Od početka pandemije Kovida-19 i poslednjih nemira na ulicama nekih gradova, javnosti su bili uočlјivi pripadnici Žandarmerije. Žandarmerija je u Srbiji ponovo ustanovlјena 25. juna 2001. u sklopu RJB a od 2005. se, kao organizaciona jedinica, nalazi u sedištu Direkcije policije. No, vrlo malo se zna kako je ova formacija uopšte nastala u Srbiji a posebnim velom tajne je obavijena biografija njenog prvog komandanta.
Knjaz Miloš Obrenović je 1. oktobra 1832. izdao dekret o formiranju prvog regularnog eskadrona ”Knjažeske konjičke gvardije Beg-Mihailo”. Među regrutovanim borcima nalazio se i ”prostij kavalјerista ćuprijskij Miloš Spasojević” iz porodice odane dinastiji Obrenović.
Fotografija i crtež iz austrijske štampe – srpski žandarm 1861 godine.
Spasojević će se prvi put pojaviti na javnoj sceni tokom takozvane ”Jovanove bune”, 1839 godine. Nezadovolјan ”Turskim ustavom” iz 1838. i sve većim uticajem Ustavobranitelјa, knez Miloš je podstakao deo sebi odanih regularnih vojnika kruševačkog, ćuprijskog i kragujevačkog garnizona na pobunu. Koordinisan od strane Jovana Obrenovića, bunt je započeo 23 maja ali je energičnom reakcijom narodne vojske na čelu sa Tomom Vučićem Perišićem, ugušen već 28 maja 1839 godine. Ćuprijski konjanik Spasojević, koji se, veran Knezu, pridružio buntovnicima, zaroblјen je i ispitivan od strane istražne komisije. Pri tome, komisija ga je upozorila da će se ”kazivanjem istine opravdati, a u suprotnom na sebe navući zlo”. Ujedno, ovo je bio i prvi susret konjanika Spasojevića sa budućim čuvenim srpskim državnikom, Ilijom Garašaninom, koji je, kao ”Šef regularnog vojinstva”, tokom bune komandovao Ustavobranitelјima lojalnim beogradskim ”regulašima”. ”Črezvičajni (vanredni) sud” je glavne kolovođe osudio na različite kazne a ”Popečitelјstvo” (ministarstvo) unutrašnjih dela je 15. septembra naložilo da se svim vojnicima koji su učestvovali u pobuni ”izjavi milost i oproštaj Namesništva Knjaževskog dostojanstva”.
Ilija Garašanin. Litografija Anastasa Jovanovića.
Vučić je bio svestan da regularna vojska predstavlјa moćno oružje kneza Miloša; da bi predupredili buduće zloupotrebe, Ustavobranitelјi su 10. juna 1839. doneli novo ”Ustrojtvo garnizone vojske” na osnovu koga je, između ostalog, konjicu trebalo raspustiti a konjanike koji su se već nalazili na službi, zadržati do Đurđeva-dana (5 maja) 1840. godine. Knez Miloš se 13. juna 1839. odrekao prestola u korist bolesnog sina Milana a dva dana kasnije bio je primoran da sa mlađim sinom Mihailom napusti Srbiju. No,knez Milan je preminuo već7. jula a vlast, u ime maloletnog naslednika Mihaila, prešla je u ruke Namesništva na čelu sa Tomom Vučićem Perišićem. Nakon što mu je u Carigradu potvrđeno punoletstvo i vladarski položaj, Mihailo se u Beograd vratio tek 14. marta 1840. godine.Kako bi ojačao svoje pozicije u odnosu na namesnike, 9. septembra 1841.jepotpisao novo ”Ustroenije garnizonnog voinstva”, prema komesu osnovana dva regularna konjička (ulanska) eskadrona. Kao osvedočeni pristalica dinastije, Miloš Spasojević je unapređen u podoficira i nastavio je službu u beogradskom eskadronu. No, Vučić se nije mirio sa opadanjem političkog uticaja namesnika, koji su sebe smatrali ”ustavobranitelјima”; krajem avgusta 1842 započeta je tzv. ”Vučićeva buna”. U pokušaju da uguši nerede, knez Mihailo i Jeverem Obrenović su 1. septembra, na čelu 500 vojnika, uglavnom konjanika beogradskog garnizona, krenuli ka Kragujevcu kako bi preduhitrili Vučićeve trupe. U ”blizkosti mehane kod Ripnja”, kneževi konjanici su se sukobili sa prvom grupom buntovnika; u ovom sukobu, ulani predvođeni Milošem Spasojevićem sa sedam hitaca su ranili Hadži Milutin Savića, oca Ilije Garašanina. Ranjenik je dotučen sablјama, odsečena mu je glava i nabijena na kolac. Tri dana kasnije, sličnu sudbinu doživeo je i Ilijin brat Luka. Smatrajući da je Spasojević uklonio jednog od najistaknutijih buntovnika, Mihailo i Jevrem su ga istog dana, ukazom V.№.9, unapredili u ”kavalјerijskog podporučnika”. No, buna se razbuktala i knez Mihailo je bio primoran da napusti Srbiju. Vojnička slava potporučnika Spasojevića trajala je kratko vreme; ”begajući sa razbojišta Žabarskog, 6. septembra je uhvaćen od strane narodne vojske kako tumara neznajući ni sam kud da ide i šta da čini”. Spasojevića je, navodno, od smrtne kazne spasao lično Ilija Garašanin; osuđen je na robiju u lancima u čuvenoj Gurgusovačkoj kuli.
Nakon što je Porta za kneza Srbije potvrdila Aleksandra Karađorđevića, novi vladar je 14. septembra 1843. pomilovao sve osuđenike. Miloš Spasojević je odmah po izlasku sa robije napustio Srbiju i nastanio se u Rumi. Na žalost, reputaciju buntovnika vernog Obrenovićima nije uspeo da izbriše. Kada je 4. oktobra 1844. u Srbiji ugušena tzv. ”Katanska buna”, iako je dokazano a u njoj nije učestvovao, preki sud je protiv Spasojevića poveo postupaki osudio ga na zabranu povratka u Srbiju. Spasojević je prašao na imanje Jevrema Obrenovića u Vlaškoj, gde je radio sve do novih političkih promena u Srbiji. Na Svetoandrejskoj skupštini (12. decembar 1858-12. februar 1859), naime, zatražena je abdikacija Aleksandra Karađorđevića a vlast je ponovo poverena Milošu Obrenoviću. Miloš i Mihailo su se u Beograd stigli 6. februara 1859. godine. Sa porodicom Obrenović u zemlјu su se vratile i njihove pristalice, uklјučujući i Miloša Spasojevića. Jedan od prvih koraka nove vlasti predstavlјalo je ”Ustroenie upravitelstva varoši Beograda” od 3. marta 1860, prama kome su ”za otvravlјanje policajne i radi potpomaganja i izvršavanja eskpedicione službe, Upravitelјstvu pridodati naoružani služitelјi, zato kao dovolјno za sada ustrojava se jedna žandarmska kompanija od 120 lјudi sa 15 konjanika”.
Ukazom ”Popečitelјstva” unutrašnjih poslovaod 4. aprila,”za privremenog žandarskog komandira postavlјen je g. Miloš Spasojević sa proizvodstvom u čin štabs-kapetana”. Kako bi se razjasnili svi detalјi oko formiranja žandarmerije, 23. jula iste, 1860 godine, doneto novo ”Ustroenjie upravitelјstva varoši Beograda”. Novi-stari knez ubrzo je pokrenuo i druge personalne promene, imenujući 21. oktobra 1861. Iliju Garašanina za kneževog predstavnika i ministra inostranih dela. Činjenica da je za komandanta žandarmerije postavlјen ubica oca ministra inostranih dela nikako nije odgovarala novonastalim unutrašnjim političkim odnosima; Spasojević je bio primoran da početkom novembra iste godine prezime promeni u Brka, ipak zadržavši u punom nazivu slovo S. ”Uvažavajući revnostnu službu” (ali svakako i odanost dinastiji) ”kapetana žandarmerije, g. Miloša S. Brku, blagoizvolio je Svetlij Knjaz, previsokim ukazom svojim od 20. novembra 1861, proizvesti u čin majora kavalјerijskog”. Ovo je, ujedno, bio i prvi zvanični dokument u kome se Spasojević navodi pod novim prezimenom, u kome je ”S” neupadlјivo podsećalo o kome se, u suštini, radi. Knjaz Miloš jepreminuo 26 septembra 1860. U pogrebnoj ceremoniji, 28. septembra, novoustrojena žandarmerija je po prvi put nastupila u javnosti; na čelu i začelјusprovoda koji se kretao od Dvora do Saborne crkve, kretalo se ”nekoliko konjaničke žandarmerije”. Nakon dolaska do crkve, žandarmerija je stajala”od velikog zdanija naniže prema crkvi zajedno s određenom za proprat Svetlog Knjaza Vladaoca kavalerijom uparađena”.
Prevodilac Sima Nešić, poginuo 1862. godine
Srpska žandarmerija na čelu sa Brkom jednu od najsvetlijih uloga odigrala je tokom sukoba na Čukur-česmi i bombardovanja Beograda; 15-17. juna 1862, u sukobu sa Turcima pali su Sima Nešić-terdžuman (prevodilas za turski jezik), Đorđe Jovanović, žandarmerijski potporučnik Ilija-Ivko Prokić, podnarednik Petar Nikolić i šest redova. Naročito su se istakli žandarmi koji su iz osmatračnice sa nedovršenog Kapetan-Mišinog zdanja preciznim hicima obarali turske artilјerce na tvrđavskim bedemima. Sima Nešić je za prevodioca bio postavlјen 27. novembra 1860. a Ivko Prokić je 19 februara 1862. unapređen iz naredničkog u čin potpotučnika žandarmerije.
Današnji izgled spomenika potporučnika Ivka Prokića – jedini memorijal beogradskih žandarma palih 1862 godine.
Miloš Brka je imao značajnu ali ne jasno nedefinisanu ulogu i prilikom isleđenja ubica kneza Mihaila Obrenovića 1868 godine. U konjičkog potpukovnika unapređen 17. januara 1870. a iznenada je preminuo u Kragujevcu, 14 novembra 1872 godine. Na čelu žandarmerije zamenio ga je Josif Brkić (1830-1896). Brkić je kao ruski praporščik 22. januara 1861. primlјen u srpsku vojsku sa činom pešadijskog potporučnika. Bio je nosilac vojne bronzane medalјe za Krimski rat i Georgijevskog krsta 4 stepena za Kavkaski pohod 1857-1858.
Prve žrtve iz redova žandarmerije, pale 1862, sahranjene su na Tašmajdanskom groblјu. Na žalost, nakon njegovog gašenja, na Novo groblјe prenet je samo spomenik Ivka Prokića. Tako je svaki trag o palim žandarmima i njihovom prvom komandantu, Milošu Spasojeviću Brki utonuo u zaborav.
