Teški mitraljezi 12.7 mm M87, M02 Kojot, M07 Zastava

Tokom devete decenije 20. veka u ”Zastava oružju” je, po sovjetskoj licenci (крупнокалиберный пулемёт системы Никитина, Соколова и Волкова НСВ-12,7 ”Утёс”, индекс ГРАУ – 6П11), osvojena i proizvodnja teškog mitraljeza 12,7×107 mm M87.

          Pešadijska verzija teškog mitraljeza imala je tripod – tronožno postolje sa sedištem za strelca, kolevkom sa mehanizmima, kontrolama i nišanom. U kompletu se nalazio teleskopski nišan za gađanje meta na zemlji iz ležećeg stava. Postolje je lako moglo da se rasklopi na tri glavna dela, od kojih je svaki bio lakši od 25 kg, tako da se oružje transportovalo i na leđima vojnika.

Verzija za ugradnju na borbena vozila bila je smeštena na rotirajućem postolju i imala je primarnu ulogu da pruži protivavionsku zaštitu ali i da precizno deluje na velikim distancama i po ciljevima na zemlji, površini vode ili, sa plovila, po ciljevima na obali.

Rotirajuće postolje imalo je mogućnost podešavanja po visini. Mitraljez  je posedovao i poluge za fiksiranje u željenom položaju; u tom slučaju, u kompletu se nalazio i refleksni protivavionski nišan.

Oružje se takođe moglo postaviti na brodsko postolje, koje se sastojalo od ”zvona” sa sedištem za strelca i ugrađenim tenkovskim postoljem, uključujući i optičke sprave

Masa oružja bez BK i postolja je iznosila 25 kg; masa tenkovskog postolja  – 37, pešadijskog – 63, a brodskog – 94 kilograma. Sva tri postolja mogla su se opremiti kolimatorskom mehaničkom nišanskom spravom PANS 127 M93 a pešadijsko postolje – i teleskopskim nišanom za mete na zemlji ZNS 127 M93.

Kadenca je iznosila oko 700 metaka/min, praktična brzina gađanja 80 do 100 met/min. a početna brzina zrna 820 do 860 m/s   (845 m/s).

Tokom 2005. godine M87 je predstavljao jedan od prioritenih razvojnih programa ”Zastava oružja”. U suštini, radilo se na razvoju i dizajniranju olakšanog pešadijskog mitraljeza u kalibru 12,7 milimetara.

Trend u savremenim armijama sveta je da se najniže taktičke jedinice što više osamostale u pogledu vatrene moći i da se povećava njihova vatrena efikasnost u borbi  protiv lako oklopljenih i neborbenih vozila, posebno u domenu zaštite pograničnog pojasa. Sa pojavom helikoptera stvorila se i potreba vođenja protivvazdušne borbe, odnosno, uništavanja lebdećih ciljeva, na nivou osnovnih taktičkih jedinica.

Imajući u vidu trend usavršavanja balističke zaštite svih ciljeva na bojištu, kao logično rešenje za opremanje navedenih jedinica, zbog solidnih taktičko-tehničkih karakteristika municije nametnuo se mitraljez 12,7 mm M87  u pešadijskoj varijanti M02 ”Kojot”. Taktički zahtevi su, međutim, diktirali maksimalne manevarske i maskirne mogućnosti oružja. Izvorno pešadijsko tronožno postolje, zbog mase od (čak) 63 kilograma, znatno je otežavalo manevarske mogućnosti mitraljeza.

Treba imati na umu da su i Sovjeti eksperimentisali sa olakšanim tripodima za originalni NSV. Najboljim se pokazalo rešenje 6T7 Stepanova i Bariševa (станок Степанова-Барышева 6Т7). Ukupna masa mitraljeza sa ovim postoljem svedena je na 41 kg. Inače NSV kombinovan sa tronožnim postoljem 6T7 Sovjeti su nazvali NSVS-12,7 mm (индекс ГРАУ – 6П16).

U ”Zastava oružju” tokom 2005 godine ispitana prototipska partija pešadijskog mitraljeza 12,7 mm M02. U suštini, nova konstrukcija lakog postolja sa kolevkom, omogućila je prihvat tenkovskog mitraljeza 12,7 mm M87. Amortizer smešten u kolevci obezbeđivao je maksimalno iskorišćenje borbenih karakteristika mitraljeza, uz znatno smanjenje sile trzanja. Ono što je najvažnije, masa sklopa pešadijskog postolja svedena je na 25,5 kg a mitraljeza u borbenom položaju na 51,5 kilogram (još uvek iznad mase NSVS).

Mitraljez M07

Mitraljez M07 je varijanta mitraljeza M87 prilagođena ugradnji na vozila, letelice ili druga transportna sredstva.

Formira se postavljanjem mitraljeza M87 na kolevku, za koju je vezan stubni nosač. Mitraljez ima ugrađen polužni mehanizam za upravljanje i okidanje.

Konstrukcija mitraljeza obezbeđuje pouzdano funkcionisanje, bez zastoja,  u svim klimatskim i terenskim uslovuma.Funkcioniše na principu pozajmice barutnih gasova, sa poprečno klinastim zatvaračem kao sistemom bravljenja.

Cev je izrađena metodom hladnog kovanja, a unutrašnjost cevi je hromirana, što obezeđuje dugotrajnost sa nepromenjenim balističkim karakteristikama. Cev se brzo i lako demontira sa mitraljeza, tako da je u ekstremnom režimu korišćenja moguće njeno brzo hlađenje ili zamena rezervnom.   Punjenje mitraljeza vrši se iz redenika, smeštenog u municijsku kutiju, kapaciteta 60 metaka. Čaure nakon opaljenja se izbacuju  napred, čime je povećana bezbednost strelca i ljudstva u njegovom okruženju. Skrivač plamena na ustima cevi raspršuje barutne gasove i smanjuje blesak plamena, čime se maskira položaj oružja. Zavisno od namene, mitraljez se, sa odgovarajućom kolevkom, može ugraditi na različite tipove borbenih sredstava.

M87

M02 ”Kojot”

M07