Михаил Федорович Бодров Oružje Online

U Moskvi se, povodom Dana pobede, pripremala velika parada za 9. maj. Iako jubilarna, zbog Covid-19, parada je pomerena za 24. jun. Ovaj dan bi za ceo svet trebalo da bude zajednički praznik pobede nad fašizmom no, trenutna geopolitička kretanja podelila su nekadašnje pobednike čak i oko njegovog obeležavanja. Ovo je utoliko tragičnije što je u svetu uočen trend bujanja revizionističkih ideja i negiranja značaja antifašističke borbe 1939-1945. Pozivu da prisustvuju proslavi nije se odazvala većina predstavnika bivših Zapadnih saveznika. Kada su u pitanju zemlje bivše SFRJ, situacija je nešto drugačija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i član Predsedništva BiH Milorad Dodik odlaze u Mosku a, prema najnovijim vestima, pozivu se odazvao i predsednik Hrvatske, Zoran Milenković. Crvenim trgom će 24. maja prodefilovati i 75 gardista Vojske Srbije. Ficroj Meklejn (1st SAS Regiment) i Randolf Čerčil (4th Queen's Own Hussars). Getty Images. Zemlje bivše Jugoslavije imaju poseban značaj u ovakvim okolnostima. Bez ikakve želje da se upuštamo u procenjivanje značaja različitih pokreta nastalih tokom narodno-oslobodilačke borbe 1941-1945, moramo konstatovati činjenicu da je NOVJ iznela glavni teret u oslobođenju zemlje i iz rata izašla kao respektibilna vojna sila. Pri tome, značaj ovog pokreta je utoliko veći što je tokom svog narastanja uživao podršku i ostvario saradnju i sa Zapadnim saveznicima i sa Sovjetskim Savezom. Kao indikativnu činjenicu, navedimo da su Zapadni saveznici jedinicama NOVJ – JA od 15. oktobra 1943. do 31. maja 1945. samo od streljačkog naoružanja dostavili 137.092 pušaka, veliki broj automata Sten i Thompson, 132 komada teških mitraljeza .50 Browning M2 HB.... Istovremeno, od oktobra 1944. do 1. maja 1945, Sovjetski Savez je NOVJ isporučio oko 125.000 pušaka, 38.200 pištolja i automata, 14.300 puškomitraljeza i mitraljeza, 1600 protivtenkovskih oruđa. (prema drugim podacima, tokom 1944 i u prvih pet meseci 1945, sovjetska pomoć je obuhvatala 96.515 pušaka, 20.528 revolvera, 68.423 mitraljeza i automata, 3797 protivtenkovskih pušaka 3364 minobacača). Borci britanskog No. 43 Royal Marine Commando. Dalje, veliku ulogu u konačnom oslobođenju zemlje odigrale su snage Crvene armije koje su sadejstvovale sa NOVJ i tokom borbi oidnele velike žrtve. Iako u daleko manjem obimu, uz partizane su se na primorju i ostrvima borile i elitne britanske snage; pod komandom brigadira Džordža Dejlija (George Daly) u operacijama su učestvovali Kraljevski marinski komandosi No.40 i No.43 (No.40 and No. 43 Royal Marine Commando) iz sastava Druge brigade za specijalne operacije (2nd Special Service Brigade), vojnici 2. bataljona brđanske lake pešadije (2nd Bn The Highland Light Unfantry) i borci pomoćnih jedinica. U trenutnom odnosu prema pobedi na fašizom posebno zabrinjava stav pojedinih zemalja prema spomenicima iz Drugog svetskog rata i obeležjima poginulih boraca. Primera radi, i protiv protivljenja češkog presednika Miloša Zemana, 3. aprila je u Pragu, uz kratku poruku lokalnih zvaničnika da „nije imao zaštitnu masku“, uklonjen spomenik sovjetskom maršalu Ivanu Konjevu (Иван Степанович Конев, 1897-1973), oslobodiocu Praga od fašističke okupacije 1945. Ako je to uteha, spomenik će biti premešten kao jedan od eksponata u budući Muzej pamćenja XX veka, koji planiraju gradske vlasti Praga. Opština je spomenik vredan 520.000 evra prepustila budućem muzeju besplatno. Peko Dapčević i Mitar Bakić sa generalom Kornjejevim. Nakon raspada Jugoslavije, ako ne rušenje i uklanjanje, a onda je nebriga prekrila većinu memorijala oslobodilačkog rata. Što se tiče odnosa prema spomenicima palim Crvenoarmejcima na teritoriji Srbije, oni su uredno održavani. Pažnju je i dalje sačuvalo groblje Oslobodilaca Beograda gde je pohranjeno 1395 boraca NOV i POJ i 818 Crvenoarmejaca. U znak sećanja, na Trgu Republike, gde se nalazilo jedno od mngobrojnih obeležja (svi posmrtni ostaci su kasnije preneti na groblje Oslobodilaca Beograda), 20 oktobra 2019 je postavljena spomen-ploča; nekoliko godina nakon tragičnih zbivanja devedesetih, obnovljeno je i spomen-obeležje Sremski front u kome je, u Aleji časti, ispisano 15.000 imena boraca Jugoslovenske, Crvene i Bugarske armije. Sudbinu bivše zemlje je, na žalost, doživeo i spomen-kompleks Batinske bitke; na hrvatskoj strani Dunava, u sastavu Memorijalnog kompleksa nalazi se spomenik Crvenoj armiji ''Pobeda'', rad vajara Antuna Augustinčića iz 1947, podignut na mestu najžešćih borbi (tzv. ''krvava kota 169''), Spomen-dom sa dve izložbene prostorije i stalnom muzejskom postavkom povećenom Batinskoj bici, kao i Spomen-park i zajednička grobnica s posmrtnim ostacima 1297 boraca Crvene armije. General Nikolaj Kornjejev i pukovnik Ilja Starinov – zapovednici sovjetskih misija u Jugoslaviji Drugi deo memorijalnog kompleksa, Spomen-muzej, izgrađen je 1981 godine na bačkoj, srpskoj obali Dunava. Pokrajinska vlada Vojvodine i grad Sombor su povodom 73. godišnjice Batinske bitke, 11. novembra 2017. kod Bezdana obnovili i svečano otvorili novu muzejsku postavku. ''Svetlo na kraju tunela'' izgleda predstavlja antifašistički pokret u Hrvatskoj, koji je najzad digao svoj glas protiv bujanja revizionstičkih ideja u ovoj zemlji; prema RIA vestima, antifašisti su u saradnji sa ruskim poslanstvom do sada obnovili 7 od 13 spomenika sovjetskim vojnicima koji su pali u zajedničkim borbama sa NOVJ za oslobođenje zemlje. Pažnju posebno skreće prva sovjetska misija u Jugoslaviji. Naime, britanski SOE (Special Operations Executive) je prvu misiju kod partizana (Operation Hydra), na čelu sa Terensom Atertonom (Terence Atherton, 1902–1942), uputio još 4 februara 1942. Do dolaska sovjetskih predstavnika, Britanci su u štab NOVJ poslali još šest misija. Šta više, britanske misije su bile raspoređene i po republičkim i pokrajinskim štabovima – ovu praksu će preuzeti i Rusi. Spomenik Crvenoarmejcima poginulim prilikom oslbođenja Beograda, podignut na Trgu Republike 27. oktobra 1944. Posmrtni ostaci 20. oktobra 1954 preneti na novo groblje Oslobodiocima Beograda Prema Dnevniku poseta, prvi razgovori o sastavu vojne misije pri NOVJ vođeni su na sastanku kod Staljina, 15. aprila 1943. godine. O ovom pitanju odlučivali su načelnik SMERŠ Abakumov (Виктор Семёнович Абакумов, 1908-1954), načelnik kadrovske službe NKO Golikov (Филипп Иванович Голиков, 1900-1980), načelnik RU RKKA Ilјičоv (Иван Иванович Ильичёв, 1905-1983), zamenik načelnika RU RKKA Kuznjecov (Кузнецов Фёдор Федотович, 1904-1979), zamenik načelnika RU RKKA Vavilov (Вавилов Петр Николаевич, 1897-1955), načelnik pozadinske službe Crvene armije Vinogradov (Василий Иванович Виноградов, 1895-1967), načelnik odseka za vojnu diplomatiju NKO Evstignejev (ЕвстигнеевВладимир Николаевич, 1900-1964), saradnik NKGB SSSR-a Kaminski (Яков Зельманович Каминский, 1891-?) i budući šef vojne misije, general Kornjejev. Zanimljivo je da je to bio prvi i jedini odlazak generala Kornjejeva kod Stalјina pre odlaska sovjetske vojne misije u Jugoslaviju. Do tada general Kornjejev nikada nije dobijao zadatake od toliko visokog značaja da bi morao lično da referiše Stalјinu. Sovjetska misija se 22. februara 1944 spustila kod Bosanskog Petrovca. U to vreme, pri Vrhovnom štabu se po drugi put nalazio Ficroj Meklejn (Sir Fitzroy MacLean, 1911-1996) i sin Vinstona, potpukovnik Randolf Čerčil (Randolph Churchill, 1911-1968). Slično britanskoj politici da misije čine članovi SOE, i sovjetsku su predstavljali uglavnom prekaljeni pripadnici obaveštajne uprave Crvene Armije (Разведывательного управления Штаба РККА, Разведупр, poznatije kao GRU). Pripreme boraca NOVJ i Crvene armije pred Batinsku bitku Na čelu prve sovjetske misije nalazio se general Nikolaj Kornjejev (Николай Васильевич Корнеев, 1900-1976). Kornjejev je bio oficir prekaljen u borbama, sa obaveštajnim iskustvom stečenim u Kini 1926-1927 godine. Zanimljivo je da se šefu britanske vojne misije, Ficroju Maklejnu učinilo da Kornjejev, inače rođen u selu Kamenka Tulske oblasti, nije bio proleterskog porekla, nego da je pre revolucije bio profesionalni oficir carske ruske vojske! Inače, u sovjetskim misijama su se, između ostalih, nalazili: pukovnik Ilja Grigojevič Starinov (Илья Григорьевич Старинов, 1900-2000), koji je u junu 1944 zamenio Kornjejeva na mestu načelnika štaba sovjetske misije u Jugoslaviji sa sedištem u Bukureštu; Starinov je pred misiju obučavao buduće partizane diverzantskoj taktici u školama Sahrana sovjetskog vojnika poginulog tokom Batinske bitke IV uprave Generalnog štaba Crvene armije u Ukrajini i Podmoskovlјu. Starinov je tokom Španskog građanskog rata bio vodeći instruktor-specijalista RKKA u oblasti partizansko-diverzanstkih metoda. Čovek izvanrednih sposobnosti i umeća, u Španiji je obučio proslavljenog partizanskog diverzanta Ivana Hariša (1903-1989), i Ljubu Ilića (1905-1994), borca francuskog pokreta otpora, komandanta svih stranih snaga koje su se borile u Francuskoj, akreditovanog pri Komandi savezničkih ekspedicionih snaga F.H.A.E.F, posle rata diplomata FNRJ; zamenik Kornjejeva, general-major Anatolij Gorškov (Анатолий Петрович Горшков, 1908-1985), do rata načelnik 4. odeljenja Uprave NKVD Tulske oblasti, zamenik načelnika štaba partizanskog pokreta Brjanskog fronta, delegat Centralnog i Beloruskog štaba partizanskog pokreta pri Prvom Beloruskom frontu; Nikolaj Patrahaljcev (Николай Патрахальцев, 1908-1998), bio instruktor gerilskih jedinica u Španiji za vreme građanskog rata. U periodu 1938–1940. zamenik načelnika diverzantskog odseka ''A'' RU RKKA. Neposredno pre misije, do juna 1943, rukovodilac Petog, diverzantskog odeljenja Razvedupra, od 1944 rezident nelegalne rezidenture GRU ''Patras'' u Sloveniji; Trojan Vasilij Avramovič (Василий Авраамович,1906-1973), zamenik načelnika specijalnog odeljenja №.1 (Nemačka) Prve uprave GRU, bogat iskustvom u organizovanju partizanskih snaga u Belorusiji i pod Lenjingradom; potpukovnik Pavle Gligorijevič Rak (pri štabu Hrvatske); major Pjotr Kovaljenko (Коваленко Пётр Михайлович, 1913-1960). Kovaljenko je od oktobra 1940 služio u GRU Generalšataba RKKA; od decembra 1940 do juna 1941 bio je vozač vojnog atašea sovjetskog poslanstva u Beogradu, odakle je ponovo prebačen u GRU Crvene armije; od februara 1944 do juna 1945 na dužnnsoti pomoćnika načelnika sovjetske vojne misije pri NKOJ; Otkrivanje spomenika Crvenoj armiji ''Pobeda'', rad vajara Antuna Augustinčića. 1947. godina major Vasilij Saharov (Василий Михайлович Сахаров), stariji pomoćnik načelnika misije. Završio Moskovski univerzitet, nakon čega je prešao na rad u NKID SSSR. Nakon godinu dana rada u sovjetskom poslanstvu u Beogradu i evakuacije u maju 1940, vratio se u SSSR, gde je oko godinu dana služio u frontovskoj jedinici u informativnom radu sa zaroblјenicima, ali je 1942. njegovo znanje srpskohrvatskog ponovo postalo potrebno i on je bio prebačen u London gde je radio kao drugi sekretar sovjetskog diplomatskog predstavništva uz emigrantske vlade do decembra 1943. kada je bio uklјučen u sastav misije. Mihail Bodrov (Михаил Федорович Бодров, 1903-1988), diplomata, političar, prvi zamenik ministra finansija SSSR; poručnik Vladimir Zelenin (Зеленин Владимир Владимирович, 1920–1998), ađutant, prevodilac misije, do odlaska u Jugoslaviju ratovao u partizanskim odredima Brjanske oblasti; Razlog za ovakav sastav misija ležao je u činjenici da je njihov zadatak prvenstveno bio da prikupe obaveštajne informacije o neprijateljskim snagama, pomognu partizanima u izvođenju sabotaža i uspostavljanju veze, kao i da sagledaju potrebe o neophodnoj materijalnoj pomoći. Politički deo odluka donosio se – u Moskvi.