Sablja za hrabrost?

22. marta 2015, Jelena Tihomirova, rukovodilac zbirke oružja Državne oružne palate muzeja moskovskog Kremlјa te predsednik ruske Nacionalne asocijacije eksperata za naoružanje i Nacionalnog naučno-istraživačkog instituta za procenu kulturno-istorijskih predmeta, obratila nam se sa molbom da damo mišlјenje o jednoj sablјi. Radilo se, naime, prema njenim navodima, o ”srpskoj pešadijskoj sablјi M1861” – sa natpisom ”Za hrabrost” na braniku i tauširanim imenom ”Miagena Belьkobuha” na sečivu. Uz pismo su bile priložene i fotografije na kojima se mogao pravilno pročitati tekst i uočiti svi detalјi.

Predsednik Nikolić u susretu sa predsednikom Putinom
Bivši predsednik Nikolić u susretu sa predsednikom Putinom

U suštini, radilo se o ruskoj oficirskoj konjičkoj sablјi M1827 koja je zaista poslužila kao uzor za dizajniranje srpske pešadijske oficirske sablјe M1861. No, oružje se odlikovalo nizom neuobičajenih detalјa. Kao prvo, damascirano sečivo (što je garantovao latinični natpis ”Ajzenhauer”) bilo je izrađeno u poznatoj solingenskoj manufakturi ”Samuel Hope i Kompanija”. Prva polovina sečiva je plavo brunirana i ukrašena tauširanim ratnim trofejima i floralnim motivima u zlatu, zaštitnim žigom proizvođača (košnica) i inicijalima gravera (V.T), te imenom i godinom, takođe tauširanim zlatnom niti: ” Mladen Velьković 1876”. Konačno, na dve šipke balčaka urezan je natpis ”Za hrabrost”. Prema navedenim karakteristikama, sablјa je spadala u najvišu kategoriju ruskih vojnih odličja – ”Zlatno”, odnosno, ”Oružje za hrabrost”’.

Godina na sečivu očito je ukazivala na Srpsko-turske ratove 1876-1878 godine. Uvidom u ”Šematizam srpske dejstvujuće vojske u ratu za oslobođenje i nezavisnost 1877-8 god.”,  pronašli smo beogradskog trgovca Mladena Velјkovića na dužnosti komandanta komore pri štabu Šumadijskog korpusa. 

Sablјa Mladena Velјkovića i pogrečno ispisan tekst na sečivu.
Sablјa Mladena Velјkovića i pogrešno ispisan tekst na sečivu.

Šumadijski korpus je na osnovu  nove formacije srpske ”dejstvujuće vojske” formiran 27. avgusta 1877. godine. U sastav novog kora detaširana je i Beogradska brigada prve klase, u kojoj su služili braća, pešadijski potporučnik Jovan i intendantski službenik Mladen Velјković.

Pred Prvi srpsko-turski rat, 1876-1877. godine,  Beogradska brigada je bila u sastavu Šumadijske divizije Moravske vojske, kojom je komandovao proslavlјeni ruski general Mihail Gregorjevič Černjajev. Černjajev je u Beograd došao 9. maja 1876. i odseo u hotelu ”Pariz”. Knez Milan Obrenović ga je 24. maja zvanično primio u srpsku vojnu službu u činu generala a 27. maja postavio za zapovednika Moravske vojske. Ministarstvo vojno je 3. juna oformilo štab Moravske vojske koji, u početku, nije imao intendatskog oficira (planirano je da u ratu intendantska služba bude jedinstvena za sve armije, na čelu sa Glavnim intendantom majorom Đukićem). No, uskoro su se iskazale mane ovakvog rešenja te je u štabu Moravske vojske za načelnika intendanture postavlјen artilјerijski major Milija Katanić, koji je za komandanta komore odredio Mladena Velјkovića. Mladen je, prema ”Propisu o odeći administrativnog osoblјa pri narodnoj vojsci” od 17. juna 1876, imao pravo da nosi oficirsku sablјu M1861.

Detalј balčaka sa natisom ''Za Hrabrost''
Detalј balčaka sa natisom ”Za Hrabrost”

No, tu nastaje zaplet: kako je jedan ”komordžija” u oba rata sa Turskom mogao biti dekorisan najvišim ruskim odličjem – sablјom ”Za hrabrost”? Rusi su, naime, od 1876. do 1878. godine srpskim oficirima i vojnicima podelili ukupno 322 odličja, pri čemu je najviše, orden Sv. Đorđa  trećeg stepena, dobio knez Milan. ”Zlatno oružje za Hrabrost” nije dobio ni jedan srpski državlјanin. Istovremeno, za hrabrost iskazanu u istom ratu (1877.- 1878), ”Zlatnim oružjem” je dekorisano 780 ruskih oficira, računajući tu 80 generala i jednog kontra-admirala.

Odgovor na ovo pitanje možda leži u sujeti imućnog beogradskog trgovca. Mladenov brat, potporučnik Jovan, 1878. godine je bio dekorisan visokim ruskim ordenom ”Sv. Stanislava trećeg reda sa mačevima i pantlјikom”. Kao stariji po godinama, ali i pripadnik štaba čitave Moravske vojske (doduše – ”komordžija”), Mladen je odlučio da sam sebi dodeli (naj)viši stepen odlikovanja – ”Zlatno oružje za Hrabrost”. Zaista neskroman gest, ako se zna da su od Srba, u čitavom 19. veku, ”Zlatnim oružjem” bili nagrađeni samo heroji Prvog srpskog ustanka – Karađorđe i  vojvode Milan Obrenović, Hajduk-Velјko Petrović, Milenko Stojković i Petar Dobrnjac. 

Mladen Velјković se u štabu generala Černjajeva dobro upoznao za značajem oružja ”Za hrabrost”. Ne zaboravimo da je i Černjajev lično nosio jednu od ”Zlatnih sablјi” kojima je nagrađen čak dva puta: za odbranu Sevastopolјa, 27. avgusta 1855, te za zauzimanje Taškenta, 15. juna 1865. godine. No, kako bi izbegao eventualne optužbe za ovakav samovolјni gest, Velјković je dobro proučio zakonske odredbe o dodelјivanju ”Zlatnog oružja”; isto je, u ime Imperatora, dodelјivao ruski ”Kapitul ordena”. Nagrađeni mlađi oficiri su umesto oružja imali pravo da se odluče za novčanu prinadležnost u visini vrednosti sablјe, te da istu sami naruče kod nekog od proizvođača. Oružje ”Za hrabrost” je, naime, po pravilu, imalo balčak od četrnaestokaratnog zlata, te je vredelo 305 rubalјa. No, privatni majstori su identičnu sablјu, samo sa balčakom od pozlaćene bronze, naplaćivali samo 4 rublјe i 50 kopejki! Primera radi, do 12. aprila 1881, od ukupno 780 odlikovanih, 677 mlađih oficira se opredelilo za novčanu prinadležnost i samostalnu narudžbinu jeftinije varijante!

Ordenska lenta sa inicijalima gravera ''V.T.''
Ordenska lenta sa inicijalima gravera ”V.T.”

Tako je i Mladen u Solingenu naručio raskošno, damascirano sečivo koje je kombinovao sa kanijama i balčakom obične ruske oficirske sablјe M1927, bez rukohvata od livenog zlata ili pozlaćene bronze. No, sujetni trgovac-komordžija očito nije dobro vladao ruskim jezikom; kod gravera je naručio natpise čudnom mešavinom ruskih i srpskih slova ćirilićnog pisma: dok je u prezimenu upotreblјeno srpsko slovo ”ć” (umesto koga bi Rusi svakako pisali ”č”), ”lј” je urezano kombinacijom slova ”l” i ruskog mekog znaka. Istovremeno, u natpisu ”Za hrabrost”, inače obavezni meki znak je izostavlјen! Malo je verovatno da je greške počinio graver; naime, inicijali ”V.T.” često se sreću na ruskim ordenskim lentama u obliku ”Zlatnog oružja”, na kojima su svi natpisi urezani pravilnim ruskim jezikom. 

Jelena Tihomirova se zahvalila na atribuciji i zamolila za dopuštenje da je koristi prilikom izrade ekspertskog nalaza za spornu sablјu. 

Čitava priča možda i ne bi bila toliko zanimlјiva da predsednik Rusije, Vladimir Vladimirovič Putin, nije upravo sablјu Mladena Velјkovića poklonio predsedniku Srbije, Tomislavu Nikoliću, prilikom njegove posete Moskvi, 9. i 10. marta 2016. godine.

Tako se jedan zanimlјivi artefakt iz ratova za nezavisnost ponovo vratio u Srbiju.

Šaška Mehmed Ferik Šukri-paše

Branko Bogdanović

Branko Bogdanović

Branko Bogdanović

autor za oruzjeonline.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.