Tokom 1982. u kalifornijskom gradiću Bejkersfildu osnovana je firma “CALIfornia Instrument COmpany” (CALICO). Dve godine kasnije konstruktori Kaliko-a Majkl Miler i Voren Stokton, patentirali su duhovito rešenje okvira velikog kapaciteta za automatsko oružje. Istina, ideja nije bila originalna; Voren Evan je još 1871. zaštitio slično rešenje helikoidnog okvira. Kalikov okvir se sastojao od kućišta oblika pravilne prizme, izrađenog od plastike “AMODEL-33”. U njega se smeštao “puž” sa više helikoidnih kanala od kojih je svaki primao po 5 ili 10 metaka. 22LR (ukupni kapacitet iznosio je 50 ili 100 metaka). U centralnom otvoru “puža” nalazila se spiralna opruga koja je omogućavala ravnomerno obrtanje i napajanje oružja municijom.
Municija je “prihvatana” odozgo, slično H&K G-11 ili FN P-90. Doduše, ovde su postojale i dve začkoljice: opruga se pre upotrebe morala “naviti” speijalnom ručicom (610 ili 23 puna okreta), a punjenje okvira išlo je relativno sporo (50 metaka za 22 sekunde), pa je konstruisan specijalni “speed-loader”. Okvir se montirao horizontalno iznad sanduka i zatvarača koji je imao relativno kratak hod od 59 milimetara. Oružje je dejstvovalo sa zatvorenim zatvaračem, na principu odloženog odbravljivanja pomoću kosih ravni i rolnica (još jedna ideja preuzeta od Hekler i Koha).
Tokom 1986. Kaliko je plasirao i civilnu (poluautomatsku) verziju karabina, a u junu 1989. pojavili su se karabin i pištolj u kalibru 9 mm Luger. Praktično, tržištu je ponuđena čitava familija: .22LR M-100 sa preklopnim i M-100S sa fiksnim kundakom kapaciteta 100 metaka, pištolj 22LR M-100R (AMM 110), karabin 9 mm AMLIB 100 sa 100 i AMLIB 50 sa 50 metaka, pištolj 9 mm M.960-A sa 50 ili 100 metaka, karabin .22LR M-100FS i civilni karabin M-100 “sporter”.
M960
Kaliko M960A predstavlja usavršenu verziju sa „hvatačem” čahura, optičkim ili AIM-POINT nišanom i laserom ugrađenim u potkundaku. Orebrena vođica municije prolazi kroz središte okvira sa dvostrukom spiralom i nosi po 7 metaka 9 mm. Sem toga, mogu se koristiti i standardni okviri od 50 i 100 metaka. Prečnik okvira je 57 mm, a dužina 184 (50 metaka) ili 305 mm (100 metaka). Na kraju cevi duge 185 mm postavljen je Katsov kompenzator (kao na starom, dobrom tompsonu M.28A1). Regulator u rukohvatu omogućuje brzinu vatre u rasponu od jednog do 2000 hitaca u minuti.
Zbog policijskih i vojnih zahteva, regulator je fabrički postavljen na kadencu od 600 do 700 metaka u minuti. Sistem regulatora je potopljen u specijalnu tečnost što omogućava dejstvo i na temperaturama do -40 stepeni Celzijusa ili pod vodom, do dubine od 30 m (pritisak tri atmosfere). Čelično telo zatvarača je površinski presvučeno hrom-nitritom, a usadnik je izrađen od aluminijumskog mikroliva A-356 koji je okaljen (T-6). Proizvođač tvrdi da je iz oružja moguće uzastopno ispaliti 10 okvira sa po 100 metaka bez pregrevanja delova. Inače, vek cevi je 70.000, a udarne igle 50.000 hitaca. Oružje je sa sklopljenim kundakom dugo 432 mm, visoko 175 mm, široko 79 mm, a ima masu od oko tri kilograma.
U početnoj euforiji, za novo oružje velike vatrene moći, interesovanje su pokazali američka armija, DEA, carinska služba i razna državna i policijska odeljenja. Međutim, sve je ostalo na interesovanju. Oružje je, navodno, u manjim serijama prodato u 17 država Evrope, Bliskog istoka i Latinske Amerike. Proizvođač je uglavnom računao na civilno tržište koje je pokazalo potražnju za (građanima jedino dostupnom) poluautomatskom verzijom. Međutim, nakon sprovođenja u život zakona Klintonove administracije o ograničavanju kapaciteta okvira (Joe Biden 1994 Omnibus Crime Act), „Kaliko” je izgubio i poslednje ozbiljno tržište, pa je firma zapala u stagnaciju.
