu princezu Anu.
Romantičari i večiti skeptici još su zaokupljeni tragičnim krajem princeze Dajane. Za njih će saobraćajna nesreća ostati maska za „mračnu zaveru” i za eventualni atentat u koji su bili umešani (kao žrtve ili kao akteri) Dodi Fajed, šofer Henri Pol, telohranitelj Trevor Riz-Džons, tajanstveni beli „fijat-uno”, Bakingemska palata i ko zna ko još. Većina njih je zaboravila da je prava pravcata princeza (jedina ćerka kraljice Elizabete II i princa Filipa) En (Anne) Elizabet Elis Luiz (15. avgust 1950) zaista doživela (i preživela) atentat.
Ana se 14. novembra 1973. udala za poručnika Marka Filipsa, a devet godina kasnije srećno preudala za kapetana Timoti Lorensa. Avanturu je doživela u vreme dok je bila u braku sa sportskom zvezdom Markom Filipsom. Naime, 20. marta 1974. godine princeza se vozila prema Bakingemskoj palati. Oko 20 časova, na svega 500 metara od dvorca, ispred Aninih kola se isprečio (opet) beli „ford-eskort”. Iz „forda” je iskočio dvadesetogodišnji Džen Bol i u pravcu princeze ispalio šest hitaca iz revolvera .38 specijal. Tri zrna su pogodila telohranitelja Džejmsa Bitona, a po jedan je ranio vozača, obližnjeg policajca i slučajno prisutnog novinara „Sana”. Biton je uspeo da iz svog službenog Walther PPK (Walther PolizeiPistole Kriminal) ispali samo jedan hitac.
Odmah se povela polemika kako je besposličar bez ikakvog iskustva bio tako precizan, a profesionalni agent nemoćan. Sem toga, postavilo se pitanje da li je staro oružje kriminalističke policije Trećeg rajha, kalibra .380 ACP (9 mm „kratki”) sa šest metaka, adekvatan izbor za agente MI5 i MI6. Ovde se moramo setiti Džejmsa Bonda, najčuvenijeg agenta „u službi Njenog veličanstva”. Jan Fleming je „tajnog agenta 007″ u prve četiri novele („Kasino Rojal” iz 1953, „Živi i pusti da umru” iz 1954, „Munrejker” iz 1955. i „Dijamanti su večni” iz 1956) naoružao beretom .25 ACP (6,35 mm) „minks” (Beretta „Minx”; neki autori je označavaju i kao mod. 418 „bantam” ili „panter”).
Međutim, u priči „Iz Rusije sa ljubavlju” iz 1957. Bondu se dešava „fatalna neprijatnost”. Tajni agent je damski pištoljčić sa dugim prigušivačem držao za pojasom pantalona. U kritičnoj situaciji je potegao oružje, ali je prigušivač zapeo za kaiš i spao sa cevi. Ogorčeni „gospodin M” naredio je Bondu ili da promeni oružje ili da se vrati uobičajenim, monotonim obaveštajnim poslovima. Ovde na scenu stupa nimalo imaginarni načelnik odeljenja za oružje MI6 major Džefri Butrojd. On je Fleminga posavetovao da Bondu „udeli” Walther PPK 9 mm (kratki). Očito da je major govorio iz službenog iskustva pa nije ni čudo što je isto oružje 20. marta 1974. nosio i Džejms Biton.
Kako filmovi na bazi Flemingovih novela nisu snimani po hronološkom redu, Šon Koneri je u prvom ekranizovanom delu „Doktor No” (film snimljen 1962, a novela napisana 1958) još uvek nosio Beretu. Već 1963. Koneri „Iz Rusije sa ljubavlju” puca valterom PPK. Isto oružje će u narednih 16 filmskih storija o Džejmsu Bondu koristiti Džordž Lezenbi, Rodžer Mur, Timoti Dalton i Pirs Brosnan. Tek 1977. godine i sam Butrojd je posumnjao da li „007” ovim oružjem može efikasno iskoristiti svoju „licencu za ubijanje”. Kako je Jan Fleming preminuo još 12. avgusta 1964. godine (priče su nastavili da pišu Robert Markam, Džon Gardner, Kristofer Vud i Rejmond Benson), major je posavetovao Rejmonda Bensona da Pirsa Brosnana alijas Džejmsa Bonda „usreći” najnovijim moćnim oružjem – valterom 9 mm parabelum R99 (Walther R99). Tako je film „Tomorrow Never Die” bio i izvrsna reklama za novo nemačko oružje.
Da bismo bili pošteni prema majoru Butrojdu i MI6 moramo reći da je on, prema sopstvenim rečima, kao oružje agenata uvek protežirao Peris-Teodorovu modifikaciju Smith & Wesson M.39 – 9 mm parabelum ASP i nemački Heckler & Koch P7, M8 (H&K P7 M.8). Džejms Bond je M.8 nosio u noveli Džona Gardnera „Ajsbrejker” (1983), a ASP u priči istog autora „Časna uloga” (1984). Sem toga, „007” je povremeno koristio i revolver .38 specijal S&W mod. 642 (Doktor No, 1958), kao i moćnije pištolje FN Browning M.1903 u kalibru 9 mm Bowning long (Obnovljena licenca, 1981) i 9 mm parabelum FN Browning Hi-Power M.35 (Skorpio ,1988).
